Što se gledanja Tolkina na velikom ekranu tiče, potrudio sam se da ne budem pristrasan.

J. R. R.  je, Bog da mu dušu prosti, imao čudesno naročit način da oživi svoje likove.  Gledajući LOTR trilogiju, sve revnosno u bioskopu i sa fanovima, složila se u glavi ideja scenarija i režije da baš tu izuzetnu Tolkinovu odliku iskoriste formatom i CG efektima.  Usled te prednosti stvorila se razlika, ali i jaz između očekivanja ljubitelja fantastike o Srednjoj zemlji i poštovalaca radnika u sedmoj umetnosti.

Kako je pisac imao ogromnu slobodu i par-ekselans talenat (odnosno netaknutu maštu), meni je palo na pamet kako je zaista nemoguće steći zaista pozitivan utisak o ekranizaciji jedne trećine knjige namenjene svim uzrastima, pa i onom najmlađem.  Jednostavno, Tolkin je bio i detaljan i naivan u svojoj nameri da u isto vreme približi svoje stvaranje svakom čitaocu, makar on/ona bio/la i dete.  Pomislio sam da je gotovo nemoguće ponoviti takav poduhvat ekranizacijom prvog epa na temu Srednje zemlje i njenih stanovnika.

Prvo parče filmskog "Hobita" je ugledalo svetlost dana, a ja sam takvu promociju potpuno iskulirao.  "Trailer" drugog dela nisam ni pogledao, a ni diskutovao.  Kod trećeg dela, iako ne svojom voljom, postao sam svestan da je reč o raspletu velike drame, već oprobanom receptu primenjenom na LotR trilogiji. . .
Preostalo mi je da se strpim još malo i dočekam iole pristojnu kopiju, mada više nisam mogao da odolim tako lako.  U stvari, bio sam uzbuđen jer je jedno potpuno novo doba oberučke dočekalo ikonu fantastike u literaturi.

Dan za danom, pogledao sam sva tri filmska "Hobita".  Delom jer sam išao redom, a delom zbog narativne prirode, prvim delom sam se potpuno oduševio.  Drugi film sam bukvalno progutao, obraćajući pažnju više na detalje nego na centar fabule jer sam bio užasno nestrpljiv da dočekam rasplet i "izdržim" do kraja.  Kada je na red došao poslednji, treći deo imao sam ogromnu količinu utisaka u glavi, u iščekivanju prave, prirodne veze sa velikim završetkom otelotvorenim u trilogiji Gospodara.  Poželeo sam da režija učini ne samo to, već i da raspline moju maštu u nedogled potkrepljujući mit o presudnoj ulozi ljudskog roda u epskom finalu.

Treći deo je uspešno odoleo testu svih mojih očekivanja i zahteva.  Faktor pohlepe, rastrzanosti između stvarnog života i ambicije (odnosno moći) otelotvoren u Smigolu, omiljenom liku LotR romana i trilogije, dobio je kompletno novu dimenziju.  Negde u sred cele igre svetlosti i mraka koju na protagoniste "Hobita" baca nepregledno bogatstvo unutar planine, iz mrtvog ugla se pojavila stvarna i neposredna opasnost iz najmračnijih legendi i priča naroda Srednje zemlje.  Ne samo na pragu novog doba, već i velikog razdora među naslednicima čudesne ezoterije proizašle iz "Silmariliona" pojavljuje se okrutna istina koja seje smrt među svima onima koji su poželeli nesreću ostalim stanovnicima u svetu sazdanom od mašte.  Svet nemerljive moći i magije se ugasio i, korak po korak, ustupio mesto eri Ljudskog roda kome je, u narednom Tolkinovom romanu, prepuštena sudbina Srednje zemlje i svih njenih stvorenja.

Najviše mi je prijao lagan tempo prvog nastavka "Hobita" i trud uložen da se gledalac odvoji od svakodnevice i "uvuče" u pojam Tolkinovske fantazije.  Kada bi pak trebalo da izdvojim jedan nastavak "Hobit" trilogije kao krilaticu koje ću se prisećati dok razmišljam o ekranizaciji romana, to bi bio upravo "Bitka pet armija".

Ti igleda ne znas mnogo o Tolikinu kada tako pricas.   

Tolkin je imao mastu, to je tacno, ali to ne znaci da ono sto je pisao je bilo samo njegovo, da je on to izmislio. 

On posto je bio lingvista je napravio jezike, posto je bio Profesor Engleskog ako se ne varam je znao sve stare price i epove koje je spojio i prefarbao da izgleda novo.   

Da je imao talenat, imao je, da je umeo da napravi likove, e pa ne bas.   

Njegovi likovi su vise kao skice, jer je vise vremena posvetio opisivanju lokacija i atmosfere.   

Hobit je najgora knjiga sto se tice likova, jer apsolutno ne postoji bilo koja razlika izmedju patuljaka, osim mozda Torina, a i njegov lik je vise skica nego neko razvijanje lika.

Filmovi su bili katastrofa.

Prvi film je bio gledljiv, ali nije bio nista posebno.  Suvise CGI je ubaceno u njega, premalo price i poente.  Hobit knjiga je mogla biti samo jedan ili dva filma, ali ne 3 filma.  Mislim da je neko to ovde vec rekao, I tu je bio u pravu.

Drugi deo serijala je bio gori od prvog, i fabula je jos bila gora, a da ne ulazimo sada u to da su stvorili likove koje ne postoje u knjizi ili ih ubacili iako veze sa vezom nemaju.  Legolas je bio kompletno nepotreban.   Lik one vile je bio interesantan, i mozda bi nesto i znacio da ga na kraju nisu doveli do propasti.

Treci film kao da je Bay reziirao a ne Jackson.   Tuce, glupi dijalozi, jos gluplje scene borbe, i sve to rastegnuto do te tacke da nema razresenja price uopste.   Treci film je ubedljivo bio najgori, po svemu.

Silmarilion nek ne diraju, inace ce i to da zaseru do kraja.

I ne znam puno da pričam o Tolkinu, kao da mi je najbolji ortak.
Pišem o poslednjem nastavku filmske trilogije.
Začudo, kada nešto napišeš, zoveš to svojim delom.
Kada pročitaš na Burek forumu da je "J.R.R. Tolkin namerno smislio da je ono što je pisao bilo samo njegovo" - to je izmišljotina.
Nije bio autolimar, srećom. Da prefarba.
Da bi svoje priče, a pre svega sebi, učinili uverljivijim pisci se ponekad služe modelima stvarnih događaja ili delovima mehanike istih.
To si izvanredno argumentovao, evo da vidimo:
Tako to izgleda kada si najbolji ortak sa J.R.R. Tolkinom, i znaš kako je on provodio sopstveno vreme.
Dobro si mi to pojasnio, da između patuljaka nema razlike. 
Želeo bih da se vratiš svojoj poruci, nakon što pročitaš makar "Hobita".


Samo bih da primetim - 'naći pišeš kao da si iskašljao horor najgore C produkcije, i spreman si da s nama podeliš misli nalik na "Džekson ubacio nove karakterne likove u knjigu". Ovde najgore, e to je činjenica, je kako ti pišeš o Džeksonu kao da nikad u životu nije ekranizovao fantastiku.

Preporucujem da procitas knjigu koja je stampala izdavacka kuca Ezoterija, koja se zvala "Tolkinov Prsten" u kome su sve "njegove" ideje objasnjenje, gde se jasno vidi gde je i od koga uzeo sta.

Ja sam procitao sve sto je Tolkin napisao, a sto se Hobita tice, patuljci se vizuelno mozda razlikuju, ali ja govorim o karakterizaciji, karakterizacija je na nuli, jer kao sto rekoh i opet ponavljam, on je posvetio vize paznje samoj prici a ne toliko likovima samim po sebi.  I da ne tupim suvise tu, ima hiljadu kritickih clanaka koji o tome govore, da ne pricam o celim drustvima sto u Engleskoj sto u Americi gde se oko Tolkina jos lome koplja.

Ja mislim da je sasvim jasno kada se procita Hobit ili Gospodar Prstenova na sta je stavljen akcenat, a na sam razvoj likova, definitivno nije.  Torin, Fili, Kili, Balin, Dvalin, Oin, Gloin, Dori, Nori, Ori, Bifur, Bofur i Bombur, po tebi mora da su se rasturili od silnog dijaloga u Hobitu jel tako 

Mi ne pricamo ovde o Gospodaru Prstenova, vec o govnetu zvanom Hobit Triologija koju je Jackson izasrao na nivou Majkla Beja.  Hobit je trebao biti jedan film ili dva, nikako tri, i to je ocigledno, ali ako se tebi svidja poslednje djubre, onda je to stvar tvog loseg ukusa.

Smaug se pojavljuje 5 minuta gde ga Bard ubija sa letecim kopljem koristeci sina kao nisan  .  Orci koji sa punim oklopom iskacu iz vode kao Nindze, likovi koji ne dolaze do ikakve rezolucije, izmisljeni i ubaceni lik Vile sa bolnim dijalogom "Why does it hurt so much?" posle koga ne znamo vise nista.  Zapoceto sto stvari nista dovedeno u red. I naravno vise CGI sranja nego da igram igricu. Ovo nije bila Srednja Zemlja, ovo je bio Srednji Prst za sve one koji su voleli Gospodara Prstenova. ALjkavo, trapavo, prazno, genericno i nezavrseno.