Da li je prekasno da se opametimo
20.09.2009.
Premijera ekološkog dokumentarca „Era glupih" održaće se sutra u preko 700 svetskih gradova, uključujući i Beograd

Problemu životne sredine odskora se više ne pristupa samo na dokumentaristički način. Najnoviji film „Era glupih" („The Age of Stupid"), čija je globalna premijera zakazana za 22. septembar u preko 700 gradova, ekološku svest podiže na viši nivo.

Reč je o ambicioznom dokumentarnom projektu britanske autorke Freni Amstrong (36) koja, koristeći elemente drame i vrhunske animacije, ljutito pripoveda o neodgovornom ponašanju čoveka u odnosu sa prirodom. Iako nije svako spreman da izdvoji 90 minuta za film koji ga iznova podseća koliko je bezobziran, ovo delo provokativnog naslova i sadržaja pruža pregršt dokaza za to.

„Ili ćemo ozbiljno shvatiti klimatske promene ili ćemo izbrisati veći deo života na Zemlji. Nije mi bilo teško da odaberem sledeću temu za svoj film, ekologija se nametnula sama od sebe. Jednom kada se uhvatite u koštac s tim problemom, teško da ćete moći da se bavite nečim drugim.

Mislim da nezavisni dokumentarci trenutno imaju najveći emotivni potencijal za širenje ideja i to bez ikakve cenzure. Reč je o mediju koji kombinuje reči, slike, muziku i grafiku i u tome leži njegova snaga", istakla je Amstrongova.

Rediteljka je do sada snimila tri dokumentarca. Njen prvi rad, „McLibel", o sudskom sporu za klevetu koji je u Engleskoj pokrenuo „Mekdonalds", pratile su kontroverze i nedavno je uvršten na prestižnu listu Britanskog filmskog instituta „Deset dokumentaraca koji su promenili svet".

Nakon drugog ostvarenja „Drowned Out" (2002), gde je pratila jednu indijsku porodicu koja ni po cenu davljenja nije želela da napusti svoj dom ugrožen poplavama, Freni je počela da radi na „Eri glupih" filmu koji je već pridobio simpatije širom sveta.

Radnja ovog naučno-fantastičnog dokumentarca smeštena je u 2055. godinu. Planeta je opustošena: svi izvori su presušili, živa bića su pred istrebljenjem, a spomenici kulture spaljeni. To je, ukratko, vizija budućnosti čovečanstva koja neće biti daleko od istine, kaže autorka, samo zato što smo danas jezivo glupi.

Armstrongova otkriva da je prva verzija filma bila je mnogo žešća; sama rediteljka i njen asistent tumačili su uloge preživelih tinejdžera iz apokaliptične budućnosti koji nas proklinju što smo im u nasleđe ostavili uništen svet. Međutim, probna projekcija izazvala je loše reakcije, jer niko nije želeo da mu predavanja drže dva balavca.

Klinci su tako zamenjeni starcem, našim savremenikom, što je i uticalo da ključna emocija kod publike bude ne bude više osećaj ljutnje već krivice. Glumac Pit Posltvejt („U ime Oca") tumači ostarelog Arhivara iz džinovskog Arktičkog muzeja prepunog ostataka Zemlje. Kao jedan od retkih preživelih, on sedi u uništenom svetu i, gledajući „arhivski" materijal iz 2008, postavlja ključna pitanja: „Zašto nismo sprečili klimatske promene dok smo imali šansu? Da li zbog toga što smo nesvesno znali da nismo vredni spasavanja?"

Kada je 2002. godine Freni Armstrong počela da radi na projektu, njena prvobitna ideja bila je da napravi čist dokumentarac, koristeći se strukturom Soderbergovog filma „Putevi droge" koji se sastoji iz šest različitih priča sa istom tematikom. Međutim, u međuvremenu je shvatila da njeno delo nije dovoljno snažno, pa je upliv futurističkog elementa sa zastrašujućom porukom o sudnjem danu uobličio prvobitne priče.

Materijal za film pronađen je na različitim stranama sveta: tu je stari planinski vodič iz Francuske koji posmatra kako se njegovi voljeni glečeri tope, devojčica iz Nigerije čije je selo bogato naftom uništila kompanija „Šel", britanski inženjer čiju su farmu vetrenjača lokalci odbacili kako im ne bi kvarila pogled kroz prozor, čovek iz Nju Orleansa koji je čamcem spasao stotine ljudi nakon uragana „Katrina", jedan indijski mogul koji je pokrenuo avionsku kompaniju za siromašne i grupa iračke dece koja beži iz Jordana. Raznovrsnim pričama u filmu zajedničko je to što podvlače kako hipokrizija doprinosi uništenju planete.

Ambicije Freni Armstrong ne završavaju se u domenu uspešnog filmskog stvaralaštva. U Velikoj Britaniji, gde je njen rad skrenuo veliku pažnju, producenti projekta obratili su se mnogobrojnim političarima koji su želeli da upotrebe film za promovisanja ekoloških ciljeva.

Tako je predsednik Maldiva odlučio da njegova zemlja bude prva koja će preći na ugljenik-neutralne izvore energije u narednih 10 godina. Freni se nada da će „Era glupih" imati uticaj na decembarsku konferenciju u Kopenhagenu gde će svetske vlade razmatrati prihvatanje Kjoto sporazuma.

„Pitanje šta ostavljamo našoj deci postalo je poprilično izlizano od upotrebe. Nadam se da će svi koji odgledaju film ne samo shvatiti šta je rešenje, već konačno početi da ga primenjuju", zaključuje rediteljka.


Izvor: Borba

Nazalost, ne mogu da stignem... 

Zelim vam poucan provod veceras.
Nadam se da cemo se videti na nekoj drugoj projekciji i popiti kafu 

Hvala 

Nadamo se da ce svi biti zadovoljni veceras i da ce se vratiti kuci sa pozitivnim i poucnim utiscima.

Δакле у 20:30 ? 

tako je 

be there or be square

Srpska posla, kao radno vreme - kazu ti da radis od 8h a ti dodjes na posao u 8h 

Dodjite ako je moguce vec u 20h, da izbegnemo guzvu na ulazu obzirom da se ulazim preko spiska... znate vec, ne stampajte karte, ne ubijajmo drvece.

Gledamo se veceras!

I "pametni" kako je bilo večeras?

Филм је ангажован, прави активистички (надам се да је био и ТаксТекс)...

Мислим да се преко неких ствари олако прелазило, неке слике се нису баш најјасније виделе (типа топљење глечера, да се лагано увиди како све то изгледа, које су последице; некако је камера сувише брзо преко сцена прелазила; бар је то био мој утисак).

Као да је филм скраћен (у фазону, неће држати пажњу људима) или намерно убрзан.
Мислим да би лаганији темпо био примеренији.

Питање је да ли ће и ово бити само ,,глас вапијућег у пустињи'' или ће и даље да се настави по старом (у филму има прича и о томе: сви су забринути због глобалног загревања, али не желе ветрењаче, јер им нарушавају пејзаж; квари им поглед и смањује им вредност имовине)

Треба будити људе, али док се себичлук не смањи, ништа од тога.
Страшно је када се и у филму види да сви теже да буду чланови потрошачког друштва (и они оји живе у Африци и у Азији...), потребна је промена свести, а до тога се мало теже долази...

А крајње негативни утисци:

- гомила празних пластичних флашица за воду после пројекције (филм говори о екологији, а ми остављамо гомиле ПВЦ-а)

- један од говорника, Марковић, је пола свог говора (ако не и више) преписао из филма, кључне сентенце је одатле исцрпео...

slažem se. i delim ostale utiske.

Inače, 90% stvari koje sam video u filmu sam već znao, ali lepo je videti sve to uklopljeno i predstavljeno širim narodnim masama. Takođe jedan prijatelj mi je skrenuo pažnju na to da se ni u jednom trenutku nije spomenula Rusija.    Bila je tu Indija, Irak, Kina, SAD... ali nigde ni reč o Rusiji.