Za vreme drugog svetskog rata,Tito je bio u obilazak ranjenika u nekoj poljskoj (improvizovanoj) bolnici.
Ide on tako,a iza njega cela svita,i ulazi iz sobe u sobu, naidje tako na odelenje za teske ranjenike.
Ranjenika je bilo vise u sobi.Jednom je zavijena ruka,jednom je zavijena noga, jednom glava, ali jedan je sav u zavojima, samo ima malo otvora oko ociju i oko usta.
Pita Tito, sta je sa ovim borcem?
-On je druze Stari najtezi slucaj.
-Pa ste se dogodilo? Pita Tito
Tek ce ranjenik:
Idemo druze stari,nas ceta partizana preko jednog proplanka.Kad naletese nemacke stuke, njih 10inu.
Mi partizani, onako iznenadjeni, nemamo kud, oni osuse paljbu po nama, bacise bombe, i poginuse vise od pola drugova, ostadosmo nas desetina...Mi sto smo ostali pobegnemo u jedan sumarak,,,al ne lezi vraze vrati se jedna stuka i poce da gnjeti po onom sumarku, tu izginuse svi drugovi , ostadoh samo ja...Ja se brzo saberem, i pobegnem u jedan kamenolom,,, medjutim opet se vrati ona stuka i sad udara po kamenolomu...nekako izbegnem vetru, i pobegnem u jedan potok,,,opet se vrati ona stuka i poce da puca u taj potok gde sam se sakrio...izbegnem nekako i te metke,,,Iz tog potoka pobegnem u jedan sumarak,,,medjutim vrati se ona stuka i poce da puca po onom sumarku gde sam se ja sakrio,,,nemajuci kud uhvatim pravac preko jedne livade , i pocnem da trcim koliko me noge nose,,,medjutim, vrati se ona stuka, sleti na livadu, izadje pilot , izvadi jednu kurblu,,, i eto sta je napravio od mene.