Teorija o vecnom zivotu
Rodni Kolin


Život između smrti i rođenja


Moguće je, onako kao što smo mi to učinili, doći do zaključka da je trenutak smrti i začeća jedan te isti. Upravo raspadanje određenih delova starog tela proizvodi električni napon koji uzrokuje da se određujući geni sledećeg tela sklope u novu kombinaciju. To je kao da ton ili akord koji biva izazvan rastvaranjem ljudskog postojanja smrću, deluje tako da se finisastavnidelovibićaoplođenogjajašcagrupišu u odgovarajuću shemu, isto kao što ton violine proizvodi određenu shemu na pesku.
A to se dešava zato što snaga smrti i snaga začeća imaju isti intenzitet i suptilnost – toliko dalekosežnu snagu da njihova dejstva mogu vrlo lako dospeti kroz vreme, kao što snaga radio-talasa prolazi kroz prostor. Smrt i začeće su na taj način sastavljeni u jedinstvo, zato što u te dve tačke, i jedino u njima, ta božanska sila koja prožima vreme ulazi u život običnog čoveka. Sve sile, čak i najintenzivnije, koje između začeća i smrti rade u čoveku, su takve prirode da je njihovo dejstvo ograničeno na neku tačku u vremenu; isto kao što je i dejstvo neke mehaničke sile, na primer, jedne poluge, ograničeno na neku tačku u prostoru. Ali signatura ili pečat smrću oslobođenog života, iako oslobođen vremena, ne nalazi ni jedno drugo mesto u ljudskom postojanju
koje bi bilo u dovoljnoj meri osetljivo da prihvati njegov otisak kao to tačka začeća. U tom duhu se smrt i začeće
mogu posmatrati kao jedno te isto.
A trenutak smrti i začeća je, pak, neizbežno povezan sa idejom suda. Otvaranje grobova, poslednja truba, vaganje duša, podela na proklete i blagoslovene – sve ovo nam je poznato sa srednjevekovnih slika. Sva istinska učenja sadrže ovu misao, vrlo često u još finijemidetaljnijemobliku.Tako u knjizi zvanoj ‘Noćna strana prirode’ stoji: “U trenutku u kome duša biva prognana iz tela, ona posmatra ceo svoj zemaljski život iz jedne jedine perspektive; ona spoznaje da je dobra ili rđava i ona sama sebi sudi.” Ovde je vrlo jasno izgovorena ideja o samopresuđivanju. Pojmljeno sa stanovišta mehanizma to znači da je sud ili određivanje budućeg stanja egzaktan matematički rezultat uzroka koji su u proteklom životu izazvani. To je čak grafički prikazano pomoću određenih samkhja opisa.
U Platonovom neobičnom mitu o Eru Pamfilijcu,kogajesustigla smrt u bici i koji je dvanaest dana kasnije, kada je već ležao na lomači, ponovo oživeo, opisano je kako duše ljudi idu na dugačko putovanje zaustavljajući se, naposletku, na jednoj livadi između nebeske kapije i provalije pakla.
Tu su svedoci uspinjanja i pada duša, u zavisnosti od njihovih zasluga; zatim smeju da gledaju tri parke (suđaje, Moire), naime prošlost, sadašnjost i budućnost. Iz Lahesinog naručja (parke prošlosti), ispadaju neizbrojivi životi koje duše biraju prema želji i u skladu sa svojom prirodom, ali pre svega prema odlikama njihovog prethodnog života.
Ovde je, dakle, uvedena misao da bi se sudom nešto moglo promeniti. Ukoliko čovek tamo pristigne sa preciznim znanjem o onome što je bio i što je želeo da bude, onda će moći slobodno da bira. Međutim, većina ljudi ne može da dobije drugačiji život, budući da su prinuđeni da izaberu ono što im je poznato; tako da za njih, u stvari, nije moguć izbor.
U hrišćanskoj viziji svetog Makarija iz Aleksandrije (3. vek) otkriveno je kako duši pomaže anđeo čuvar da se tokom tri dana oslobodi svog tela. Zatim se uspinje da bi se poklonila Bogu, odlazi na šest dana u raj kako bi iskusila njegove radosti, zatim se po drugi put uspinje Bogu, nakon čega je osuđena na tridesetodnevno koračanje kroz pakao, a četrdesetog dana dolazi pred konačni sud.
U Tibetanskoj knjizi mrtvih bespomoćno sopstvo provodi tri i po dana u nekoj vrsti nesvestice, da bi potom na jedan čas bilo uzdignuto do najvišeg blaženstva ili jednakosti sa Budom, a onda se postepeno spušta kroz nevidljive svetove sve dok – neko vreme posle 18. dana – ne dospe na sud tačno na ulazu u majčino telo iz koga bi trebalo ponovo da se rodi. Cela hijerarhija bogova sudeluje u tom sudu u kome ogledalo karme ili prošlost duše sačinjava konačno svedočanstvo.
Tibetanska knjiga mrtvih jasno objašnjava ono na šta sve te ostale verzije kao poslednje ukazuju – da je sud, naime, prenošenje u novo telo bestelesnog sopstva u skladu sa njegovom prošlošću. Sve do tog suda duša još uvek može da se nada da će određenim činom molitve ili uvida u poslednjoj
sekundi poboljšati svoju buduću sudbinu. Medutim, kada je presuda jednom izrečena, ne može se nikada više izmeniti, a sopstvo, nadalje opremljeno novim nosiocem, mora da pređe ceo krug telesnog života dok ne dođe ponovo pred isti sud i ne dobije ponovo istu šansu.
Šta to može drugo da znači ako ne začeće? Ništa ne može da vrati unazad razvijanje jednog začetog tela, niti da promeni u njemu urođene potencijale. Takvi potencijali mogu biti dobro ili loše iskorišćeni, mogu biti negovani ili zapušteni, ali ne mogu biti zamenjeni drugim, niti neko od njih može biti oslobođen.
Smrt i začeće su jedno. Sud i začeće su jedno. Smrt, sud i začeće su jedno. To je završetak kruga života.


Citat iz knjige " Teorija o vecnom zivotu " autor Rodni Kolin

Iskreno mislim da spiritualni svet postoji, ali verujem da pakao i raj kao mesta ne postoje, vec su samo stvoreni od strane ljudi kao nagrada/kazna po sistemima koje imamo u skolama i zakonima. Ako si dobar dobijes nesto lepo i dobro a ako si los ne dobijes nista a mozes da dobijes nesto gadno.
Kako sam ja razumeo postoje 4 nivoa svesti po Budistima. Prvi je mrak, drugi je kamen, treci je shuma, cetvrti je onaj koji navodno samo Bogovi znaju.

mislim da tako nesto ne postoji,mozda posle ovog zivota

Ni ja ne verujem da postoji raj i pakao kao mesta!!!!

NAucnici su dokazali da odmah posto covek umre on izgubi par grama!! Ne znaju kako on izgubi na tezini,  i smatraju da je to dusa ili kako vec!! E sad to sto kazes da ima elektricno praznjenje koje pomaze da se geni spoje! To verovatno dusa predje iz jednog tela u novo koje tek nastaje! U sustini kad pogledate to je opet isto jer u trenutku smrti opet nastaje zivot!!!! 

Dakle reinkarnacija je neizbezna? A zatim navodi hriscansku viziju gde se to ne spominje. Jel taj pisao knjigu ili skupljao spise?

Tačnije 21 grama.Evo malo teksta o tome što sam našao.

Zanimljivo je takodje, da su uz pomoc moderne psihostasije danasnjice specijaliste uspele da izmere gubitak telesne tezine od 69.5 grama u trenutku u kome usledi klinicka smrt. Nakon toga, tih 21. gram postaju simbolika, jer je to bio prvi podatak. Nije jos uvek ustanovljeno, sta uslovljava diskrepancu izmedju 21. i 69.5 grama, tj. razliku izmedju "prave" i klinicke smrti.

Ako je ovo tacno, onda zbog astralne vrpce. U stanju klinicke smrti duh izlazi iz tela zajedno sa vrpcom al jos je povezan s telom pomocu nje, a u stanju smrti duh odlazi slobodan a vrpca se otkida i vraca u telo.  

Negda sam vec o ovome nesto pisao. Po nekima je astralna vrpca, ili kako je neki zovu, srebrna nit, veza izmedju fizickog i astralnog tela. Njenim kidanjem nastupa prava smrt. Astralno i fizicko telo su tokm zivota, povezana njome. Povezuje tela izmedju glava ili izmedju pupka dva tela. Tokom sna, astralno telo se uvek odvoji i lebdi iznad fizickog tela. Po nekima ono na taj nacin sakuplja kosmicku energiju. Postoje izvestaji u kojima se kazuje, da su primecene osobe iznad kojih je tokom sna svetlucalo jos nesto.

To je ono sto se naziva Etar. Kada dusa ode u Etar je bilo navodjeno mnogo puta.
Reinkarnacija i da postoji nije prava u smislu vraticu ce kao ja sto sam sad. Vec mozda u drugom obliku, ista dusa ali razlicit nacin zivota.

O takvom saznanju imam i ja.Srebrna vrpca ili zove se i informaciona vrpca između duše čoveka i materijalnog tela.
A reinkarnacija je usko povezana sa karmom.Tamo gde previše energetizujemo i magnetizujemo određeno mesto na Zemlji,prilikom ponovne inkarnacije privučeni smo od istih energetskih magnetnih snaga koje smo ostavili i koncentrovali na Zemlji, na određenom mestu.
Negde sam pročitao da je rečeno "gde su nam misli,tamo nam je i srce",znači tamo ili na nečemu koncentrišemo ogromnu količinu energije tokom života, pri čemu nesvesno magnetizujemo mesta gde smo usmereni,i posle smrti i ponovne inkarnacije bivamo ponovno privučeni od istih sila i snaga koje smo ostavili,jer po zakonu svemira isto privlači isto,što znači nas, naša energija privlači nazad.Ako mi nastavljamo dalje da energetizujemo mesto na Zemlji, mi se upetljamo sve više, i vezujemo se sve više za kotač ponovnog rođenja, reinkarnacije i postajemo robovi i zatvorenici naših vlastitih energetskih snaga koji nas zarobljava.Zato se naglašava vera u Boga i usmerenje misli ka Bogu,kako bi se uzdigli duhovno,oslobodili se Zemlje ,reinkarnacije i kotača ponovnog rođenja.Tek onda bude duša slobodna,prosvetljena i u svom elementu.