Toma štrajkuje, Tadić ne brenuje :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Pred-Šešeljev povratak sindrom

Panično ponašanje SNS i njenih lidera uzrokovano je strahom od skorog povratka Vojislava Šešelja iz Haga i nema nikave veze sa brigom o stanju u kome živi veliki broj građana Srbije. Ta navodna briga SNS samo je metod da se birači zadrže, da ne odu natrag SRS. Vrlo izvesan skori povratak Vojislava Šešelja iz Haga, pogotovu u ovakvim socijalnim okolnostima, može klatno koje se kreće između SNS i SRS ponovo gurnuti snažno ka SRS. U tome je delimično i razlog što SNS sve više pokazuje svoje pravo lice, lice bezidejnog agresivnog SRS populizma, i polako skida masku evropejstva.

Da je SNS pro EU nastrojen ne bi trošio ono malo vremena koje je Srbiji ostalo da ispuni sve što se od nje očekuje ako želi da na jesen stekne status kandidata na uvredljiv štrajk glađu i žeđu, i još uvredljiviju argumentaciju. SNS tvrdi da Nikolić štrajkuje upravo zato što ima šta da jede, bez ikavog objašnjenja kako je njegova žrtva garant da će se u Srbiji bolje živeti, da će oni koji nemaju da jedu imati . Sinoćnji nastup Aleksandra Vučića, njegova arbitrarnost, njegova drskost da učestvuje u javnom životu a da svima brani da se potezi SNS komentarišu i o njima ima i negativan stav, no pre svega njegov neutemeljeni bes koji je nemoguće sakriti usporenim tihim sediranim govorom, morali bi biti opomena svima nama koji zaista želimo da vidimo Srbiju kao uređenu državu , ali i zemlju u kojoj je sloboda mišljenjai govora važno dostignuće.

Kada je cepana SRS, planirnao je da se od nje naprave dve približno podjednako jake stranke, jer je to bio odnos snaga unutar nacionalističkog bloka koji je najviše koristio pro-EU opcijama Srbiji. No klatno je otišlo suviše u jednu stranu, pa je Srbija dobila SNS koji je po snazi prevazišao i nekadašnje pozicije SRS, i marginalizovani SRS. Kada se videlo da je vrag odneo šalu, krenuo je prilično neosnovan spin da se SNS distancirala od politike SRS i od politike devedesetih generalno, da se evropeizovala i osvestila. Deo odgovornositi za ovu prevaru snosi i zapadna međunarodna zajednica, koja od Srbije sa pravom očekuje da se suoči sa nedavnom ratnozločinačkom proslošću a pri tome prednjači u pranju biografija SNS i SPS. Ovo drugo potpuno obesmišljava ono prvo. Iskreno, i uvreda za žrtve takve politike u regionu. A EU insistira na tome da Srbija, kao i svi drugi aplikanti, radi što više upravo na regionalnoj saradnji. Od sedenja u skupštinskim klupama sa majcama Ratka Mladića, do legitimnog gosta na prijemima sramno je kratak put.

Razologe za ovakvo ponašanje EU i SAD treba tražiti i u činjenici da je DS besumučno ucenjivala EU da njima mora progledati kroz prste za sve što nisu ispunili na putu ka EU, i to što je Mladić još na slobodi, tako što će Srbiji odobriti Sporazu o stabilizaciji i asocijaciji pa eventulano i kandidaturu,jer je alternativa strašni SNS ili SRS. Setite se izborne kampanje DS u kojoj je za sva zla devedesetih bila kriva SRS, kao da je SPS stvoren posle 5. oktobra 2000. Borba zapadne međunarodne zajednice protiv takvih ucena rezultirala je „evropeizacijom“ SNS umesto oštrijom politikom prema DS.

Ovakvo ponašanje EU, koja nije mogla potpuno pritisnuti DS uza zid ako hoće Srbiju da vodi ka EU treba tražiti u činjnici da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo. Mada se o ovome u reformskoj opoziciji ređe govori kad se kritikuje politika Vuka Jeremića, ta činjenica jeste veliki argument u prilog sadašnjoj politici Srbije prema Kosovu. DS i tu ima poveliki prostor za ucenjivanje EU. EU preplaćuje Srbiji činjenicu da nije vojno intervenisala kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Sada se preplaćuje i spremnost za dijalog sa Kosovom, najverovatnije statusom kandidata za članstvo. Šta bi drugo moglo biti razlog stava naših zvaničnika da je kandidatura za članstvo u EU skoro izvesna stvar, iako je Mladić na slobodi, iako se ne nazire drugo rešenje za izbor narodnih poslanika osim zaključanih lista koje će napraviti haos unutar samih stranka, iako se teško može napraviti funkcionalan zakon o restituciji, ukratko iako je skoro nemoguće na vreme ispunuiti sve što je akcionim planom Vlade planirano. Bilo bi dobro da EU konačno, zauzme, malo čvršći i jasniji stav.

Ipak, za sadašnju situciju u Srbiji koja se fokusira na gestove Tomislava Nikolića, koji se ponaša kao razmaženo derište koje se valja ispred izloga sa igračkama, umesto na te preostale zadatke kriva je najviše DS. Njena politika nije politika i EU i Kosovo, već i EU i tajkunizacija Srbije, a politika i EU i Kosovo je samo sredstvo. I tu je došlo do sudara, jer se na putu ka EU, na putu ka kandidaturi, teren mora uravniti, javne nabavke staviti pod neki nadzor, državna i javna preduzeća značajno departizovati, a ništa od toga nije u interesu DS. Da je DS ove opšte društvene interese stavio iznad svoji interesa na vreme, građani Srbije bi već osetili neke prednosti evropskih integracija-puniji budžet. Ovako, njima priča o značaju kandidature više ništa ne znači. Izlizala ju je upravo DS, kao što je izlizala i svoj samonametnuti image pro EU stranke.

Pitanje je da li će DS smoći snage da bar taj image povrati nekim brzim reformskim potezima, ma kako oni značili seču grana na kojima nesrazmerno veliki deo stanačkog kadra sedi. Bolje vrabac u ruci nego Šešelj ( sa Nikolićem i Vučićem ruku pod ruku, zašto da ne) na vlasti.

Blic

госпођа аутор блога ... Jeлена Милић

Citat

Više od deset godina piše u rubrici Lični stav dnevnih novina Danas, najčešće o spoljnoj politici Srbije i potrebi institucionalnog suočavanja sa nedavnom ratno-zločinačkom prošlošću. Četiri godine pisala je jedan od najčitanijih blogova na sajtu B92, koji je napustila zbog homofobnih tekstova jednog od VIP autora.

бајдвеј ... кад је Томин штрајк тако небитан, ружан и изразито глуп потез ... зашто се све ове перјанице друге Србије утркују ко ће маштовитије да га пљуцне? Чему толика потреба да се по сваку цену доведу у питање мотиви, лупајући и овакве глупости о Шешељевом повратку?