MOJE DRUGO JA - Toma Fila, jedan od najpoznatijih srpskih advokata, priča o životu van sudnice

Kad nisam u kafani,onda sam u operi

Više volim da pare završe kod pevaljke, nego u nekoj kući na Dedinju, kog se užasavam. Ne pijem ništa manje nego kad mi je bilo 20 godina. Voće ne jedem, osim u flaširanom obliku

Pravni fakultet je završio u rekordnom roku i ubrzo postao najmlađi advokat u zemlji. Uprkos tome, starije kolege su mu "prognozirale" da nikad neće uspeti u advokaturi samo zato što je još tada voleo da popije koju čašicu više. Sa svojih 66 godina, Toma Fila je još advokat, neki čak tvrde najbolji, ali od mladalačke ljubavi ne odustaje.

- I, ne pijem ništa manje nego kad mi je bilo 20 godina. Nekad sam voleo da sedim u "Suncu", a sad svraćam u "Ajs kafe" do "Ajše", Kluba književnika... Ima me svuda gde je dobro društvo i gde ima žena, jer "peder bal" nikad nisam preterano voleo. I još kad je neka dobra muzika - Aca Trandafilović, Miroslav Ilić, pobratim Tozovac... Ma, volim sve, zavisi "kako me dune" - počinje priču Toma Fila.

Poznat po tome da je mnoge branio besplatno, objašnjava da mu novac nikad nije bio problem, jer nema velike prohteve - kola ne vozi, ne pati od "versačea", a od nekretnina ima stan, kancelariju i očevu vikendicu iza Brestovika.

- Više volim da pare završe kod pevaljke, nego u nekoj kući na Dedinju, kog se užasavam - komentariše Fila i dodaje da je svojevremeno voleo da ide na baletske predstave, i to ne, kako su ga prozivali drugari, "samo zbog balerina".

Nema ni opere koju nije odgledao bar sedam puta, a o pozorištu i da ne priča. Na svakoj je bio na pretpremijeri.

Iako je zadovoljan time što nema radno vreme, pa bi, da nije advokat, verovatno bio glumac ili novinar, žali što za mnoge stvari u životu nije imao vremena.

- Biti advokat je način života, jer si to 24 sata dnevno. Čak i kad spavaš. Ali, zato mi uvek fali vremena za neki hobi. Sad, ne može čovek da skuplja i balerine i glumice i značke. Bez šale, eto, jedino skupljam staro oružje - mačeve, sablje, pištolje - priča, dok otvara starinsku vitrinu i ponosno pokazuje kolekciju pištolja, originalne pakistanske noževe, konjičku sablju grčke kraljevske vojske...

- NJih volim da gledam, mada nikad nisam bio neki ljubitelj aktivnog oružja. Imam jedan pištolj, koji sam kupio pre 20 godina, ali iz njega jedan jedini metak nije ispaljen - priča advokat i objašnjava da mu je ljubav prema oružju ostala još iz vremena kada je trenirao mačevanje u "Crvenoj zvezdi".

- Prestao sam da mačujem posle fakulteta, a počeo sam zbog knjige "Tri musketara". Idol u životu mi je Sirano de Beržerak, mada nemam nosinu kao on. I to samo zbog one završne rečenice - "Ja nemam ništa, ali sam oduvek imao svoju perjanicu"-priča Toma Fila.

Iznad radnog stola, na zidu, okačen portret koji je za njega odradio Mića Trnavac, koji, kako u šali kaže, stoji tu "da ga ovi njegovi, kad je u Hagu, ne zaborave".

Kad je 1963. godine diplomirao, dogovorio se sa društvom da će se, dok su živi, svakog ponedeljka viđati u kafani i da će svake godine ići po sedam dana na Zlatibor. I, toga se još pridržava.
      

POREKLOM S KRFA

Poređenja sa ocem Filotom, takođe poznatim advokatom, ne smetaju mu, jer se baš zbog njega trudio da ne obruka kancelariju i misli da je u tome uspeo.
- On je počeo ni iz čega. Kao dete iz siromašne kuće došao je u Beograd i, dajući privatne časove, završio Pravni fakultet. Hapsili su ga i pre i posle rata, a tokom rata je bio u Mathauzenu. Majka, koja je bila iz bogate kuće, za to vreme je prodavala zlatnike i nakit iz kuće - priča Fila i objašnjava da je, iako je pravljen u Beogradu, rođen u Bitolju, gde je majka pobegla posle očevog hapšenja.
Iako danas, kad neko hoće da ga uvredi, uglavnom potegne njegovo cincarsko poreklo, kad je imao tri meseca, Bugari su ih, kao Srbe, proterali nazad za Beograd.
- Srbin sam po ubeđenju, jer volim taj narod, iako sam poreklom s Krfa. Ali, ponosan sam i na to što sam Cincarin poreklom, jer Cincari su bili i Nušić, Sterija... Čak i Nikola Pašić, po majci - priča Fila.
      
   
   

- Kad nekoga nema dva-tri ponedeljka, odmah se svi zabrinu... Ima nas jedno tridesetak, uglavnom pravnika, ali i inženjera, lekara... Žene su, u početku, imale problema s muževima, jer su mislili da se tu dešava ko zna šta, a posle su i oni počeli da se druže s nama. I, mogu da kažem da sam srećan što imam toliko prijatelja. Eto, i Mladića i Karadžića smatram prijateljima, samo se sad ne viđamo. Uvek mi je bio cilj da, kad umrem, za mene kažu "bio je dobar čovek". To je najteže postići, jer mogu da me osporavaju profesionalno, ali niko ne može da kaže da sam nekome nešto loše uradio ili bio mufljuz u kafani. I Bog mi je pomogao u tome, jer mi je dao neprijatelje koji nisu mogli ničim da me ugroze. Sa samo troje ljudi ne razgovaram i svi su advokati - priča Fila, već se žaleći da, posle godina provedenih u halabuci i gužvi, ponekad oseti potrebu da bude sam i uživa u ćutanju.

- Kad je otac pravio vikendicu, tek sam se bio oženio i stvarno mi nije padalo na pamet da idem tamo. Provaljivali su u nju jedno 47 puta. I onda je moja žena na prozoru napisala "Gospodo, vrata su vam otključana. Ne razbijajte ništa, uzmite šta hoćete, samo nemojte da pravite štetu". Posle su uredno ulazili - popiju, pojedu, odnesu šta im treba... Onda sam ja dobio neki asmatičan napad i shvatio da, ako ovako nastavim, neću dugo živeti. Rešio sam da to malo sredimo, pa sam sad tamo svakog vikenda. Sad imam jedno 40 čokota grožđa, stotinak stabala lešnika, badema, šljiva, jabuka... Odem tamo, pa gledam to bilje, jer voće inače ne jedem. Koristim ga samo u ovom obliku - kaže, i pokazuje na čašu sa voćnom rakijom, koja mu je, uz viski, omiljeno piće.

Objašnjava da je redovno, na izložbama, nakupuje cveće, pa deli prijateljima.
- Ja sam kao onaj kauboj - " Kad ja pijem svi piju, kad ja plaćam, svi plaćaju". Tako da, kad ja volim cveće, moraju svi da ga vole.

Vremena za prirodu imam samo vikendom, ali se nadam da ću, završetkom Haga i ja u penziju. Nemam ni ja više snage. Srećom, Bog je izmislio ogledalo, pa onda pogledate kojom brzinom se penjete uz stepenice... Nekad sam ih po dva preskakao, a sad jedva idem i po jedan - priča Fila i dodaje da, kad najzad ode u penziju postoji samo još jedna opasnost - da ne krene u politiku.

- Ako to budete videli, znači da sam prolupao načisto-zaključuje Fila.
Aleksandra Klarić-Žak


Izvor: Glas Javnosti