e posto to ni ja ni ti ne znamo, neka drugi pricaju:


Žarko Korać: On je jednog jutra došao na kolegijum vlade i svima nam iznebuha podelio po jedan papir. Bio je to papir tipičan za njega, analitički hladan. Rekao nam je da to mora da se reši, jer ako se ne reši, Srbija ima još jedan kamen oko nogu, i to najteži. Naveo je koja su sve moguća rešenja - mogućno je da Kosovo ostane u Srbiji, što nije verovatno, moguća je podela Kosova, što bi bilo dobro za Srbiju, ali nije verovatno, jer to neće prihvatiti Albanci i međunarodna zajednica. Navodio je činjenice kao u nekoj vojnoj vežbi. Naglasio je irački rat, preokupiranost Amerike na drugoj strani. Vrlo dobra analiza, i veoma hladna. Napomenuo mi je da je bio kod Dobrice Ćosića, što me je malo iznenadilo, ali i to je bilo tipično za njega. Želeo je da se osigura pre svega sa te strane i lično mislim da Dobrica Ćosić nije dobro razumeo taj sastanak. Zoran je želeo da otac nacionalizma i kosovskog mita posle Drugog svetskog rata ima utisak da ga je Zoran uključio u rešavanje tog pitanja, koje sigurno ne bi bilo rešeno onako kako to zamišlja Dobrica Ćosić. Prosto, teško je zamisliti dva različitija čoveka od njih dvojice.

Sada je napravljen mit o tome da je Zoran ubijen zato što je hteo da reši kosovsko pitanje. To je sraman pokušaj da se Zoran smesti u biblijsku priču o povratku zabludelog sina, koji je konačno shvatio da je kosovski mit pravi mit, bez kojeg on ne može biti uspešan srpski vladar. Stvar je bila potpuno suprotna, Zoran Đinđić je shvatio da se ne može biti moderan političar u Srbiji, ako se ne završi ta priča. I tako je rekao i na kolegijumu vlade - ako ovo ne rešimo, idemo na izbore sa tim otvorenim pitanjem i ponovo dajemo šansu nacionalistima. To je bila i njegova poslednja velika politička inicijativa. To se desilo krajem 2002. godine u decembru, nepuna tri meseca pre njegove tragične smrti. U toku je pokušaj da se Zoran Đinđić veže za kosovski mit, koji koji nije postojao sve do XVIII, XIX veka. On je neposredno vezan za obnovu srpske nacionalne države. To je izmišljeni mit, po kojem je siroti knez Lazar unapređen u cara i nosioca ideje o tome da Srbi imaju nebesko pravo na stvaranje nacionalne države. To su mislili svi narodi koji su pravili nacionalnu državu, ali naš problem glasi - zašto taj mit kod nas tako dugo traje i zašto nismo sazreli kao društvo.

Zoran Đinđić se sada prikazuje kao deo takozvane plejade kosovskih martira, mučenika, koji je kao i knez Lazar poginuo zato što je hteo da Kosovo zadrži u Srbiji. Zoran Đinđić je shvatao da reformisti i modernizatori retko dolaze na vlast u Srbiji i da je to uvek istorijska šansa za Srbiju. I mada kratko vladaju, to su ljudi koji Srbiju najviše pomere unapred. Zoran Đinđić je pozitivan primer toga da je modernizacijska politika u Srbiji moguća. Kada pogledate Demokratsku stranku danas, ona nam poručuje nešto drugo - ta politika nije moguća, ali je moguće voditi nacionalnu politiku sa ljudskim licem. Demokratska stranka nam govori slično kao Dubček, koji je govorio o socijalizmu sa ljudskim licem. Pokazalo se da socijalizam nema ljudsko lice, Dubček je svrgnut, a varšavski pakt je sa tenkovima ušao u Čehoslovačku da mu pokaže kako izgleda taj socijalizam sa ljudskim licem. To je ona čuvena lažna dilema – postoji li dobar ljudožder.

Pokušaj da se Zoran Đinđić smesti u plejadu srpskih mučenika koji su stradali zbog Kosova je opasan, jer njime želi da se pokaže da u Srbiji nema alternative. I naravno da u toj emisiji nije spomenut  Čedomir Jovanović, jer je njegova pozicija u vezi sa Kosovom kristalno jasno - suprotna. To nije smelo biti pomenuto, jer se moralo pokazati da niko nikada u Srbiji nije smatrao da se kosovski problem mora rešiti saobrazno političkim odnosima u svetu, perspektivom mira na Balkanu i fakticitetom Kumanovskog sporazuma i jednog strašnog rata punog zločina, koji su se pre tog sporazuma odigrali na Kosovu. Za mene je ta emisija još samo jedan dokaz toga sa kolikom se neverovatnom upornošću matrica kosovskog mita nameće kao jedina realna politička matrica. Sećate li se Koštunice koji je rekao da se srpske bebe rađaju sa Kosovom u svojim srcima. Jedan od njegovih savetnika, inače obrazovan čovek, je rekao - ode nam glava, ako ode Kosovo. Ako pogledate te izjave, vi vidite da su one duboko iracionalne, prožete nečim mitskim, neobjašnjivim, transcendirajućim, nečim što je iznad ljudske egzistencije. Znači, ako nema Kosova, nema srpstva, nema srpske duše, nema Srbije kao takve. Meni je to najbolji dokaz koliko smo mi ponovo u jednoj regresiji.

U tu emisiju su pozvane dve osobe čiji integritet nije sporan, gospodin Lutovac i gospođa Pešić, ali oni su tu pozvani radi takozvane demokratske dekoracije. Znači, jednoga dana prikazujete Miloševića kako govori na Gazimestanu, na godišnjicu kosovske bitke, pred milion ljudi. Prizor je nadrealan, kao da ga je snimala Leni fon Rifenštal. Sutradan gledaocima prikazujete čoveka koji simbolizuje drugi pol srpske politike i gurate ga u kosovsku priču. Tako smo u dve večeri imali isti film u dva nastavka: Kosovski mit broj 1 i Kosovski mit broj 2. A Zorana Đinđića je ubilo to Miloševićevo nasleđe. Znači, tu je na delu neka vrsta monumentalnog nemorala. Ništa bolje ne možete ni da očekujete od javnog servisa, na čijem čelu se nalazi čovek koji je simbol nemorala u srpskom novinarstvu i koji je napisao verovatno najgoru rečenicu u srpskom novinarstvu posle Drugog svetskog rata - ako Zoran Đinđić preživi, Srbija neće – i to svega nekoliko dana pred njegovo ubistvo. Kosovska mitologija i dalje jezdi našim prostorima i zanima me kada će, pored Čedomira Jovanovića i jednog broja stranaka koje su bliske toj opciji, jedna od većih stranaka u Srbiji smoći snage i hrabrosti da stane pred građane i kaže - sa kosovskim mitom mi nikada nećemo biti moderno društvo i današnja Evropa ne počiva ni na kakvoj mitologiji.

Centralno pitanje je zašto je jedan broj političara izložen takvoj mržnji na našoj političkoj sceni, a drugi nije. Ako se pogleda mržnja kojoj je Zoran Đinđić bio izložen tokom života, naročito od kada je došao na vlast od januara 2001 - ta gotovo patološka mržnja prema njemu nema ekvivalent na političkoj sceni Srbije tog vremena. Niko nije bio proganjan sa takvom mržnjom. U pitanju je ogroman strah od političkih ideja koji su alternativa tradicionalnoj, narodnjačkoj matrici, koju je Srbija proizvela u XIX veku i koju je negovala Radikalna stranka. Za razliku od mnogih, ja mislim da je Nikola Pašić grobar srpske politike, jer on je uveo stav da je svaka politička ideja dobra, ukoliko vodi očuvanju vlasti. Tako Dobrica Ćosić nije iskoristio ovu priliku da nešto kaže o presudi u vezi sa Srebrenicom i ništa nam nije rekao o tome kako iz današnje perspektive vidi Slobodana Miloševića. Na delu je pokušaj eliminacije Zorana Đinđića kao simbola modernizacijskog procesa i to se u stvari moglo očekivati. Prvo su pokušavali da ga posle smrti prikažu kao kriminalca, a kada to nije imalo efekta, pribeglo se takozvanoj istorijskoj reinterpretaciji. To nije novo, to se radilo i na drugim mestima, ali činiti to u Srbiji je mnogo opasnije, jer je Zoran Đinđić skoro jedini pozitivni primer koji imamo. Da mi imamo mnogo tih modernizujućih političara, pa nam oduzmu jednog, ali ostane nam neki, pa dobro, ali Srbija ima tog jednoga, i ako nam njega oduzmu, gotovi smo.

Tako tumačim očajničke emocije koje ljudi ulažu u Đinđića kroz neku vrstu naknadne pameti. Meni je lično vrlo teško da to gledam, ali oduzimanje tog modela za Srbiju je pogubno, jer onda na političkoj sceni ostaje samo Dobrica Ćosić sa svojom knjigom o Kosovu, koja je prepuna netačnih stvari, ostaje nam čovek koji je rekao da je Slobodan Milošević najpopularniji političar XX veka, čovek koji je uveo pojam humanog preseljenja. Zamislite - humano preseljenje. I taj čovek se i dalje pojavljuje u javnosti i objašnjava nam ko je u stvari bio Zoran Đinđić. Ali čovek kojeg nema je jači od ovih živih ljudi, zato što su njegove ideje življe. Ružno je gledati ih kako manipulišu, kada i sami znaju da to što govore nije istina. Ne želim da mi se opskurni novinar koji je pripadao ratnom lobiju devedesetih i kojem je Zoran dao jedan intervju sada sa ekrana predstavlja kao tumač poslednje ideje Zorana Đinđića. Po njemu je Zoran pred kraj života konačno shvatio da bez kosovskog mita nema moderne Srbije i da je ubijen kao još jedan, kako on to kaže, mučenik koji je hteo da pomogne Srbiji da sačuva Kosovo. Najpokvarenije u tom pristupu je to što se smrt Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića izjednačuju, jer su kao obojica stradali u sukobu sa velikim svetom koji želi da nam otme Kosovo. Ta emisija je zasnovana na toliko monumentalnoj laži da u nju čak ni najprosečniji čovek u Srbiji ne može da poveruje.

Бесплатне акције, турска чланица ЕУ... Прекини да падаш на главу и да офујеш сваку тему на којој се појавиш постао си и више него напоран својим бесмисленим и глупим коментарима који везе немају ни са насловом ни са суштином теме.

Zoran Djindjic nije uradio nista za ovu zemlju, EU je htela nas i nase pare, pokazace to istorija. Jedino sto je doneo je strane invasticije ciji profit odlazi strancima i 30 milijardi duga i doveo zemlju u bankrot.

hahahahahahahahaha.Suvise smesno da bi komentarisao  Ja nesto gluplje nisam procitao odavno 


A jadni Hrvati su 0d 1941-1945 bili dobri.  Jadni Hrvati.Smrc.Bas mi je zao  Toliko su bili dobri za vreme 2 svetskog rata u Sremu a oni ih posle toga proterali.Tuzno nema sta 


Onaj ko prekine pobunu terorista i oduzme im duge cevi  ima moju podrsku 



Bolje da ti ne kazem cifre.Necu da zamaram tvoj mozgic 




hahahahahahA Da dobiju besplatne akcije Albanci??/?  Jel tebi nesto fali???  Pa oni su privatizovali sva svoja preduzeca koja su izgradjena od nasih para a mi nismo dobili ni 1 evro.Jos placamo Kosovski dug.I ti bi jos da im poklanjamo besplatne akcije.Ti lud stvarno.  Drzavna politika za vreme komunista i posle toga Milosevica je bila da Albanci ne placaju nista.To je naravno ogromna greska.Ako su ostali placali moraju i oni.Nema povladjivanja.



Nije tacno  Ja ne branim paravojne formacije.Jedina legalna vojska 90-tih je bila JNA po ustavu.Sve ostalo nije legalno.Uostalom te paravojne jedinice  su i upropastile sve.Vecina njih nije ratovala nego pljackala i ubijala.To su Arkanovci,Djindjicevci,Vukovi,Seseljovi i....




Grci nisu proterivali Srbe i nasa drzava sa Grckom ima sporazum oko Hilandara.Nema tu nikakvih problema sa bracom Grcima i nikad ih nece ni biti  Albanci su silom vecina na Kosmetu.To nije prirodno.Kad neko normalno naseljava to je druga prica.Da su oni ziveli normalno i da su oni demokratski trazili vecu autonomiju ja im ne bi nista rekao.Ali problem je sto oni kolju ljude,pale manastire i hoce da budu drzava.To samo tebi i tvojim partijskim kolegama iz LSV je normalno.Da su Srbi radili to sto sada rade Albanci i da smo tako mi osvojili teritoriju ti bi ovde 24h plakao po forumu da je to nedemokratski.Ali posto to rade oni koji nisu Srbi onda je to demokratija.Kad Srbi traze nezavisnost RS onda je zlocin jer je Bosna celokupna drzava.A to sto RS je 1996 imala sve elemente drzave a Kosovo ni jedan to nema veze.Pa i nema veze jer sila boga ne moli.Neko je odlucio tako ko je mnogo jaci i mi moramo da se borimo demokratski.Ja nisam za ratovanje ali nisam ni za to da budem debil koji ce da klima glavom dok neko lazira istoriju.Srbija treba da se bori zauvek za istinu ali samo demokratskim sredstvima.Kad tad ce se promeniti i NATO nece milion godina drzati pod okupacijom Kosmet i RS 




To takvima kao tebi je los Albanac.Los je zato sto nije hteo da ubije svoje komsije nego je zeleo da zivi u miru.



Zanimljivo.Sta mislis zasto zemlja kao Turska koja ima 20 puta bolju ekonomiju od Litvanije,Estonije,Letonije,Ruminije i Bugarska ne moze da udje u EU??Razmisli malo zasto tvoji veliki prijatelji iz EU nece da prime u EU jednu Tursku koja je trebala da bude clan EU jos pre 5 godina ako ne i ranije 

Ма лаже као пас, ниједна хрватска породица из Новог Сада није протерана.

"месечина" није Албанац већ постоји више (могућих) узрока његовог патолошког понашања.

Прва варијанта је да он верује у то што прича и то је убедљиво најгора опција (за њега). При томе, не бих рекао да је реч о недостатку самопоштовања и аутодеструктивности већ сасвим супротно - типичан пример нарцисоидности и умишљајног поремећаја. Већ је као мали почео да лупета свашта, а околина га је охрабривала у томе говорећи му како је "паметан" и "посебан" (ово друго није много далеко од истине) и последице су сада несагледиве.

Друга варијанта је да не верује у то што прича, али да из неког (од више могућих разлога) он то ипак ради... Ово није тако лоше, осим што нам говори да се ради о обичном преваранту, а самим тим није ни битно оно што он говори... 

Pa on se raspravljo samnom u vezi hrvatske ja sam mislio da je hrvat?

Он нема националност, такав дебилизам је универзалан... 

Мало батина и све се да излечити. А није искључено ни да је добијао превише батина па је себе коначно пронашао иза монитора.

Ispasce da i danas zandarmerija proteruje Albance sa juga Srbije a istina je da ih ustvari cuva kao bele medvede.  Imaju vecu zastitu policije od ostalih gradjana Srbije. 



 


Dulisha druze reciklirace ti poruku zekonja kad vidi sta pises