Dvadeset godina poslije smrti Josipa Broza Tita, istoričar Vjenceslav Cenčić objavio je knjigu "Titova posljednja ispovijest", neki kazu Titov politički testament, neki da je to nova slika na "lik i djelo".
Knjiga je u stvari skup stenogramskih bilježaka Titovog govora u Karađorđevu decembra 1979. g. i razgovora koje je vodio sa Josipom Kopiničem, po mnogima najznačajnijim jugoslovenskim obavještajcem svih vremena.
U knjizi ima dosta interesantnih objasnjenja o Trstu, Rankovicu,Muslimanima..... ali interesantno je da je prva osoba koja je Tita pitala za Jovanku bio Tempo.

Prije Tebe i drugih, o Jovanki me je pitao i Tempo, jer je htio znati što se to dogodilo između mene i Jovanke. Rekao sam mu otprilike ovo:
"Moj Tempo, ja i Jovanka smo muž i žena. Kad dođem u Beograd ja idem u Užičku gdje ona živi. Ja sam sa njom u normalnim odnosima. Ne idemo zajedno u zvaničnim prilikama. Ona neće. Zašto neće? Sukobili smo se zbog sljedećeg. Ona je stalno dobijala neka pisma sa terena u kojima se ogovaraju moji suradnici i to me uznemirava. Ona traži da se ja javno odvojim od pojedinih suradnika (Kardelja, Bakarića, Dolanca i drugih), a ja se ne mogu odvojiti." To sam rekao Tempu, ali to nije sve. To je manji deo istine. Tempo se zadovoljio odgovorom.
Dva puta kod mene bila je i Veda Zagorac. Jednom u Igalu i tu na Vangi. Pričali smo o Jovanki i ona nas je htjela pomiriti. NJoj sam rekao sve što ću reći i Tebi.
Rekao sam joj da joj svake Nove godine čestitam Novu godinu, na dan našeg vjenčanja - šaljem buket ruža, a i za njezin rođendan. Ne mogu, rekao sam Vedi odvojiti meso od kosti. Ona je meni na srcu.
Ja je volim, ali joj ne mogu oprostiti što mi je učinila. E, evo Vokšine što je bilo. Mene je sram to i pričati. Moram Ti reći ne samo što sam prevaren, već se osjećam kao čovjek koji je ponižen.
Vjeruj, živjeti toliko godina sa ženom koju sam volio i cijenio, a ona je radila o mojoj glavi! Bila je moja žena, a preko Steve (Krajačića) je radila za KGB!
Toliko godina spavati sa ženom, a ne znati da je obavještajac, teško je shvatiti. (Dok je Tito to pričao suzile su mu oči.) Naprosto, mješala se u moj posao i htjela biti iznad mene.
NJene svađe s Koliševskim, Mićunovićem pa i sa mnom, za vrijeme puta po Africi, jedan je od primjera njezinog miješanja u moje državne poslove. Ona je, Vokšine, prvo smjenjivala sve oko sebe, tko nije bio sklon njoj i njezinim namjerama. A zatim je organizirala sa Kardeljem, Bakarićem i Dolancom kontrolu tko dolazi meni. Otvarala je i čitala moja pisma i određivala koja će se pisma meni dati. Vidiš, kad sam samo dio toga ispričao Vedi, ona je odustala da nas pomiri.
Kad je Jovanka otišla s političke scene, tu su ulogu preuzeli do smrti Kardelj, a kasnije Dolanc, LJubičić, Mikulić i Bakarić. Umjesto Jovanke, sada su me oni kontrolirali i otvarali moju poštu! Naprosto sam bio manipuliran.
Jedina stvar koju se nisu usudili dirati bili su Nesvrstani i moj odnos sa državnicima tih zemalja. Pa oni nisu bili ni da putujem u Havanu! Predlagali su Bakarića ili Dolanca da predvodi delegaciju.
Vokšine, budi sretan da imaš Malu. Ne samo dobru ženu, već Ti je cijelog života bila i dobar suradnik. A, vidiš što je učinila moja Jovanka?! Znam pitat ćeš me zašto se nisam rastao od nje? Naprosto, što je još uvijek volim i ne mogu zamisliti da mi je to učinila.
Kad je došlo do svađe, i Dolanc i Kardelj i Bakarić vršili su pritisak na mene da se rastanem od Jovanke. Odgovorio sam im: "Nemojte to od mene tražiti. Nemojte trgati meso od kosti na živom čovjeku. To boli".
Posebno uporan bio je Dolanc, a i LJubičić, ali ja nisam htio to učiniti iako je Jovanka to zaslužila. A LJubičić je tražio i istragu pa čak da i o tome raspravlja Predsjedništvo s mojim brakom?". Ako sam izolirao Jovanku, ne moram biti izoliran i ja.
Manipulacije su rađene, rekao sam LJubičiću i to sada ne dozvoljavam! Ne zbog javnosti, već zbog samog sebe.
Što će biti s Jovankom kad ja otiđem ne znam. Ali ovi joj neće oprostiti kao ja. A, kad su odstranili Jovanku, radili su ono isto što je iona radila.
Otvarali su moju poštu i odlučivali koga ću ja primiti, a koga ne. To Ti je, Vokšine, istina o Jovanki.
KOPINIČ: Stari, prije nego si se odlučio ženiti s Jovankom, pričao mi je Jakov Blažević, da je bila u planu da Ti bude supruga Zrinka Kunc, a kasnije jedna Ličanka. A da Ti je Partija odredila Jovanku. S druge strane, čuo sam da Ti je Jovanku namjestio Stevo. Htio bih čuti od Tebe šta je istina.
TITO: Kad je umrla Davorjanka, ja sam napisao jedno pismo Herti da mi se vrati. Ona je odbila iako imam sa njome sina Mišu-Aleksandra. Tada mi je Augustinčić rekao da bi Zinka Kunc bila pogodna ličnost za brak.
Marko i drugovi odvratili su me. Ne znam zbog čega. Od dviju Ličanki, rekli su da sam odabrao Jovanku. Kasnije sam doznao da je tu stvar uređivao Stevo.
Trebala mu je. A prijedlog Đoke Jovanića, da se ženim sa Marom, otpao je. Tu ima puno toga, ali, Vokšine, to su moje privatne stvari. To će sa mnom u grob! Nije sve za javnost. Odlučio sam da je to najbolje.
Mnogi su pričali i pitali me nije li sprega Jovanić-Jovanka pripremala neki "puč". O tome sam ja čuo od drugih i rekao sam im da ne pričaju neprovjerene stvari.
Kasnije sam doznao da je tu stvar lansirao Stevo, stari svat na mom vjenčanju. Izabrala ga je Jovanka. Kumovi su nam bili Gošnjak i Ranković.
Kad sam Ti pričao o sukobima Jovanke sa Koliševskim i Mićunovićem, zaboravio sam Ti reći koliko je bila drska rekavši im: kako ona sve zna i da neće zaboraviti niti oprostiti nikom.
Inače, dok smo bili u Beogradu imala je svoju rezidenciju sa specijalnim telefonom. Najčešće bi ta telefon koristila za razgovore sa Stevom.
Taj kabinet, odnosno telefone - dva obična i jedan specijalni, dobila je Jovanka 1951. godine. Već tada ona je radila po nečijem diktatu. To sam doznao tek prije nekoliko godina.
Svi izvori govore po diktatu Steve. Kad sam Ti, Vokšine, rekao da je ona radila za KGB nisam mislio na špijunažu i špijuna koga su Rusi angažirali.
Ona je radila za Stevu! A Stevo je, ili kako su ga Sovjeti zvali Stefan, njima davao što je htio.
Uglavnom se to radilo o kadrovima, državničkim poslovima. Tako su Rusi mnogo toga znali o nama što ja ni u snu nisam mogao zamisliti.
No, sama će Jovanka kad tad reći "svoju" istinu i u njoj iznijeti mnoge stvari iz života sa mnom. Ako bude iskrena, bit će to interesantno štivo jer znam da piše svoj dnevnik ili bolje rečeno vodi svoju dokumentaciju u koju ja nisam nikada dirao.
Znala mi je reći: "To će biti dobro za historiju". Evo, Vokšine, toliko o Jovanki. Ako se još nečega sjetim, reći ću Ti.

 

Da ne otvaram novu temu

Istoričar Željko Zirojević otkrio nepoznatu sliku Josipa Broza
Drug Tito gologuzan
Fotografija je autentična i objavljena je u Zborniku španskih boraca 1961. godine. Knjiga je ubrzo na volšeban način povučena


Istražujući ulogu Josipa Broza Tita u građanskom ratu u Španiji, koja je otkrivena tek ovih dana, novinar i publicista Željko Zirojević naišao je i na potpuno nepoznatu sliku Josipa Broza Tita. Fotografija je zanimljiva ne samo po tome što otkriva da je Tito ratovao u internacionalnim brigadama u Španiji već i po dosada neviđenom „aktu“ - na njoj je najveći sin naših naroda i narodnosti - potpuno go!

- Tačno je da je Josip Broz Tito 5. maja 1952. godine izjavio u američkom časopisu Lajf da je jednom kratko posetio Španiju i proveo u njoj jedan dan u Madridu. Druge činjenice, koje su nesporne, i predstavljaju naučni i dokazni materijal, kazuju da je Broz radi preuzimanja i potpune kontrole KPJ morao da se oslobodi prvo Blagoja Parovića Šmita - tvrdi Zirojević, koji decenijama izučava građu novije istorije, posebno dokumentaciju vezanu za čudne likvidacije i uklanjanje najboljih kadrova OZNA, kasnije UDBA, Krcuna, Mića Mijuškovića, političku likvidaciju druga Marka, odnosno Aleksandra Rankovića...

- Blagoje Parović Šmit je bio predviđen za generalnog sekretara KPJ te 1937. godine kada je likvidiran. Josip Broz je izdao nalog da se on mora likvidirati! Kao dokaz tome jeste činjenica da je Vlajko Begović, kasnije pukovnik i nosilac partizanske spomenice, fotografisao mrtvog Blagoja Parovića na Vilja Nuela dela Kanjada (Bruneta) neposredno posle njegove pogibije! Parović je poginuo 6. jula 1937. godine kao politkomesar 13. inter-brigade. Slikan je samo nekoliko trenutaka posle ubistva i ta slika je odmah predata Josipu Brozu! Parović je slikan mrtav zato što je moralo da se dokaže Josipu Brozu da je likvidiran! - kaže Zirojević.

Umesto Parovića kao predstavnik CK KPJ u Španiji određen je Božidar Maslarić iz Hrvatske. Druga bitna stvar, prema rečima Zirojevića, jeste zvanična slika iz logora Girs u Francuskoj za inter-brigadiste, gde je snimljena slika Jugoslovena koji se kupaju. Na slici se nag vidi Josip Broza snimljen 1939. godine.

- Slika je autentična i objavljena je u zborniku Španskih boraca 1961. godine. Knjiga je ubrzo na volšeban način povučena - tvrdi Zirojević.

- U vreme građanskog rata u Španiji, Tito je sve vreme radio u Parizu. Sekretar KPJ je tada bio Milan Gorkić. Tamo je često boravio i Stevo Krajačić, enigma Jugoslavije i čitave obaveštajne službe. Zna se da je Tito boravio u Španiji i tamo se sreo sa Krajačićem. I po podacima ljudi iz OZNA, odnosno UDBA, Broz je u Španiji boravio baš u vreme pogibije Blagoja Parovića - kaže Zirojević.

- Pod velom tajne je sudbina velikog broja boraca koji su došli iz Španije i pod čudnim okolnostima poginuli. Takav je slučaj sa Ratkom Pavlovićem Ćićkom, komandantom topličkih partizana, koji je poginuo u vreme kada nije bilo borbenih dejstava. Ista je situacija vezana i za Branka Krsmanovića, čudna je pogibija i Žikice Jovanovića Španca, pogibija famoznog Andrije Grgurića, zvanog Dimnjačar, čije pravo ime nikada u istoriji nisu želeli da zabeleže! Špiro Vidović, takođe španski borac, predat je četnicima u Nikšiću, pod Trebjesom, a ime mu se nije nalazilo na spisku španskih boraca. Pod upitnikom je i pogibija Franca Rozmana Staneta, a posebno pogibija Marka Oreškovića Krntije, koji je smetao Vladimiru Bakariću - kaže profesor.

Ko i šta je "Tempo?"

Svetozar Vukmanović Tempo, crnogorski komunista

Šta je govorio Arso Jovanović
Josip Broz je već tada podelio teritoriju

Stevo: - Predstavnik Srba, engleskom Ministru govori baš o tome: "... U Arhivu Vojnoistorijskog instituta čuva se kopija ovog plana pod imenom: Coordinated operations against enemy communications in Jugoslavia - Rear HLJ (Headljuarters) British Military Mission tu JANL, 11. aug. 1944. (Koordinirane operacije protiv neprijateljskih komunikacija u Jugoslaviji - Pozadinski štab Britanske vojne misije pri NOVJ, 11. avgusta 1944. godine)

A, u VŠ NOV i POJ ova operacija nazvana: Rušenje komunikacija u Jugoslaviji od 1. do 7. septembra 1944. godine!
Gospodine, Ministre! Na tom prvom sastanku, kako mi je rekao Arsa Jovanović, donesena su dva zaključka komisija: Evo, doslovno šta u njima stoji...

1) Maršal Tito svojim trupnim komandantima postavio je zadatak da izveste koje bi specifične ciljeve oni mogli napasti. Posle toga bi ratno vazduhoplovstvo za Balkan razmotrilo kako ono može pomoći u tim napadima, a takođe i koje bi sledeće ciljeve moglo napasti. Tada bi se sačinio jedinstven usavršen plan, po kojem bi se određenog dana izvršili opšti napadi na neprijateljske komunikacije u celoj Jugoslaviji. Dve nedelje docnije, usledio bi napad iste vrste.

2) Maršal Tito će učiniti sve što je moguće da se iz Jugoslavije dostave potrebni obaveštajni podaci.
Broz je se sastao ponovo s Vilsonom 9. avgusta, a 10. avgusta Tito je, u pratnji načelnika GŠ general-lajtanta Arsa Jovanovića i načelnika Vazduhoplovnog odeljenja VŠ Zdenka Ulepiča posetio centar za dokumentaciju saveznih vazduhoplovnih snaga. Tu se sve planiralo o bombardovanju gradova u Srbiji, pod šifrom 'Retvik', ovako: svi ciljevi s potrebnim podacima su bili dobro obrađeni. Za svaki cilj postajao je dosije s fotografijama cilja iz vazduha. Na providnim celofanskim listovima, koji su bili stavljeni preko tih fotografija, bili su ubeleženi rezultati bombardovanja! Među tim obrađenim ciljevima bilo je dosta obrađenih ciljeva iz Srbije... Iako Britanci nisu bili sigurni da će Broz taj plan prihvatiti, čiji je inicijator bio Ficroj Maklejn (koji je zavrbovao Broza da radi za Intelidžens servis), koji je, krajem 1936. godine, preko vajara Antuna Avgustinčića, koji je već bio iskusni obaveštajac M-5 na vezi s Ficroj Maklejnom - obaveštajnim kapetanom. Otkud znamo? Pa imamo i mi svoju obaveštajnu službu koju ne kontroliše, kako Vi to, iz Londona gledate, Josip Broz!

Znamo i to da je kapetan Ficroj Maklejn, kada je osetio da Brozu preti opasnost u Španiji, došao kao dobrovoljac pod lažnim imenom Džems Dejvića - internacionalni radnik i dobrovoljac. Upozorava, još u Parizu, da Brozu preti opasnost od tkz. 'Barcelonskog kongresa', za čiju inicijativu je bio Blagoje Parović, gde su Petka Miletića predložili za naslednika Milana Gorkića na mestu generalnog sekretara KPJ. Broz se usprotivio i rekao: 'Da će izvestiti Staljina, jer za tu funkciju je predviđen Budimir - Brko Bosanac, a da mu je on zamenik?'... Ovi su se našli u čudu, iako su znali za Budimira - Brka Bosanca. Ali Staljin još nije bio odredio Gorkićevog naslednika u zemlji!?... Zašto je to Ficroj Maklejn uradio?... Zato što je Stevo Krajačić već radio od 1934. godine za NKVD - kao kurir i obaveštajac, na liniji Pariz-Moskva i Zagreb-Pariz. A kapetan Ficroj je znao da je Broz bio zavrbovan u Pragu, 1935. godine, od Ivana - Steve Krajačića da radi za NKVD, doduše kao kadrovik! To mu je bilo u interesu, ta veza; jer je mnogo vaš Intelidžens servis pomogao Broza u razvoju i napredovanju preko Čerčila i njegovog sina Randolfa koji je, kao što znate, bio stalno pri GŠ Hrvatske?

Time je i Ivan - Stevo Krajačić zavrbovan za vaš servis! Pošto se na tom 'Barcelonskom kongresu' sumnjalo u Brozovu biografiju, isti se potrudio da svi učesnici tog kongresa budu likvidirani od Begovića, koji je bio likvidator u NKVD-ovskom centru Ivana Antonova Srebrnjaka koji je dugo delovao u Parizu, a kasnije u Zagrebu. Zna se kako je njegov centar nasledio Ivan - Stevo Krajačić.

I što je najzanimljivije, gospodine ministre, te informacije su Vama uskraćene, kao i mnogim članovima Vaše vlade i Vašeg cenjenog gornjeg i donjeg doma!?... Naravno, da se ne bi razotkrila prljava engleska politika koja će se, u nekim pogodnim vremenima, aktivirati?... 'Retvik?' To vam, gospodine ministre, znači 'Nedelja pacova!' A na njemu su direktno radili Peter Mur - dotadašnji član savezničke Vojne misije u GŠ NOV i PO Slovenije, i Džon Klark, član Savezničke vojne misije pri Štabu 2. korpusa NOVJ. Za koordinaciju operacije između VŠ i Komande Bafa određen je baš taj pukovnik Piter Mur, koji je stalno bio u vezi i sa Zdenkom Ulepičem. Šta je plan 'Retvik' predviđao? Predviđao je dejstvo svih 12 korpusa NOVJ, jedinice 4. operativne zone NOVJ, Glavnog štaba NOV i PO Makedonije (6. brigada), GŠ NOV i PO Srbije (5. divizija, jer u Srbiji tada nije postojano nijedan korpus) i GŠ NOV i PO Vojvodine (3. operativne zone).

Primećujete, gospodine ministre, da je Josip Broz s rasporedom GŠ i operativnih zona, praktično, izvršio teritorijalnu podelu jugoslovenskog prostora, koji je precrtana karta drobljenja stare Jugoslavije, od Adolfa Hitlera! A to nije bez razloga, jer će to biti večiti i stalni kamen spoticanja posle rata, jer se nije vodilo računa o etničkoj i nacionalnoj pripadnosti, nego o teritorijalnoj. Kako vidite, to je sve na štetu srpskog naroda, jer nije mu se dala mogućnost da živi u jednoj federalnoj jedinici, iako je imao 2/3 boraca u snagama NOVJ. To vidite iz ovog plana 'Retvik.'...


Link

Bravar ponovo otvara
sva vrata sveta


     Pošto je nedavno dozvoljen uvid u londonsku Nacionalnu arhivu, ovih dana su u engleskoj dnevnoj štampi o Josipu Brozu bjavljene razne anegdote i istorijske činjenice. Između ostalog, iz Arhiva se saznaje, da je od kraja Drugog svetskog rata do 1948. godine Tito na Zapadu bio viđen kao Crveni Diktator, isto toliko zao i opasan kao Staljin. Između ostalog, stavljalo mu se na teret što je uveo jednopartijski sistem, zatvorio poglavara Hrvatske katoličke crkve i osudio na smrt četničkog vođu Dražu Mihailovića. Verovalo se takođe da je bio spreman da napadne Grčku, Austriju i italijanski grad Trst. A kada su jugoslovenske snage prisilno prizemljile dva američka aviona, štampa u Americi je tražila da se na Beograd baci nuklearna bomba, dok su Tita prikazivali kao obesnog Hermana Geringa, u uniformi punoj medalja koja je pucala po šavovima od debljine. Međutim, kada je Broz predložio niz susreta za poboljšanje međusobnih odnosa, Stejt department je to primio kao pozitivan signal da "Jugoslavija smatra da ne treba da drži sva jaja u sovjetskoj košari", kako se tada izrazio američki ambasador u Beogradu. Prema dokumentima iz arhive CIA, Titov raskid sa Staljinom nije bio nikakvo iznenađenje za Zapad, jer je on u tom, na sve strane po hrabrosti hvaljenom činu, bio u stvari pomognut od strane CIA-e, koja je unapred predvidela raskol u komunističkim zemljama i znala kako da to iskoristi. O njegovoj figuri državnika i veštog međunarodnog igrača, pisali su i pisaće istoričari, politikolozi... dok šire mase kod nas i u svetu više interesuje njegova privatna ličnost. U kolektivnoj memoriji se zadržalo sećanje na Josipa Broza kao velikog šarmera prijatnog fizičkog izgleda, a umeo je da se ponaša i "kao velika drugarčina" sa kojim se moglo uz piće ispričati i koji vic. Posedovao je neverovatnu harizmu, jer iako je bio užasno loš orator, većina je bila prosto omađijana njegovom pojavom. Sa običnim ljudima se spuštao na njihov nivo, jer je bio i sam poreklom iz skromne sredine, a velikima je parirao poznavanjem više jezika i ponašanjem rođenog džentlmena istančanog ukusa. Bio je vešt i lukav igrač, poštovan od svih na međunarodnoj sceni, pa čak i njegovo, toliko kritikovano "radničko samoupravljanje" se od mnogih u svetu danas ocenjuje kao izuzetno pozitivno, za industrijski, ekonomski i sociijalni razvoj zemlje. Aleksandar Bajt, jedan od vodećih slovenačkih ekonomista tvrdi da mesto koje danas drži Slovenija kao najrazvijenija zemlja među postsocijalističkim državama, treba da zahvali dostignućima baš u sklopu sistema samoupravljanja u eks Jugoslaviji. Među mnogim ličnostima koje su bile očarane Titom, bio je i britanski oficir za vezu ser Ficroj Meklin, za kojeg se veruje da je poslužio kao model Janu Flemingu za Džejmsa Bonda. On se sa Titom sreo 1943. u Drvaru i opisuje ga kao privlačnog čoveka, izuzetno urednog, snažne vilice i budnih, plavih očiju. Ostavio je veoma pozitivan utisak na njega, što je bilo u tom momentu važno, jer je Meklin verovao u Napoleonove reči, da u ratu ne odlučuje ljudstvo, nego čovek. Naravno, što su se češće dolivale čašice šljivovice, razgovor među njima je postajao sve prisniji. Kasnije je Meklin, između ostalog, zabeležio da je kod Tita tada uočio neočekivanu slobodu mišljenja i stavova i potpuni nedostatak servilnosti... Škotlađanka Veronika Frejzer, koja se posle rata (drugi brak) udala za lorda Meklina, takođe je obožavala Jugoslaviju i njenog Maršala, pored svojih škotskih gora, takozvanih "hajlends". Mlada aristokratska debitantkinja učestvovala je u Drugom svetskom ratu kao bolničarka, vozeći ambulantna kola iza Mažino-linije, jahala kasnije sa maršalom Titom slovenačkim dolinama toliko je zavolela Jugoslaviju da je izabrala za svoju drugu domovinu. Šezdesetih je na Korčuli kupila kuću, u kojoj je sa porodicom provodila mnogo vremena. Godine 1992. sama je vozila kamione pune lekova i medicinske opreme u ratom zahvaćenu, voljenu zemlju, a samo nekoliko meseci pred smrt, iz helikoptera je izviđala crnogorsku obalu. Umrla je januara 2005. u 85. godini života. Mnoge slavne ličnosti su se srele sa Titom i bile njime očarane, a jedno od najomiljenijih mesta gde je priređivao prijeme za svoje goste je bilo ostrvo Brioni. Ostrvo, na kojem su nekad davno rimski imperatori i generali legionara gradili sebi vile za odmor, prošlo je siajest Maršalovih slavnih zvanica kao što su bili Naser, Nehru, kralj Husein, imperator Haile Selasije i drugi, zatim glumci Sofija Loren, Đina Lolobriđida, Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Rod Tejlor i mnogi drugi. Njegov sjajno uglačani "kadilak" iz 1953. još uvek patrolira ostrvom kao sablasni podsetnik na njegovog nekadašnjeg vlasnika, na džet-set koji se okupljao oko njega i na raskošne prijeme koji su priređivani. Na ostrvu se danas nalazi Muzej, kao neka vrsta vremenske kapsule koja je u sebe zarobila pedesete i šezdesete godine prošlog veka, zaustavivši vreme, što daje ostrvu dodatni, specifičan šarm. Jedan od glumaca koji je upoznao Tita je i legendarni Kirk Daglas, koji se tog susreta još dobro seća i rado o njemu priča. Naime, prvo što je želeo kad je došao u Jugoslaviju je da upozna predsednika Tita, koji je već bio poznata i popularna ličnost u svetu. Otišao je tim povodom u britansku ambasadu i zamolio tadašnjeg ambasadora, da mu omogući susret. Ovaj mu je nadmeno odgovorio: "Dragi moj, ja sam ovde već šest nedelja i još nisam imao prilike da ga upoznam. Vi za to nemate nikakve šanse". Međutim, sledećeg jutra, Titov privatni avion je poslat po glumca da ga preveze u Ljubljanu, gde se nalazio maršal. Kirk je tom prilikom otkrio da je Tito veliki poznavalac i ljubitelj filmske umetnosti. Po povratku u Beograd, britanski ambasador ga je pomalo ljutito upitao, kako je to uspeo da izvede. "Gospodine ambasadore, koliko ste filmova Vi snimili?" - odgovrio je glumac, smejući se gromoglasno, dok je pričao anegdotu novinaru. Josip Broz je često primao svoje slavne posetioce i na brodu "Galeb" (sagrađen 1938. u Đenovi), u to vreme jedna od najglamuroznijih jahti na svetu. Na "Galebu" je 1953. plovio Temzom u prvu posetu jednog komunističkog lidera Vinstonu Čerčilu i tom prilikom je na brod došao vojvoda od Edinburga da ga pozdravi. Raskošnim prijemima na jahti prisustvovali su svi koji su u to vreme nešto značili u svetu. Na njemu su bili i Hruščov, i Gadafi, i Gandi kao i mnogi glumci, među kojima mu je bio najomiljeniji par Liz Tejlor i Ričard Barton, koji ga je glumio u filmu "Sutjeska". Danas je brod, bolje reći zarđala olupina, ukotvljen u Rijeci i nedavno je ponuđen na licitaciji za 85 hiljada funti, manje od cene koju bi dobio da je prodat kao staro gvožđe. Hrvatske vlasti su pokazale nameru da ga otkupe jer, kako kaže gradonačelnik Rijeke, brod ima veliku istorijsku i kulturnu vrednost i treba ga sačuvati. Mnoge vrednosti iz Titove imovine su posle njegove smrti završile u rukama evropskih bogataša, koji su smatrali velikim prestižom da ih se dokopaju. Jedan od njih je i engleski milioner Pol Dejvidson, koji je nedavno bankrotirao zbog svoje megalomanije i života na visokoj nozi. U njegovom posedu se nalazi Titova platforma za uzletanje helikoptera, mnogi delovi njegovog nameštaja i jedna od luksuznih jahti koja je mogla da primi za obed u trpezariji 32 zvanice. A kakva je sudbina, pitaju se strani novinari, Belog dvora, Titove rezidencije, u kojoj je voleo da u svom privatnom bioskopu gleda kaubojske filmove i u čijoj je bašti sahranio jednu od najomiljenijih ljubavnica, svoju ratnu sekretaricu Davorinku Paunović? Beli dvor je danas predmet svađe u srpskoj kraljevskoj porodici. U njega se nastanio prestolonaslednik, princ Aleksandar II Karađorđević sa suprugom i sinovima, čemu su se usprotivili ostali članovi porodice, tvrdeći da svi oni imaju pravo da u njemu borave. Prestolonaslednikova rođaka Jelisaveta Karađorđević, koja živi u malom stanu u Beogradu, tvrdi da se princ Aleksandar ponaša gore od Tita i da protivpravno raspolaže imovinom koja je data na uživanje celoj kraljevskoj porodici. U Beogradu je prošle godine otvoren hotel "Mr.President", koji je izazvao radoznalost stranih medija. Svaka od 61 sobe je posvećena jednom od živih ili preminulih svetskih lidera i diktatora, sa njihovim velikim portretima iznad kreveta: Staljinu, Čaušeskuu, Hitleru, baronici Tačer i dr. Predsednički apartman dele Tito i Ruzvelt i kako izgleda, duh obojen u crveno nema ništa protiv što pored njega lebdi duh imperijaliste. Nije mu to smetalo ni za života, zbog čega je danas i rasprostranjena uzrečica: "Dok je mašinbravar bio predsednik, sva vrata su nam bila otvorena".

Izvor www.revija92.rs

Još ćemo dugo saznavati šta je sve i ko je Tito ustvari bio 

Jedno je sigurno: Tito je bio govno.