Тајни Брозов дневник: Тито планирао бијег у страху од Руса

Године 1950. и 1951. биле су врло напете у Југославији, али и у свијету. Почео је хладни рат. Тито се нашао остављен од Стаљина и СССР-а, и стално је из Москве оптуживан да се продао западним империјалистима.

Запад га још није прихватио, испитивао се терен, Американци су га стално пропиткивали и тактизирали. Нудили су му помоћ, али и наметали своје услове. А он је хитно требао модернизовати и опремити војску, али и нахранити људе. Јер усред свих тих политичких проблема Југославију је погодила и велика суша.

О тим турбулентним годинама најбоље говори он сам, Тито, у свом новооткривеном дневнику, чије дијелове Вечерњи први представља. Донедавно се уопште није знало да је Тито водио дневник. Нађен је кад је сређивана његова архивска грађа.

У дневнику, који је почео писати почетком новембра 1950. а завршава га у фебруару 1951., могу се пратити његови разговори са Американцима о давању помоћи како би ојачао одбрамбену способност земље. Али једна од кључних новости, досад непозната, јест податак да је он у страху од напада СССР-а и његових сателита на Југославију чак развијао план повлачења из земље. “Данас у 9.30 позвао сам на разговор генералпотпуковнике Ивана Гошњака и Кочу Поповића. Тема разговора била је помоћ због суше која нас је ове године погодила и због чега смо се обратили на америчку владу.” У наставку пише под каквим би изговором САД могао почети давати помоћ Југославији а да владајућа администрација избјегне неугодну расправу у америчком Конгресу.

Тог дана Титу је амерички амбасадор у Југославији Георге Аллен пренио посебну поруку америчке владе у којој је стајало да би Америка могла дати помоћ Југославији мимо Конгреса, али под условом да амерички предсједник Харрy Труман наведе како се помоћ даје из одбрамбених разлога за Југославију, јер су посљедње суше ослабиле њену одбрамбену способност.

Тито коментарише: “Разумије се да би се другови сложили са тиме да ми прихватимо тај приједлог америчке владе, јер без такве помоћи за угрожене крајеве ми не бисмо били у стању држати толики број војске у вријеме када нам је земља тако угрожена од источних земаља. Дан прије тога сам се о томе споразумио и са друговима Ранковићем, Ђиласом и Кидричем.”

Али упекос тражењу помоћи од капиталистичког Запада, увјерен је да је његов комунистички преврат вјечан. Зато пише: “Тражење помоћи у намирницама у Америци и другим западним земљама окуражило је притајене капиталистичке елементе и мисле да се сада може правити на нас притисак у правцу дегенерације наше револуције. Изгледа да се ти елементи још нису опаметили толико да схвате да је њима заувијек одзвонило.”

Тито је, међутим, константно оптерећен опасношћу од могуће инвазије Совјета и њихових комунистичких сателита. О томе проговара 4. децембра: “Одржао сам сједницу Секретаријата Политбироа ЦК уз присуство војних руководилаца, Коче Поповића, Ивана Гошњака и Пеке Дапчевића. Тражио сам да се хитно подузму извјесне мјере због опасности да нас неко са Истока не изненади.

Ријешили смо да се Дедиње мало расели, тј. да си неки руководиоци нађу становања на другим мјестима, а чланови Политбироа да спавају негдје на другим мјестима са фамилијама, ако дође до бомбардовања ноћу, све би пострадало. Оперативни дио Генералштаба се опет премјешта ван Београда итд.”

И онда, 21. децембра, Тито први пут биљежи и свој план о повлачењу из земље у случају напада са Истока: “Послије академије сам код мене кући дуго сједио са друговима, Кардељом, Марком (Александар Ранковић) и Ђидом (Милован Ђилас) и разговарали о томе шта све морамо подузети у случају напада на нас, у случају да ми не издржимо дуги рат на нашој земљи итд. Ја сам питао другове шта мисле о томе да се ми повучемо и ван наше земље са јаком армијом и да се касније са таквом и вратимо, јер ћемо само на тај начин спасити социјализам у нашој земљи. Сва тројица су се потпуно сложила као што су се дан раније сложили Гошњак и Поповић.”

Неколико дана касније, 26. децембра, већ је и разрадио потезе у случају напада: “Усљед надмоћности непријатеља, повући главнину војних снага и омладину из земље у одређене базе ради реорганизације и припреме за трећу фазу, а у земљи водити партизански рат са почетним снагама од не више од 100 до 150 хиљада бораца. У трећој фази ударити у земљу на окупатора са добро наоружаним и одморним јединицама.”

Осим на Америку, Тито се покушао ослонити и на Велику Британију. Тако 22. јануара 1951. пише да је одлучио у Лондон послати Ђиласа “ради сондирања терена за добивање наоружања за армију”.

Идућег дана још једна важна одлука: “Да бих некако побољшао моје слабо знање енглеског језика, ја сам ових дана почео узимати лекције енглеског језика, и то четири пута дневно. Професор ми је Пјанички из министарства вањских послова.”

Дан касније враћа се на Ђиласа: “Јуче на вече отишао је друг Ђилас у Енглеску. Надам се да ће бити боље среће али онда када сам га слао посљедњи пут у Москву.”

Учење енглеског језика иде му све боље. Тако 2. фебруара спомиње да је у филму који једна западна филмска екипа снима у Југославији “проговорио на енглеском језику”, а десет дана касније пише да не крије задовољство наученим. И онда дневник нагло завршава, без објашњења. Посљедње мисли су му о Американцима и помоћи којој се нада.

24 сата

*******************************

Е течо Стаљине где би нам био крај да си усташку багру отерао из Србије и српских земаља.
Комунистичка багра предвођена усташким злочинцем Титом је највеће зло које је задесило Србију.
Боље би прошли и да су нас западњаци окупирали, јер српски национализам би се пре пробудио и обрачунао са свима који су против ВС.

Gambi Staljin je 1.000.000 puta bio gori od Tita . Ti nemaš predstavu kako su Rusi živeli u vreme socijalizma. Bio sam u toj socijalističkoj Rusiji, mi smo za njh bili ne zapad već vanzemaljci. Rusija je i dans veoma zaostala zemlje, van velikih gradova. Selo je bedno , bez mehanizacije, puteva, čak i bez vdodovodne mreže , kanalizacije.....
Tita lično ne ceneim , ali je bio veoma sposoban političar i to mu se mora odati priznanje.
Staljin je u gulage, radne logore, smetio po nekim procenama i do 30.000.000 ljudi, od kojih se mnogi nikada nisu vratili. Jebeš  Tita , razvijajte sada Srbiju,  mrtav je već 30 godina.Zamislite ljudi koji imaju 30 godina nisu se ni rodili za njegovog života. Ako nastavimo da kuknjavom i svaljivanjem krivice na mrtvace , proći će i 500 godina , a mi ćemo sedeti i kukati. 

ovaj covek(Tile neprikosnoveni) me smorio vise sa svojim fantazijama o neunistivoj,nepobedivoj i svemogucoj Jugoslaviji,tako da cu samo ponesto da prokomentarisem.
isti ti englezi su nas zajebali samo 5 godina ranije,i isti taj tikvan se posle 5 godina opet vraca njima.  
pa,ja ne znam sta jos treba da se desi da pojedini politicari utuve sebi u glave da vajde od Amerikanaca i Britanaca NEMA!!!
i ovaj opet za njih.ko muva na govno.  
"aj lajk Vinstoouun Crcil.Aj lajk kis Britis as".
ili skracena verzija - "Cercil moj dobar drug!!!Cercil!!!"  

Ма додај још једну нулу да испадне да је ставио у гулаге све Православце света осим Срба које није стигао.  

Имали смо три сценарија, Тито, Стаљин или Запад.
Заломио нам се најгори, чак и они који нису способни да анализирају шта би било да је Стаљин победио у Србији, јасно је да горе од овога што смо доживели не може да буде.
Није Стаљин написао устав из 1974, није ни заговарао идеју о одумирању државе нити поделио Србију на три дела.

Kad je Staljin dosao na vlast u Rusiji se oralo drvenom ralicom , kad je umro imali su atomsku bombu i spremali su se da posalju satelit u svemir .
Zaista sve je to placeno milionima ljudskih zivota , medjutim to ostaje kao vazan pokazatelj kako je jedino moguce zasnovati efikasnu privredu socijalistickog tipa . Kad strah za radno mesto i konkurencija vise ne terja ljude da rade , jedino ih metak i cizma mogu poterati .


Prica kako se za vreme Tita lepo zivelo je u najmanju ruku smesna , pa naravno da se lepo zivelo kad su nam Ameri punili dupe parama sa ciljem da pokazu kako postoji i treci put , put nesvrstanosti . Sve sa ciljem da sprece odliv sveze nezavisnih bivsih kolonija Varsavskom paktu .
To nije posledica Titovog genija vec ideoloske verolomnosti . Zaista samouprvana porivreda ja bila nesto malo efikasnija od planske , ali je njena mogucnost da se prilagodjava bila nikakva i jos gora nego u slucaju planske i drzava je usla u krizu prvim naftnim shokom 1973 , a 1979 u vreme drugog shoka vec ulazi na put bez povratka .

Prica se da su u Rumuniji nasi spijuni u vreme te krize uslikali tenk na kome je pisalo "На Белград"  

Gambi Solženjicina u ruke i čitaj, ne znaš ništa o Rusiji za vreme Staljina. Ama baš ništa.

Стварно верујеш да смо боље прошли овако како смо прошли, него да смо били део варшавског пакта ?

Da li si nekada bio u Rumuniji ili Bugarskoj. Da li si bio u Mđarskoj . Prve dve zemlje su i danas daleko zaostalije od Srbije. Mađari su se uzdigli, ali bili su katastrofa. Da li si  nekada bio u Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj, dok su bili soacijalističe. Nisi, poima nemaš. Nisu imali šta da jedu, ti to ne možeš da shvatiš. Čekaš u red da kupiš salamu, a kad stigneš, kažu nema više. A samo jedna vrsta salame. Od mesa u mesnici samo mleveno. U restoranu možeš dobiti samo pešeni krompir, spomeneš meso a oni puknu od smeha. To je bila Poljska. Nemoj da ti navodim primere, ne znaš šta je beda.

Сећам се 89 када сам отишао до Румуније и видео својим очима како је човек себе упрегао и орао земљу јер нема ни коња ни волове...најежио сам се.

Три највећа успеха комунистичких револуција су бесплатно здравство,школство и врхунски спортски резултати.А три највећа неуспеха доручак,ручак и вечера.То ти је отприлике нека сума ствари.