Godišnjica Titove smrti


Tanjug | 04. maj 2012. 09:24    | Komentara: 9
Navršava se 32. godišnjica smrti nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, koji je preminuo 4. maja 1980. u bolnici u Ljubljani


BEOGRAD - Navršava se 32. godišnjica smrti nekadašnjeg doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, koji je preminuo 4. maja 1980. godine u bolnici u Ljubljani, a njegovoj sahrani u Beogradu je prisustvovalo više od 200 visokih državnih i političkih ličnosti iz sveta.

Tito se na čelu Jugoslavije nalazio punih 35 godina i imao je nesumnjivo veliki ugled u svetu, a bio je i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.


U unutrašnjoj politici ostavio je ustrojstvo koje se se na kraju pokazalo kao neodrživo - Ustav iz 1974. godine, a specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina pokazao se kao nerešiv problem kada se raspao Savez komunista Jugoslavije.

Rođen je Kumrovcu, u hrvatskom Zagorju 1892. godine, u mešovitoj hrvatsko slovenačkoj porodici, a kao austrougarski kaplar učestvovao je u Prvom svetskom ratu - između ostalog i u borbama protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915. godine, pa je izvesno vreme bio zarobljenik, a u njegovim zvaničnim biografijama navođeno je da je učestvovao i u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem 1920. godine, kada je postao član Komunističke partije, a 1937. njen generalni sekretar, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića. Radio je 1936-1937. u Kominterni u Moskvi, u vreme kad je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunističkih prvaka.

Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret, odnosno Narodnooslobodilačku vojsku a iz rata je izašao kao legendarni vođa.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju - tokom i nakon Drugog svetskog ratarata. U zanosu revolucionarne "pravde" nestale su desetine hiljada nekomunista - pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora", čime je u stvari uništen čitav tadašnji građanski sloj.

Tito je ostao upamćen i po tome što je 1948. godine odbio Staljinov pritisak, odnosno Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih partija, nakon čega je decenijama dobijao značajnu finansijsku od SAD.

Izvor: Novosti

Bivši pioniri verni Titu
E. V. N. | 04. maj 2011. 07:57 > 19:18    | Komentara: 38
Na 31-godišnjicu smrti, grob Josipa Broza obišlo više od 2.000 ljudi iz bivše SFRJ. Stotine sledbenika i saboraca, mahom rođenih pre Titove smrti, u Kući cveća



UMRO Tito, živi delo! Da u odavno obesmišljenoj paroli možda ima trunčice istine, moglo se učiniti svakome ko je u sredu prošao pored Kuće cveća. Na 31-godišnjicu smrti Josipa Broza Tita, njegov grob obišlo je oko dve hiljada poštovalaca, a kao nekad, tvorcu samoupravljanja i nezvaničnom lideru Pokreta nesvrstanih poštu su odale i državne delegacije Kine i Azerbejdžana.

Stotine sledbenika i saboraca, mahom Titovih savremenika, od ranog jutra strpljivo su čekale u redu ispred ulaza u Kuću cveća. Godine im nisu smetale da ponovo stave pionirske marame i plave „titovke“ sa crvenim petokrakama i za revere zadenu značke sa likom „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“. A, bilo ih je - naroda i narodnosti, iz čitave bivše SFRJ.


Mnogi od njih, na proputovanju do Kuće cveća, u sredu su svratili u restoran „Tito“, koji se nalazi na autoputu Beograd - Niš, dva kilometra od Paraćina.


TEŠKI DANI ZA JOVANKU
OVI dani posebno su teški za moju tetku, Jovanku Broz, kao što su bile teške i sve prethodne godine posle smrti muža, kada je ponižavana i potpuno obespravljena - kaže, za „Novosti“, Jovanka Čolak, sestričina Titove udovice. - Veoma često razgovaramo telefonom, a i viđamo se, uprkos razdaljini. U utorak smo razgovarale, kazala mi je da je dobrog zdravlja i da namerava ovih dana da poseti Titov grob.

Kao i obično 4. i 25. maja, svi oni koji su svratili u restoran koji nosi Titovo ime, dobili su besplatno vojnički pasulj. Stojadin Radivojević, vlasnik, kaže da najviše dolaze građani iz Makedonije i sa juga Srbije. Pred Kućom cveća razmenjuju emocije.

- Mogu ja da budem najveći Srbin na svetu, ali džabe kad sam beda i sirotinja, kad smo svi postali sluge kapitalizma - gnevan je Mirko Raca, predsednik udruženja „Josip Broz Tito“ iz Banjaluke.

Fahreta i Selvedin odskaču u masi prestarelih pionira. Tek prevalili tridesetu, nisu imali šanse da zapamte Tita. Pamte, ipak, bezbrižno detinjstvo u nekadašnjoj zajedničkoj državi.

- Bili smo pioniri, i to nas uvek podseća na neko lepše vreme, zato smo i danas ovde - kažu uglas.

Slaže se sa njima i Viktor iz Skoplja, koji je posetu prijateljima u Beogradu iskoristio i da obiđe grob, kako kaže, velikana, o kome stalno sluša od roditelja.

- Uvek pričaju kako je to bilo zlatno vreme. Voleo bih da smo i mi imali šansu da tako pričamo o svojoj mladosti - kaže Viktor (26).

Iako su je novinari i poštovaoci i ove godine čekali od ranog jutra, Jovanka Broz ni u sredu nije obišla Kuću cveća. Već po tradiciji, poslala je venac koji je položen na grob njenog supruga. Čast porodice ponovo je branio unuk Joška Broz, koji nije propustio priliku da promoviše svoju novoosnovanu Komunističku partiju.

- Jadno izgledaju i ova zemlja i ovaj narod - rekao je Broz ispred večne kuće svog dede. - Zato su danas ovde i mladi ljudi, koji su shvatili kako se nekada bezbrižno i sigurno živelo. Danas su sve uništili, ali mi ćemo uspeti da sve koliko-toliko vratimo u normalu. Mnogo je onih koji pokušavaju da komercijalizuju lik i delo Tita i iskoriste ga da napune sopstvene džepove. Mi ćemo se i protiv toga boriti, a sve što zaradimo zahvaljujući njegovom imenu, uplatićemo u humanitarne svrhe.

Muzej istorije Jugoslavije, najviše zahvaljujući Kući cveća koja je deo kompleksa, najposećeniji je u Srbiji. Lane je bilo 100.000 gostiju, čak 30.000 više nego godinu ranije.

Maršal je „življi“ nego ikada u poslednje tri decenije, a njegova dela i planovi svakodnevno se „otkrivaju“ i „demistifikuju“. Stavovi su i dalje krajnje suprotstavljeni, od idolopokloničkih do onih koji na Brozova pleća smeštaju sve nesreće koje su zadesile narode biše SFRJ.


POTOMCI NA MARGINI
DOK se oko duhovnog nasleđa tvorca druge Jugoslavije spore istoričari, publicisti, o onom materijalnom - odlučuje sud. Pravo na Titovu imovinu polažu udovica Jovanka, sin Miša i unuci Joška, Zlatica i Svetlana Broz, deca njegovog najstarijeg sina Žarka.

Iako se njihova imena stalno provlače u medijima, Titovi potomci, sin, šestoro unučadi, devetoro praunuka... uglavnom se trude da se drže dalje od javnosti.

Najprisutniji je svakako Joška. Omiljeni Titov unuk bio je lovac, šumar, nadzornik Titovih lovišta, metalostrugar, policajac koji se u antidiverzantskom vodu brinuo za dedinu bezbednost. Danas vodi kafanu „Čuburska lipa“, i Komunističku partiju Srbije.

On je jedan od troje dece Titovog sina Žarka iz braka sa Ruskinjom Pelagijom Belorusovom.

Žarko je umro 1995., a pored Joške, imao je i ćerke - Svetlanu, koja je lekar, pisac, član brojnih NVO i živi u Sarajevu, i Zlaticu, koja je penzionerka u Beogradu.

Sa levičarkom Hertom Has, koju je 1937. godine upoznao u Parizu, Tito je dobio sina Aleksandra - Mišu. Pravnik, koji govori pet jezika, Miša je bio dugogodišnji direktor izvoza u „Prvomajskoj“, pa u „Ini“, a zatim opunomoćeni ministar u Ambasadi Hrvatske u Moskvi, Kairu i Džakarti. Mišina ćerka Saša je poznati režiser, direktor Istarskog narodnog kazališta. Sin Andreja diplomirao je na „Lomonosovu“, konsultant je u kompaniji „Kombis“, gaji povrće, i u Zagrebu živi, kako kaže, kao svaki običan Hrvat.

Osim Žarkovog sina Edvarda, optuženog za izazivanje nesreće u pijanom stanju, senku na prezime Broz bacio je i Joškin sin Nebojša, koji je u akciji „Sablja“ uhapšen zbog posedovanja nelegalnog oružja.

Izvor: Novosti

Tito – Fenomen koji ne prestaje da provocira
Vukica STRUGAR | 18. mart 2011. 20:48    | Komentara: 10
Biografija kontroverznog maršala, novinara i publiciste Pere Simića, apsolutni bestseler na Balkanu


Josip Broz sa suprugom Jovankom

MOJE tumačenje Titovog lika predstavlja moju najgoru ulogu. Glumcu je izuzetno teško da tumači lik nekog drugog glumca... - rekao je slavni britanski umetnik Ričard Barton, o svojoj ulozi vrhovnog komandanta u poznatom ratnom filmu “Sutjeska”. Ovo je, valjda, najkraća (neki će reći i najpreciznija) procena jedne, po svemu, izuzetne ličnosti: čoveka rođenog u devetnaestom veku, nezaobilaznog u svetskoj istoriji dvadesetog, čiji fenomen ne bledi ni i u ovom stoleću.

Upravo pod nazivom “Tito, fenomen 20. veka”, izašlo je treće, prošireno izdanje knjige novinara i publiciste Pere Simića na srpskom jeziku, a isto delo do sada se pojavilo i na hrvatskom, slovenačkom, makedonskom, uskoro i na poljskom, engleskom, nemačkom i bugarskom.


Autor se ličnošću i delom Josipa Broza kontinuirano bavi u svojih dvanaest knjiga, pažljivo i argumentovano tumačeći dokumente i druge pisane tragove, pronalazeći stare i nove svedoke jednog vremena. Naslov koji je povod ovog razgovora (u prva dva tiraža pojavio se u izdanju našeg lista) dopunjen je u trećem (“Službeni glasnik”) sa oko petsto nepoznatih činjenica, otkrivenih na osnovu dokumenata iz poslednje godine maršalovog života, koje su tek sada postale dostupne - zbog zakonske obaveze da se istorijska građa može istraživati tek trideset godina posle smrti.

- Sišao je sa životne i političke scene deset godina pre raspada Jugoslavije i komunističke partije, ali je nadživeo i jedno i drugo, pa se po svemu može reći da je savremenik i sadašnjeg doba - kaže Pero Simić. - Najbolja ilustracija njegove harizme je to što je kod ogromne većine savremenika, od početka do kraja, uspeo da održi sliku da je oduvek verovao u ono što trenutno radi i govori! Savremeni političari, ne samo naši, ne uspevaju ni godinu dana da održe takvu predstavu među svojim podanicama. I po tome je Tito jedan od najvećih u 20. veku, a to nije vrednosan već biografski podatak... Uostalom, mnoge udaljene zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike - “progledale” su njegovim očima.

Simić ističe da je Broz bio i dete sreće. Jer, trebalo je srećnog sticaja okolnosti da na vreme dođe u Moskvu, da prepozna gde je vlast u sovjetskom sistemu, da se “instalira” tamo, da se na vreme kandiduje za generalnog sekretara KP, da višegodišnju ambiciju ostvari u najtežim uslovima (u vreme kada je Staljinov režim gutao i po hiljadu ljudi u jednom danu, od 1938. do kraja 1939. godine), ali i da se na vreme odvoji od Staljina, na početku Hladnog rata:

- Bilo je to doba kada je Amerika jedva čekala jeretika iz suprotnog tabora, pa je njegov izlazak na svetsku političku scenu pedesetih godina izdašno materijalno nagrađen, što nije doživeo nijedan komunistički lider. Tada mu se rodila i ideja koja korespondira sa njegovom ambicijom - da ne bude samo balans između Istoka i Zapada, već da kao lider nesvrstanih i trećeg bloka sebi podigne bistu jednog od najvećih političara prošlog stoleća. Da je Tito koristio, ali i stvarao okolnosti, najbolje se vidi upravo po projekciji pokreta nesvrstanih. Bio je ambasador Zapada na Istoku i Istoka na Zapadu, mada je najviše radio za sebe. Bio je u stanju da od svojih partnera sa obe strane dobije i ono što nisu želeli da mu daju, za razliku od današnjih političara koji ponekad daju i ono što im niko ne traži.


Izuzetna ambicija, kao dominantna Brozova osobina, iskazivala se još od malih nogu. O tome svedoči jedna zanimljiva i veoma indikativna epizoda.

- Posle četvrtog razreda osnovne škole otišao je kod Martina, dede po majci, da čuva stoku. Sekao je najlepše izdanke šume da napravi bič, a na dedino pitanje što ga pravi kad nemaju konje, mali Joža je odgovorio: “Kad imam bič, imaću i konje!” Ipak, velike ambicije imaju i lošu stranu. Zbog njih se nije sačuvala Jugoslavija: 1970. godine rodila se ideja da se formira Predsedništvo SFRJ kao kolektivno telo vlasti za period posle njegove smrti, ne bi li zemlja što bezbolnije preživela Titov odlazak.

- Tito misli o svakom detalju. Ne samo šta će dati domaćinu nego i kako će izgledati. Opsesivno je vodio računa o svom izgledu i presvlačio se i po četiri puta dnevno tokom plovidbe, čak i onda kada nije izlazio iz svog salona i dela palube. Još je bio bravar kada je pre rata ulazio u Dubrovnik u šimi cipelama, besprekornom odelu, s malo naherenim šeširićem. Njegov brat je svedočio kako je još 1912. godine, u Beču, izlazio uvek doteran, što bi značilo da je u pitanju ili neka mlada udovica ili tajni politički sastanak...



Možda su zato fotografije i najautentičniji deo građe. One su odraz slike koju želi da pokaže drugima i odgovaraju njegovoj predstavi o sebi samom. Nigde kriva kravata, zavrnuta nogavica. Naprotiv, bleštava uniforma i u dalekim godinama posle rata:

- Glumac Mavid Popović dvadeset godina bavio se fonetikom Titovog govora i došao do zaključka da je najsličniji govoru poljskog Jevrejina. Mislim da nema zagonetke oko njegovog identiteta: izvesno je da potiče iz Zagorja, a sve priče o dvojniku “hrane” se na mašti da je Broz poginuo na ruskom frontu 1915. godine. Istraživanjem sam ustanovio da je istina sledeća - austrougarsko ratno ministarstvo ga je proglasilo nestalim, odnosno svojim ratnim gubitkom jer nije imalo informaciju posle njegovog ranjavanja. A posle devet meseci takve nedoumice, automatski se vojnik proglašava mrtvim. Uostalom, KGB je sigurno znao sve o njegovom identitetu i tu činjenicu bi sigurno Staljin iskoristio 1948. godine.

Na pitanje šta su mane, a šta vrline Titovog vremena i vlasti, autor knjige kaže:

- Ostavio je za sobom kompleksno nasleđe. Ugled koji je uživala Jugoslavija, i on kao njen lider, ne može se porediti sa ugledom nijedne zemlje te veličine. Pred kraj života odmogao je toj istoj zemlji da realnije vidi sebe, podstakao je osećanje megalomanije među narodima, koje se najviše “primilo” među Srbima. Ne mogu se amnestirati ni zločini učinjeni u uspostavljanju komunističke vlasti 1944-1945. godine, kao ni Goli otok i drugi gulazi.

- Samoupravljanje, jeste bilo poluga prikrivanja stvarnih centara moći u državi, ali se ono ne može svesti samo na sredstvo manipulacije: današnji radnici bi po stepenu svoje zaštite pravili samopravljanje od blata! Jer, čuvalo je čoveka od raznih nepravdi i šikaniranja - tvrdi Simić. - Tito je Jugoslaviji obezbedio nekoliko decenija izuzetnog ekonomskog razvoja, ali i stvorio iluziju da je to proizvod snage i superiornosti našeg sistema a ne namere Zapada da Jugoslaviju nagradi za izlazak iz sovjetskog lagera. Demokratija u Titovo vreme u mnogim segmentima nije bila samo privid: bilo je tu više slobode nego u nekim sadašnjim partijama koje se zovu “demokratske”, čak i kada je reč o slobodi iznošenja mišljenja.


Izvor: Novosti

U Dragolju slave Titovdan
M. BOŠNJAK | 29. novembar 2010. 20:57    | Komentara: 18
U zabačenom selu podno Rudnika nekoliko familija, umesto slave, obeležava dan bivše SFRJ


TITO bi imao dobar odgovor i na ovu famoznu krizu! - kategorički uveravaju Radisav (78) i Dragan (47) Kamaljević, otac i sin. Na porodičnoj, vrlo neobičnoj slavi - Titovdanu! U Dragolju, najzabačenijem selu pod Rudnikom, ova i još neke familije slave ga jubilarni 20. put, od izbijanja jugoslovenske krize 1990. nadalje. Umesto Svetog Nikole, svoje krsne slave, oni slave dan bivše SFRJ.


Dovde se, 36 kilometara od Gornjeg Milanovca, stiže strmim putem koji, gledano od Rudnika, vodi pravcem udesno.

- A, politički ulevo - sa smeškom upozorava Dragan, rodonačelnik slave. - Kad je počinjao raspad SFRJ, pitam familiju: da slavimo svaki 29. novembar? Iako nam je krsna slava Nikoljdan? Svi prihvatiše: otac, mati Milena (66), moja supruga Biljana (42) i brat Luka. Moja kći Verica i sin Vladan tada su još bili mali. Kako su rasli, oduševljavali su se ovom slavom, ma koliko je ona za neke bizarna i sablažnjiva... Slavićemo Titovdan doživotno!

- Nastaviću da ga slavim, nego šta! Iako sam rođen devet godina iza Titove smrti - najavljuje Vladan (21,) nezaposleni automehaničar. Njegova tri godine starija sestra, studentkinja pete godine medicine u Kragujevcu, je saglasna. - Drugarice mi ništa ne zameraju na tome, naprotiv - veli Verica.

Zvanice redom pristižu. - Srećan Titovdan, domaćine! - čestitaju.

Atmosfera je potpuno svečarska. Nad vratima, titoistička trobojka Srbije sa petokrakom. Nema sveće ni slavskog žita. - Sveću ne palimo ni na sahranama, ali Boga ne psujemo, čak ni sunce - nastavlja Dragan. Kreću uvodne šale, pa sasvim ozbiljne političke diskusije, pa žal za SFRJ.

Do kasno uveče, pa još dva dana dok se ne završi slava Titovdana, naviraće nove reči hvale državi i njenom vođi, kojih odavno nema.

Izvor: Novosti

Gambino oduševio me tvoj komentar.

Nego, kakav je izvestaj sa terena (ne gledam TV), koliko ih je bilo u Kuci cveca?

Tito beše, lopina, drtina, prevarnt i svetski hohštapler. Imao je samo jednu dobru osobinu, nije bio cicija. I običnom je narodu davao kintu da može da živi.

Titovi poštovaoci obišli Kuću cveća
I. LOVRIĆ | 04. maj 2012. 09:24 > 20:16

Na 32-godišnjicu smrti grob Josipa Broza obišlo oko hiljadu ljudi iz bivše SFRJ. Pred „Kućom cveća“, nakratko, ponovo su oživeli bratstvo i jedinstvo
Prethodna
Titovi poštovaoci obeležavaju godišnjicu /
04. maj 2012. 09:24




  OKO hiljadu poštovalaca lika i dela Josipa Broza Tita iz gotovo svih krajeva nekadašnje zajedničke države, na 32. godišnjicu njegove smrti od ranog jutra strpljivo je čekalo u redu ispred ulaza u „Kuću cveća“. Ne mareći za godine, ponovo su stavili pionirske marame i plave „titovke“ sa crvenim petokrakama i za revere zadenuli značke sa likom „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“.

Na platou u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, parkirani autobusi iz Rijeke, Varaždina, Štipa, Maribora... Prvi posetioci počeli su da pristižu još oko 6 časova. Najveća gužva stvorila se između 10 i 12 sati. U Muzeju istorije Jugoslavije kažu da je u to vreme pored mermerne grobnice prošlo više od 600 posetilaca.

Pred „Kućom cveća“, nakratko, ponovo su oživeli bratstvo i jedinstvo. Razmenjuju se emocije. Mahom svi žale za bivšom Jugom i gotovo uglas žele da nam kažu da se onda živelo bolje, mirnije, opuštenije. Tog mišljenja je i Andrej Mošet iz Bistrice na Sutli. Mada se njegova dežela prva dokopala Evropske unije, on tvrdi da u njoj žive samo bogati i siromašni, dok je u bivšoj SFRJ postojao i srednji sloj, koji je uništen, a kojem je i on pripadao.

VENAC OD JOVANKE MADA su je novinari i poštovaoci Broza i ove godine čekali od ranog jutra, Jovanka Broz ni u petak nije obišla Titov grob. Već po tradiciji poslala je venac koji je položen na grob njenog supruga. Na njemu je pisalo: „Voljenom Titu – Jovanka“.

Poštovalac Broza sa drugog kraja bivše SFRJ, Mihajlo Stojanov iz Makedonije, Štipa, zahvalan je Brozu što je njegove zemljake priznao kao narod i dao im republiku. Kaže da ih posle toga niko nije mogao izbrisati sa karte sveta. Da Tita i danas slave i oni koji se nisu ni rodili kada ga je sahranila njegova Jugoslavija, uverili smo se na ulazu u Mauzolej. Srećemo Davida, Radeta, Danijela i Romana. Dečaci između 15 i 17 godina, svi iz novobeogradskog bloka 70. Nije im prvi put da obiđu Titov grob, a o Brozu su ih učili roditelji i rođaci. Dolaze, jer su, jednostavno, zavoleli Tita. Onako mladalački, uz osmeh, još dodaju da bi ih roditelji stalno puštali u grad da je Tito živ jer je onda bilo bezbednije.

Čast porodice, po običaju, i ove godine je branio unuk Joška Broz. Poštujući izborno ćutanje, jer je i njegova partija na listi, kratko nam kaže da je došao da se pokloni svom dedi i da oda počast onom vremenu. Posebno je zadovoljan što se po ko zna koji put 4. maja oko Titovog groba okupila Jugoslavija u malom.

Kuća cveća je poslednjih godina sve posećenije turističko mesto. Od Brozove smrti kroz nju je prodefilovalo više od 20 miliona ljudi. Nešto manje nego što je imala bivša SFRJ. Godišnje kroz nju prođe između 90 i 100 ljudi, a više od polovine je iz drugih republika. A i od te polovine najveći deo je iz Slovenije.

I tako, Broz je svoju poslednju bitku izgubio pre tačno 32 godine. Bitka njegovih najbližih članova familije, za njegovom „zagubljenom“ zaostavštinom i imetkom se – nastavlja.

BROZ NA “FEJSBUKU“ I “JUTJUBU“

OBJAVA Titove smrti, koju je tačno pre 32 godine pročitao spiker Miodrag Zdravković, u trajanju od svega 46 sekundi, na „Jutjubu“ je do sada odgledana više od 800.000 puta. Na javećem internet-pretraživaču „Guglu“ smrt Josipa Broza pominje se kroz čak 900.000 linkova, a na samo jednom Brozovom „profilu“ koji su okačili njegovi obožavaoci na „Fejsbuku“ našlo se 40.000 ljudi. Većina njih nema ni 30 godina.