...ti to radiš najbolje!

Sto puta izgovorena laž, postaje istina! – Živa istina! Uz pomoć autosugestije ubrzo počinjete da verujete u to šta pričate ili šta vam se servira kao priča i prihvatate laž kao jedinu istinu. Kao da ste hipnotisani! A šta kada ne izgovarate istinu za koju ste sigurni da ne bi odgovarala, na primer, vašem partneru, da li je i to laž ili je samo latentna laž, pa samim tim nije baš toliki „greh“?!

Tako je nakon dve nedelje zabavljana moja drugarica Anđela pitala doskorašnjeg dečka, i to u šali, da nema slučajno devojku...Potom je usledila minuta ćutanja...pa šok...suze su bile deo atmosfere...i naravno raskid. Ovde se više ne postavlja pitanje to što on ima devojku (to smo apsolvirali do sada više puta), već zašto ju je lagao. I on se još čudio zašto Anđela uopšte raskida vezu... Šteta, a delovao je kao fin momak.

Ja ne podnosim laž i ne podnosim prevaru. To jedino nikada neću oprostiti, koliko god bile jake emocije prema nekome. U momentu otkrivanja laži ta druga osoba je toliko mizerna, jadna i mala u mojim očima da više ne mogu ni pogledom da je percipiram.

Iskrenije je kada kažeš da imaš devojku/dečka pre no što se bilo šta desi, pa taj drugi/druga neka bira hoće li da bude sa tobom ili ne. Najčešći odgovori uhvaćenih u laži su odbrambena pitanja „A zašto ti mene špijuniraš?“, a još češće „Ja nemam nameru nikome da se pravdam!“, čime se samo potvrđuje da je reč o laži.

U suprotnom, ukoliko vam je zaista stalo do osobe, a taj neko vas optuži za nešto što niste uradili, jer sve upućuje na to da jeste zgrešili, pa objašnjavali biste dva dana i dve noći trudeći se da ispravite tu životnu nepravdu...

Ja sam nedavno bila u situaciji da mi je frajer rekao da mi se nije javio jer je zaboravio telefon na poslu i kao crkla baterija, na što sam se ja grohotom nasmejala, jer čak nije ni obratio pažnju da mi je MTS te večeri javio u povratnoj poruci da je „mobilni pretplatnik trenutno dostupan i možete ga pozvati“ . I sad ja to treba da progutam?! Pa nisam upotrebila ni jednu moždanu ćeliju kako bih se dvoumila da li je laž ili ne. To vam je isto kao ona fora „Jel ti veruješ svojim očima ili meni?“

Naravno da neke stvari partner ne treba da zna iz dva razloga: jer će mu/njoj biti lakše, da se ne biste opterećivali, a sa druge strane ako bi znao/la sve, ne bi postojala ono doza misterije potrebna da zagolica partnera svaki put. Ovo prvo koje navodim su samo neki detalji iz prošlosti ili sadašnjosti kojima biste evetualno sprečili neprijatne situacije koje nisu od velikog značaja.

Moj bivši dečko nikada nije želeo da pita ništa iz mog života što je opipljive prirode, jer se kako kaže „plašio“ odgovora, a da je znao da uopšte ne treba da se plaši još uvek bismo bili zajedno. Mila je sada u fazi tranzicije, a ja često uhvatim sebe kako pevušim „Laži, laži, laži me, ti to radiš najbolje...“

Na dlanu

dobar je pitanja to da sta znaci laz i kada je nuzno, kada je prihvaceno i kada nije ni laz nego ne znanja. Nisam citao o tome knjigu jer nisam kupio al postoji jednu na madjarskom jeziku od Hankissa, samo sam gledao dokumetarac o knjigu u tv.
zato je lak situacija sa sexom, ili najlakse, jos i profesionalci jako lose lagaju tada. a poljubac je vrh iskrenosti..