Da nam je po evro od svake propale privatizacije fabrike o kojoj danas govorimo kao o "nekadašnjem gigantu" u Srbiji ne bi bilo palih velikana. Samo jedan od spomenika velikog groblja spskih fabrika pripada Krajina Vinu, osnovanom još 1890. godine, u Negotinu u istočnoj Srbiji, sunčanom podneblju koje je još u doba Rimljana davalo odlična vina.

Negotinski vinogradi i danas daju najbolja svetska vina. Ipak, idiličan lokalitet, preko tri hiljade radnika i saradnika, dve hiljade hektara vinograda i izvoza od preko 200 vagona godišnje, nije bilo dovoljno za spas bar dela najstarije vinske kuće u Srbiji.





Kada je za spas bilo mogućnosti, 2003. godine, fabrika nije ušla u reprogram za razliku od 125 preduzeća u Srbiji, među kojima je bilo i manjih vinarija. Otišla je u stečaj, sa moderno opremljenim podrumima i dvesta vagona vina.

Danas na portirnici fabrike, gde se nekada punila i slovenačka "kokta", nema nikoga, poštansko sanduče je puno, gde god da prođete čujete neku tečnost koja i dalje curi i kaplje, a Srbija je od velikog izvoznika postala većinski uvoznik vina. Iz fabrika su očerupani svi vredni metali, nema nijedne mašine, a priča se da je na jednom sastanku o privatizaciji, pre nekoliko godina, jedan od investitora popio pijanu šamarčinu lokalnog domaćina i muža tadašnje predsednice opštine. Slike propasti viševekovne tradicije za samo četvrt veka.
















Ostatak na linku izvora vesti  Klik