Tiha epidemija hepatitisa!

ZA terapiju hepatitisa još od uvođenja pegilovanog interferona pre punih 15 godina nijedan lek nije uvršćen među one koji se izdaju o trošku zdravstvenog osiguranja. To je jedan od glavnih razloga što se broj obolelih od virusnih hepatitisa u Srbiji bukvalno svakodnevno povećava, dok se u drugim zemljama smanjuje, upozorili su i lekari i oboleli povodom Svetskog dana borbe protiv ove bolesti, koji je obeležen juče. Ni prognoze nisu bolje. Preti nam, kažu, opasnost da se zbog neadekvatne terapije suočimo sa sve većim brojem obolelih od ciroze i karcinoma jetre, što će iziskivati i daleko veće troškove nego što je neophodno za adekvatno lečenje hepatitisa.

U svetu se svake godine dijagnostikuje 10 miliona novih slučajeva. Zato je svetska "Hepatitis alijansa" pokrenula globalni pokret "NOhep - za svet bez hepatitisa", kojem se priključilo i Udruženje HRONOS iz Srbije sa ciljem da se do 2030. godine u potpunosti eliminiše ovaj virus.

Iako zdravstveni sistem Srbije registruje mali broj obolelih, lekari kažu da to ne odslikava realno stanje. Naime, SZO procenjuje da je hepatitisom C u Srbiji zaraženo gotovo 140.000 ljudi. Većina ni ne zna da su nosioci virusa zbog nespecifičnih simptoma, a ova bolest, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, može da dovede do ciroze i karcinoma jetre.

I pored dramatičnih procena SZO, najave zdravstvenih vlasti iz januara 2016. godine, da će u najkraćem roku omogućiti lečenje savremenim lekovima koji izbacuju virus iz organizma, ostale samo na rečima, upozorava HRONOS.

- Iako je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano da lečenje hepatitisa kao zarazne bolesti, ima prioritet u odnosu na druga oboljenja, nažalost, svedoci smo da je lečenje hepatitisa C potpuno zapostavljeno - kaže Ivana Dragojević, predsednica Udruženja. - SZO je propisala esencijalnu listu lekova na kojoj su i savremene terapije za hepatitis, a država se zakonom obavezala da pacijentima obezbedi minimum lekova sa ove liste. Ali, i pored toga, Srbija i Makedonija su jedine u Evropi koje te lekove ne obezbeđuju.

ANALIZIRAJU TROŠKOVE - Radna grupa za strategiju za virusne hepatitise intenzivno radi: urađeni su i predlozi protokola i analize troškova - kaže pomoćnica ministra zdravlja dr Dragana Vujičić. - Istovremeno, ista radna grupa intenzivno sarađuje s Republičkom stručnom komisijom za zarazne bolesti vezano za određivanje prioriteta u lečenju HCV infekcije kako bi se objektivno izvršila analiza troška i efektivnosti ovih lekova, kao i uticaj troškova terapije na finansijska sredstva RFZO koja su opredeljena za lekove u postupku procene zahteva za stavljanje na pozitivnu listu lekova.
Predsednica HRONOS kaže da je svaki pacijent koji oboli od ciroze i karcinoma kao posledice hepatitisa dokaz da je sistem zakazao:

- Dve godine pacijenti čekaju da se raznorazne radne grupe i komisije usaglase da je hepatitis veliki problem naše zemlje - navodi Dragojević. - Naša država se prema hepatitisu odnosi kao prema retkoj bolesti, a procene i delovanje SZO pokazuju da je hepatitis globalni problem. Ceo svet ide ka rešavanju ovog problema, a kod nas još ljudi umiru od virusa za koji postoje efikasan lek i vakcina.

Profesorka dr Jasmina Simonović Babić iz Klinike za infektivne i tropske bolesti KC Srbije, kaže da terapije koje se kod nas izdaju o trošku osiguranja više nisu standard u svetu jer imaju ograničene efekte, a samo mali broj pacijenata se leči adekvatno lekovima iz donacija ili u okviru kliničkih istraživanja.

- Jedan od gorućih problema, pored nedostatka savremene terapije, jeste nedostatak dijagnostičkih testova - upozorava prof. Simonović Babić.
- To dovodi do kasnog otkrivanja bolesti kada je već u poodmakloj fazi i kada je lečenje znatno otežano. Sa druge strane, nedostatak savremenih terapijskih protokola naše bolesnike sa infekcijom svrstava u građane drugog reda. Rezultati lečenja dvojnom terapijom (pegilovani interferon i ribavirin) nisu zadovoljavajući, a uz to su praćeni i značajnim neželjenim efektima, dok se sa novim lekovima postiže uspeh u lečenju od 95 do 100 odsto.

Infekcija se, nažalost, lako prenosi, a pogrešno se misli, upozoravaju stručnjaci da je "rezervisana" samo za rizične grupe, kao što su intravenski korisnici droga, gej populacija... Statistika, međitim, pokazuje da 60 odsto obolelih nisu iz rizičnih grupa. Zbog "tihe epidemije", i činjenice da kod nas svaki treći oboleli neće da kaže svoj zdravstveni status zbog stigmatizacije, rizičan je postao i odlazak kod neproverenih zubara, pedikira, kozmetičara...

- Da bi se pacijenti u Srbiji regularno lečili novom terapijom, kao u evropskim zemljama, potrebno je podići svest o tome da se radi o hroničnoj infekciji virusom izuzetnog onkogenog potencijala - smatra prof. Simonović Babić.

Izvor: Novosti