Сребрнкасту митску животињу – џиновску лигњу - први пут је у њеном природном станишту успела да сними екипа јапанског Националног природњачког музеја, у сарадњи са државном телевизијом и каналом „Дискавери“. Највећи бескичмењак на свету виђен је надомак острва Чичи, на северу Пацифика.

И то се (коначно) догодило!

После 100 мисија и 400 сати под водом, трочлана екипа научника из токијског Националног природњачког музеја је, у сарадњи са јапанском државном телевизијом и каналом Дискавери, успела да сними митско чудовиште – џиновску лигњу у њеном природном окружењу.
Научник Цунеми Кубодера рекао је да је осетио велико узбуђење када је угледао огромно морско биће дужине три метра, пише Дејли мејл.

Лигња, чији је латински назив Arhiteuthis, откривена је 15 километара од острва Чичи, на северу Пацифика.


Кубодера се са још двојицом колега мини-подморницом спустио на дубину од 630 метара.

Управо су гигантске лигње биле инспирација за легенде о Кракену, морском чудовишту које је нападало и потапало бродове
Када су лоцирали ову мистериозну животињу, пратили су је све до дубине од чак 900 метара, после чега су је изгубили јер је заронила још дубље и нестала у морском амбису.


Међутим, гигантска лигња је снимљена и то је довољно. „Сјајан, прелеп тренутак", истиче Кубодера.

Највећег бескичмењака на свету научници понекад описују као једно од последњих мистерија океана, јер живи у деловима који су углавном неистражени.

Иначе, прва фотографија џиновске лигње настала је давне 1874. године. Направио ју је велечасни Мозес Харви из Њуфаундленда, иначе природњак и писац, након што ју је случајно ухватио један рибар.

Још 1965. године је један ловац на китове тврдио да је присуствовао борби на живот и смрт морских титана – уљешуре и лигње.

Глава бескичмењака је, наводно, касније пронађена у стомаку кита, који, међутим, није преживео сусрет јер су га удавили пипци, чврсто стиснути око његовог врата.

Остатке после сличне битке је и половином прошле године нашао аустралијски рибар Ал Макглешен.

Понекад се дешавало и да море избаци делове тела ових животиња, али никада нису биле снимљене живе све до 2004. године.

Две године касније, управо је Кубодера предводио тим који је направио први снимак живе лигње, али на површини – женку дужине седам метара су уз помоћ мамца са истраживачког брода довукли до површине.

Као највећи примерак, у архиви „Смитсонијан" природњачког музеја наводи се лигња од невероватних 13 метара.


izvor

Немамо ми појма шта све обитава у дубинама. 

Хоће да каже да се усро, али му је у исто време било и драго. 

Што се ја плашим пливања у мору, океану.. јер никад не знаш шта је испод..


Сазнаћемо.. сад гледам, нисмо ни своју планету скроз истражили, а летимо у свемир..

Još malo pa će pronaći i R'lyieh.