Nezasluženo potcenjivana u našoj svakodnevici, pljuvačka ili kako se stručno naziva saliva, izuzetno je značajna tečnost koja obavlja više različitih funkcija. Izlučuju je tri para velikih žlezda: podjezična, podvilična (submandibularna) i doušna (parotidna).

Zavisno od godina, psihološkog stanja i doba dana, tokom 24 sata izluči se između 800 mililitara do litar i po pljuvačke. Žlezde koje je luče su najaktivnije od 6 ujutru do 6 po podne, a odmaraju se od ponoći do 6 ujutru. Tokom osam sati sna izluče 10 mililitara tečnosti.

Lučenje salive se ne odvija pod uticajem naše volje već centra koji se nalazi u produženoj moždini. Na povećano stvaranje može da utiče kora velikog mozga, gde pristižu informacije o hrani.

Otkriva krvnu grupu i trudnoću

"Prva i i veoma značajna uloga pljuvačke je stalno ispiranje usta i zuba od mikroba i čestica hrane. Ova tečnost sadrži antibakterijske materije, a minerali i njene sluzi oblažu zube i štite gleđ od nepovoljnog dejstva kiselina i proteolitičkih enzima koji u sadejstvu sa mikrobima izazivaju karijes", kaže za "Politikin Magazin" dr Svetlana Otašević, stomatolog.

Pljuvačka počinje varenje hrane, istovremeno formira zalogaje i omogućava njeno gutanje. Njome se eliminišu i štetne supstance iz krvi kao što su živa, olovo, morfijum i pojedini lekovi, među kojima su penicilin i salicilati.

Stomatolog može prema količini, gustini i boji pljuvačke da utvrdi da li je pacijent gladan, uplašen, uzima li određene lekove ili ima povišen šećer, jer kod svih tih stanja dolazi do smanjenog lučenja pljuvačke. Takođe se na osnovu pljuvačke može utvrditi higijena usne duplje, sklonost ka karijesu, način disanja, stabilnost proteze.

Bikarbonati iz salive štite zube od kiselina, ali ni ona sa najviše bikarbonata ne može da popravi posledice neredovne i nepravilne higijene zuba i usta. Pljuvačka sadrži i imunoglobuline koji u posebnim situacijama mogu da budu test za određivanje krvne grupe. Njenom analizom se nepogrešivo određuje ili isključuje DNK neke osobe. Pomoću nje, takođe, može da se utvrdi trudnoća.

Od čega se sastoji

Pljuvačka se sastoji od 90 odsto vode, zatim natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, hlorida, bikarbonata, fosfata, sluzi, antibakterijskih supstanci (tiocianat, vodonik-peroksid, imunoglobulin A).

Sadrži enzim ptijalin (alfa-amilaza) koji u ustima počinje razlaganje skroba i glikogena, koji nastavlja da deluje i u želucu.

Lingvalna lipaza u pljuvački deluje na masti i obavlja 30 odsto ukupne hidrolize masti u organima za varenje.

Sadrži u malim količinama i opiorfin, novootkriveni analgetik.

Poremećaji u lučenju

Poremećaj u lučenju može da bude samostalna bolest ili simptom nekog drugog oboljenja. Smanjeno lučenje (kserostomija) nastaje kao posledica protetičkih nadoknada, uzimanja pojedinih lekova, visoke temperature, disanja na usta, nedostataka vitamina, endokrinih poremećaja, prekomernog pušenja, stresa, straha, smanjenje hormona kod žena u menopauzi i u poznijem životnom dobu.

Tu je Sjegrenov sindrom, autoimuno oboljenje koje karakteriše suvoću usta zbog smanjene sekrecije i otoka doušnih žlezda.

"Usled nedostatka tečnosti koja spira zube, čestice hrane se zadržavaju i razgrađuju u prostoru između zuba ili proteza i šire neprijatan miris. Ako se smanjeno lučenje pljuvačke nastavi, obolevaju zubi i ljušti se površina jezika. Tada nastaju i smetnje tokom uzimanja obroka jer se ne oseća ukus hrane, a i gutanje je otežano", objašnjava doktorka Otašević.

Povećano lučenje događa se gotovo svakodnevno. Izazvano je izgledom i mirisom hrane, mehaničkim, hemijskim, zvučnim nadražajem (pucketanje i miris pečenja, zveckanje pribora za jelo). Povećanu proizvodnju izazivaju i neki lekovi za lečenje neuroloških bolesti poput Parkinsonove, ali može da je prouzrokuje i trovanje živom, kao i trudnoća. Višak pljuvačke otežava govor i ponekad se sliva niz uglove usana, gde izaziva crvenilo na koži i stvara uslove za pojavu infekcije.

Žalfija - kraljica stomatologije

Poseban poremećaj u izlučivanju nastaje zbog prisustva kamenčića u izvodnom kanalu pljuvačne žlezde. Ovaj kamenčić nastaje taloženjem organskih i neorganskih soli, i obično zatvori podviličnu žlezde (u 83 odsto slučajeva).

Bolest počinje blagim bolovima i otokom pljuvačnih žlezda za vreme i posle jela, učestalim grčevima, prestankom lučenja pljuvačke. Kada kamen potpuno zatvori izvodni kanal pljuvačka se skuplja u žlezdi, a na njegovom izlazu nastaje zapaljenje i nakupljanje gnoja. Ovo stanje prati bol i otok lica, a otvaranje usta i gutanje je otežano.

Mikrobi kao što su streptokoke, stafilokoke i druge bakterije usne duplje mogu da izazovu zapaljenje pljuvačnih žlezda putem izvodnih kanala. Samolečenje ne dolazi u obzir, naglašava dr Otašević, jer bi lekar pre terapije trebalo da utvrdi da li je potrebno uzimati lek, odnosno da li je infekcija virusna ili bakterijska.

Virusno oboljenje pljuvačnih žlezda, poznatije kao zauške, takođe izaziva smetnje u lučenju pljuvačke. Obolevaju mladi u pubertetu i odrasli. Ova zarazna bolest se prenosi pljuvačkom i traje 7 do 10 dana. Počinje visokom temperaturom, bolom i otokom doušnih žlezda. Najbolja preventiva od zauški vakcinacija dece MMR kombinovanom vakcinom u prvoj godini života.

Za preventivu infekcije pljuvačnih žlezda i usne duplje naša sagovornica preporučuje povremeno ispiranje usta čajem od žalfije, koja se smatra "kraljicom stomatologije"

Izvor: MTS-Mondo