Pred svim sportistima koji treba da odigraju neki od svojih važnih (ili za njihovu karijeru presudnih) mečeva uvek se postave izuzetno visoki zahtevi. To je i logično - čekaju ih veliki i veoma naporni zadaci. Najčešće, telo usled vežbanja može da izdrži napor, kondicija je, bar kada je telo u pitanju, presudna, ali šta se dešava s umom? Zapravo, čitava ova priča ima veze i sa sportom ali i s realnim životom. Ponekad se i sami osećamo kao da treba da izađemo na prepun stadion, gde ćemo se suočiti s veoma dobro fizički pripremljenim protivnicima. U tim mečevima mozak ponekad bude najjače oružje koje može da dovede do pobede.

Uopšteno gledano, kao i sportisti i mi prolazimo kroz različite vrste priprema: tehničke, taktičke, fizičke, psihološke. I sve one zavise jedna od druge i jedino skladno razvijanje svake od njih omogućava davanje vrhunskih rezultata. Psihološka priprema podrazumeva stalno unapređivanje i razvoj psiholoških veština i sposobnosti u smeru koji omogućava što bolje sprovođenje neke ideje u pobedničko delo. Vratimo se opet na poređenje sa sportom. Treneri vrhunskih sportista uglavnom mogu da posvedoče da je psihološko stanje u kojem se sportista nalazi veoma često presudni element u nekom meču ili na utakmici. Iako bavljenje sportom veoma dobro utiče na telo i um, ponekad može imati i negativne posledice po ličnost, a to je slučaj kada nas previše obuzme takmičarski duh, a ne formiranje fizički i mentalno zdrave, kompletne i samostalne ličnosti.

Sportistima uglavnom ostaje da se oslone na sopstvene mentalne aktivnosti kako bi postigli ravnotežu i koncentraciju, ali to nije samo s njima slučaj. Isto je i sa svakim od nas, naravno, s razlikama koje se odnose na stepen stručnosti u određenoj oblasti koja predstavlja našu borilačku arenu.


Izvor: Krstarica

Snaga nije nista bez kontrole - Pirelli

Najveci, oni koji traju, uglavnom nisu oni koji imaju najbolje fizicke predispozicije, nego upravo oni koji imaju veru u sebe i neverovatnu stabilnost.

Istrajnost,upornost i nikada,ali nikada skromnost vec samo visoki ciljevi!

Neuspesi stvaraju pobednike



“Istinski ispit za šampiona nije da li može da pobedi, već da li može da prevaziđe prepreke.” ~ Gart Štajn

Koja osobina je zajednička Luku Skajvokeru, Budi i Jovanki Orleanki? Šta povezuje Harijet Tabmen i Hari Potera? Nije reč o izvanrednoj mudrosti niti magiji, već o borbi. Reč je, zapravo, o istrajnosti.

Borba sa zmajevima

S obzirom na to da je ovaj termin tek nedavno postao predmet javnih debata i pitanja, mnogi ljudi, a posebno oni koji su roditelji, pitali su me šta on tačno predstavlja. Verujem da je najbolji način da se istrajnost opiše klasična analiza “dnevnika junaka” koju je sproveo Džozef Kembel. On objašnjava kako ovakvo putovanje počinje tako što junak odlazi od kuće i time napušta sve što mu je poznato i predvidljivo. Nakon toga, piše Kembel, “počinje borba sa zmajevima i prevazilaženje iznenadnih prepreka – iznova, iznova i iznova. U međuvremenu će se javiti veliki broj preliminarnih pobeda, do tada nedoživljenih prosvetljenja i proviđenja srećnog sveta koji nas čeka na kraju puta.”

Istrajnost je ono što našem junaku daje snagu za borbu sa zmajevima i nepokolebljivost pri suočavanju sa teškoćama, preprekama, neuspesima i strahom. On će ponekad da padne, ali vrlo brzo će ustati. On će dati sve od sebe, ali će i dalje gubiti. Tada neće odustajati, već pokušavati iznova, ma koliko puta bilo potrebno.

Istrajnost u svakodnevnom životu

Kada je u pitanju istrajnost kao osobina neophodna da se postigne uspeh, nisu u pitanju samo istorijski ili izmišljeni heroji. Nedavno sprovedeno psihološko istraživanje pokazalo je da je istrajnost upravo najbolji prediktor visokog postignuća, bez obzira na to da li je reč o školi ili karijeri. Istraživači je definištu kao “upornost i strast ka dugornočnim ciljevima” i kao takva, ona nam daje snagu da se nosimo i sa onim lošim periodima (trajali oni dan ili celu godinu), traumama i krizama na tom putu do cilja.

Istrajnost omogućava dostizanje dugoročnih ciljeva uprkos neizbežnim nedaćama koje donosi život. Ova sposobnost prevazilaženja izazova čini nas snažnijima i veštijima u izvršavanju zadataka. Štaviše, sposobnost nošenja sa teškoćama – ili rezilijentnost/otpornost na stres – sastavni su deo onoga što mnogi ljudi nazivaju srećnim životom.

Crta ličnosti ili životna filozofija

Istrajnost nije samo crta ličnosti, već je pre reč o kompletnom aspektu karaktera koji se razvija i gradi baš kao i savladavanje bilo koje druge veštine. Bebe se ne rađaju sa istrajnošću ništa manje niti više nego što umeju da govore jezikom svojih majki. Mi, ljudska rasa, sami podstičemo i razvijamo svoju nepokolebljivost i istrajnost kroz učenje na koji način da se nosimo sa teškoćama.

Imajući to na umu, zapravo se otvara čitav jedan novi horizont – a to je spoznaja da nijedan ljudski život nije pošteđen izazova i teškoća, što znači da svi imamo mnoštvo prilika da razvijemo svoju istrajnost. Izvan prepreka i neuspeha zapravo se nalazi sama esencija uspeha i sreće. Slavni atletičari, brilijantni šah-majstori, genijalni naučnici, istaknuti slikari – svi su oni učili kroz poraze, greške i neuspehe. Evo šta o tome ima da kaže Majkl Džordan:

“Tokom svoje karijere, promašio sam više od 9.000 šuteva. Izgubio sam skoro 300 utakmica. Dvadeset i šest puta mi je povereno da postignem poene za pobedu i ja sam promašivao. U svom životu sam iznova i iznova gubio. I baš zato sam i uspeo.”

Svi možemo biti heroji

Ono što je najbolja vest jeste činjenica da većina ljudi poseduje kapacitet za razvijanje istrajnosti. Jedna od tehnika kako bi se to postiglo oslanja se na zamišljanje toga da smo mi heroj koji ima svoju misiju. Umesto pronalaženja izgovora i razloga zašto bi bilo najpametnije odustati, ovo je odličan način da se vežba istrajnost čak i onda kada je teško. Pored toga, na ovaj način možemo pronalaziti nove i pozitivne aspekte različitih situacija koji bi nam mogli promaći posmatrajući stvari iz samo jedne perspektive.

Naravno, ovo ne znači da treba svesno tražiti nevolju i srljati u opasnost kako bi se moglo fokusirati na istrajnost i pozitivne karakteristike baš svake situacije. Ali, sama promena percepcije može mnogo toga da učini: recimo, postoji razlika između toga da li na nešto gledamo kao na, sa jedne strane, nepravdu ili nevolju ili, s druge strane, kao na izazov koji je potrebno prevazići.

Na prvi pogled može se činiti prilično arogantnim da sebe posmatramo kao heroja, ali činjenica je da ovakva, nova perspektiva pogleda na životne teškoće može predstavljati novo uporište za borbu protiv njih.

Menjanje je neminovnost

Razvijanje veštine istrajnosti nas menja. Jednom, kada se suočimo sa određenim izazovom, više nikada nismo isti: samim tim što smo se suočili sa izazovom i prevazišli ga uticalo je na naš rast, na samospoznaju i na način na koji ćemo se ubuduće nosti sa problemima.
Referenca:

Duckworth, Angela Lee, and Patrick D Quinn. 2009. “Development and validation of the short grit scale (grit-s).” Journal of personality assessment 91(2):166–74. Retrieved March 5, 2013 (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19205937).

Autor: Kristin Karter
Prevod i adaptacija: Ina Poljak

Izvor

ovaj prevodilac mi je nesto poznat 

kako kaze onaj kinez...
sto ga cesto citiraju..
...
kao ono da pokazu... kako su nacitani a i da se kapiraju u psihologiju rata..
a ne znaju ni kako izgleda to njegovo epsko djelo...

pa ajd da se i ja malo ju***...
ja cu to svojim rijecima..

pobjeda se desava  i pre nego pocne borba....
tj  pobjednik je onaj tko je bolje pripremljen...za borbu...a ja bi dodao i opremljen...

a on kaze i jos nesto....rat je kao i sah...velika podvala-prevara...
..ko bolje podvali..ko bolje prevari... protivnika... on je pobjednik....

a u sutini i jeste tako...

pobjednici ne uce na porazima..gubitnici uce na njima...i stalno imaju potrebu da pokusavaju pobjednike pobjediti..
i desi se to na kraju..ali to je bez smisla..msm..gdje je smisao..
truditi se dugi vremenski period...da nekoga pobjedis...dok u medjuvremenu on tebe stalno pobjedjuje..i kao ti na kraju pobjedis jednom..i ti kao pobjednik..glupost..

odlika pametnih je da znaju kad treba da odustanu...upornost nije vrlina u svakom slucaju...
ponekad je to i tvrdoglavost -glupost...uporno pokusavati nesto...cisto gubljenje vremena...

nema puno stvari gorih od upornog luzera,,,
samo blesav covjek moze da ulaze i vrijeme i trud da izgradi nesto ...sto mu se stotinu puta srusilo...