Тероризам у успону :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Тероризам у успону

Драгослав Ранчић

Увод
После убиства Беназир Буто терористи Ал каиде су на путу да створе упориште у Пакистану, другој по величини исламској земљи која, при том, има и нуклеарно оружје. Американци би се могли наћи, после Авганистана и Ирака, у још једном рату, ако војним путем покушају да спрече талибанизацију Пакистана.

Било ко да је убио Бензир Буто –Ал каида, тајна полиција, Мушарафови људи- створио је идеалне услове за успон тероризма не само у Пакистану, него у међународним размерама. Од тероростичког напада на Њујорк и Вашингтон, у септембру 2001, САД нису доживјеле већи изазов у рату против тероризма.
Можда ни већи пораз. Терорости стварају упориште у другој по величини исламској земљи. Да невоља буде већа, Пакистан посједује нуклеарно оружје.
Другдје терористи нису били близу нуклеарном оружју. А у Пакистану, у чију војску продире исамски фундментализм, имају га безмало на дохват руке.
Земља, захвћена крвавим немарима, тоне у хаос.
Утицај Ал каиде у појасу дуж границе са суседним Авганистаном знатно је ојачао.
Војска је неуспјешна у сузбијању екстремизма. Пакистан је увелико захваћен талибанизацијом. То чак пише и у пакистанским новинама. У једној анкети о популарним личностима, спроведеној у августу. Осама бин Ладен је заузео прво мјесто, са 46% гласова а генерал Мушараф друго са 38%.
“Њусвик” је прогласио Пакистан за “најопаснију земљу на свету”. Роберт Галучи, саветник у америчкој влади, каже да Пакистан “представља највећу појединачну опсаност националној безбедности САД”. А Фарид Закарија, стручњак за ислам и Блиски исток тврди: “Ако постоји централни фронт у рату против терора, онда то није Ирак него Пакистан”.
Атентат на Беназир Буто, у тренутку када је Вашингтон планирао да уз њену помоћ ослаби позицију генерала Мушарфа, који је пре тога већ био приморан да постане само цивилни председник, ослабио је амерички утицај у Пакистану. Али то је само додатна компонента у низу пакистнских противречности и по Американце неповољних регионлних геополитичких околности. Основну противречност Пакистана најбоље је објаснио пакистански нуклеарни физичар Первез Худбхој једном реченицом: “Све земље имају армије, а код нас армија има земљу”. Генерли су непосредно управљали Пакистаном пуне 33 године, а за 27 година цивилне владавине држали су власт под својом контролом.
У сиромашној земљи од 167 милиона становника, 620 000 војника чине привилеговану касту.
На војну касту је отишло половина америчке помоћи од 11 милијарди долара, дата Пакистну од 2001 после терористичког напада на Њујорк и Вашингтон.
При том пакистанска војска ужива глас једне од најкорумпиранијих на свету. И све то уз амерички благослов. САД жели да им Пакистан буде кључни савезник у борби против исламског екстремизма и глобалног тероризма. Само рађање савезништва било је противречно. Кад је Мушараф 2001.године извршио пуч и узео власт, Бела кућа му је поставила ултиматум: или ће се придружити Американцима “у рату против терора” или ће “бомбама бити враћен у камено доба”. Наравно он је прихвтио оно прво. Али је у међувремену Ал каида проширила свој утицај на пакистанске масе.
У томе је значајан допринос имао Авганистан. Талибани су ојачали, самоубилачких напада је све више, расте илегална производња наркотика, обнова земља је у застоју, демократске институције слабо функционишу,а снаге НАТО-а, све мање расположене д ратују, имају и све мање изгледа да наметну мир. Неки аналитичари процењују да је Ал каида преселила своје упориште у Пакистан, једину земљу коју је основао ислам, зато што је преценила да је главни посао у Авганистану већ обавила.
Проамерички настројена Бенезир Буто била је предвиђена да буде кључна личност у америчкој стратегији “демократизације и стабилизације Пакистана”. Сада се тешко наслућује не само демократија и стабилизација, него и амерички правци акција у спречавању исламских екстремиста да се приближе нуклерним ракетама.
Не зна се њихов тачан број. “Шпигл” пише да пакистанска армија има 65 бојевих нуклерних глава. “Гардијан “пак процењује да их имa између 80 и 120. Наравно терористима би било довољно и неколико. А ако би у општем хосу и пометњи, пао и Мушараф, нико се не усуђује да нагађа шта би се са рекетама могло десити.
Америчка штампа наговештава да Пентагон засад има један конкретан план: да уз пристанак Исламабада, пошаље специјалну војну формацију чији би циљ био да на пакистанској земљи, дуж границе са Авганистаном, ликвидира инфилтриране терористе и зустави њихов даљи прилив и утицај. Вилијам Аркин, војни аналитичар, најавио је у “Вашингтон посту” да би америчке трупе могле да буду у Пакистану већ на почетку ове године. У исто време Џорџ Фридман, главни аналитичар Стратфора, агенције специјализоване за “обавештајне анализе из јaвних извора” прогнозира да ће управо у Пакистану доћи до “завршног сукоба” између Америке и Ал каиде.
Можда Али Американци у ово време губе два рата, један у Авганистану, други у Ираку. Откуд им нада да ће моћи да воде и трећи, и да баш у њему поразе светски тероризам.

Текст се може наћи у НИН-у.