Робин Седерлинг






Робин Бо Карл Седерлинг (швед. Robin Bo Carl Söderling; рођен 14. августа, 1984. године у Тиброу) бивши је професионални тенисер из Шведске. Најбољи пласман на АТП листи му је 4. место (новембар 2010). Двапут је дошао до финала Ролан Гароса и освојио један турнир из АТП Мастерс 1000 серије у Паризу.


Каријера

Играо је у два узастопна финала Отвореног првенства Француске 2009. и 2010. године. Седерлинг је први тенисер који је успео да победи Рафаела Надала на Ролан Гаросу, поред њега и Новак Ђоковић је то урадио два пута 2015. и 2021. године. Такође је освојио 10 АТП турнира у појединачној конкуренцији. Освојио је један АТП Мастерс 1000 у Паризу 2010, победивши француског тенисера Гаела Монфиса.

Седерлинг је на почетку 2011. освојио турнир у Бризбејну. Затим губи у четвртом колу Аустралијан Опена од украјинца Александра Долгополова у пет сетова. У фебруару исте године, Седерлинг је успешно одбранио титулу, по први пут у својој каријери, на турниру у Ротердаму. Ипак, од јула 2011. није одиграо ниједан меч. У почетку је задобио повреду зглоба, а касније му је дијагностикована мононуклеоза. Званично се повукао 2015. године. У децембру 2019. постављен је на место селектора Дејвис куп репрезентације Шведске.


Приватни живот

Седерлинг говори шведски, енглески и мало немачки. Његов отац Бо је адвокат и мајка Брит-Ингер је домаћица. Има једну сестру, која се зове Сандра.[6] Ожењен је са Јени Мостром и има ћерку Оливију (рођена 12. октобра 2012).

Izvor: Wikipedia


Човјек који је дугих шест година (2009-2015) био једини тенисер коме је пошло за руком да на париској шљаци савлада до тада непобједивог Рафаела Надала.

Srceparajuće pismo šampiona koji zbog bolesti više ne može da igra



Bivši švedski teniser Robin Soderling poslao je otvoreno pismo javnosti zbog problema sa kojima se suočavao.






Bilo je ekstremno teško doneti odluku o penzionisanju. Poslednji meč sam odigrao kada mi je bilo 27 godina. Bio sam na vrhuncu svoje karijere kada sam se razboleo od mononukleoze, koja je trajala dve godine pre nego što sam se penzionisao. Dugo vremena pre dijagnoze, bio sam pod stresom, umoran... Pored svega toga i dalje sam igrao. Stalno sam bio bolestan pošto je moj imuni sistem bio slab. Duboko u sebi sam znao da nešto nije u redu, ali svi testovi koje su lekari radili bili su dobri. Iako sam igrao dobro, bilo je sve gore i gore, sve dok nisam dobio mononukleozu. Osećao sam da je kombinacija lošeg imunog sistema i ozbiljne preforsiranosti uticala na mene. Mononukleoza je bilo poslednje što je moje telo moglo da podnese.

Lekari su rekli da sam je prvi put dobio 2011. na Indijan Velsu. Nije mi bilo loše u početku, ali pogoršalo se posle turnira u Bastadu. Nisam izlazio iz svoje kuće šest meseci. Tek nakon godinu dana sam počeo da se osećam bolje. Trenirao bih malo, povećavao intenzitet, ali onda bi mi se simptomi vratili. Čim bih se umarao, groznica bi se vraćala. To je trajalo godinama, što je bilo dosta frustrirajuće. Tri godine sam pokušavao da se vratim, ali nisam uspeo. Prihvatio sam činjenicu da se možda više nikad neću vratiti. Čudan je bio osećaj tokom prvih šest meseci nakon završetka karijere, tenis me nije zanimao, bio je to lep odmor. Kada se stvarno razboliš, počneš da shvataš da je zdravlje najvažnije. To je ludo, jer mi je do tada tenis bila jedina stvar do koje mi je stalo. Trebalo mi je pet godina da dođem do tačke u kojoj bih mogao da treniram. Ipak, to je predugo vremena za povratak. Nisam imao energije za to.

Ljudi uvek podsećaju na moju pobedu nad Nadalom na Rolan Garosu 2009. godine. Naravno da je to bio sjajan osećaj. Niko na svetu nije očekivao da ću pobediti taj meč. Bilo je teško jer sam odmah nakon rukovanja po završetku tog meča shvatio da to nije bilo finale. Mislio sam u sebi ’U redu, nemoj biti previše srećan, nemoj da se opuštaš’. Nisam hteo da budem taj momak koji će da pobedi Rafu, a onda izgubiti u finalu. Hteo sam da ostanem usredsređen. Jer, ako se malo opustiš u finalu – gubiš. Tada nisam shvatao koliko je to veliko dostignuće. Sećam se da kad sam se vratio u svlačionicu imao preko 350 SMS poruka. Tek kasnije mi je postalo jasno da je ovo bila velika stvar. Cenim svu podršku koju sam dobio tog dana i još uvek dobijam zbog te pobede. Ali, veća je priča Nadal. Nikada više nećemo videti da neko opet osvojio Rolan Garos 12 puta.

Kao što je slučaj sa mnom, mnogi profesionalni sportisti koji postižu dobre rezultate su perfekcionisti koji posvećuju ceo život sportu. Biti sportista može da bude puno izazova za vaše mentalno zdravlje, a mene su moja želja za perfekcionizmom i konstantan pritisak koji sam staviljao na sebe umalo ubili. Tanka je linija kojom hodate kao profesionalni sportista. Sa jedne strane je linija po kojoj radite sve kako treba – naporno radite, telo dovodite do ekstremnosti, posvećeni ste, fokusirani i pravite rezultate – i uspeh koji ostvarite vas proslavi. Pritisak koji sebi stavite i naporan rad mogu da budu veoma nagrađeni. Ali, ako pređete tu tanku liniju, ako ne slušate svoje telo i date mu vremena da se oporavi, onda možete da uništite svoju karijeru, kao i život. U sportu, mentalni trening vam daje način da se bolje pokažete i da maksimalno iskoristite vaš potencijal u određenim delovima vaše sturke - u mom slučaju to je bio tenis.

Niko vam ne daje informacije i načine za to kako da se izborite sa pritiskom na terenu i van njega. Kako da se brinete o svom psihičkom stanju kao što se brinete i o vašem telu. Ja sam 2011. bio u najboljoj fizičkoj formi svog života - ali odjednom nisam mogao da napravim nijedan korak unapred. Nisam mogao da dišem, samo sam hteo da iskočim iz sopstvene kože. Srećan sam i imao sam sreće što sam sada na drugoj strani. Posle borbe sa anksioznosti i napadima panike od jula 2011. ja sam svom telu i umu davao vremena da se oporave i sada konačno - devet godina kasnije - ponovo se osećam dobro, možda bolje nego ikada ranije.

Ljudi kojima sam bio okružen su me naterali da progovorim o svom doživljaju sa zdravljem još i ranije, ali ja sam morao da sačekam dok ne budem spreman i potpuno oporavljen. Prvih nekoliko godina nakon što me je sopstveno telo sprečilo da igram tenis bio sam veoma zabrinut da neću nikada više moći da se osećam dobro i da živim normalan život. To je bila jedna od stvari koje su pokrenule moju anksioznost - šta ako budem morao da živim u ovom paklu do kraja života? Voleo bih da postoji više informacija i da sam mogao da imam način da se borim sa time što sam osećao - i ranije, dok sam igrao na Turu, i kasnije, kada mi se ceo svet srušio. Imao sam sreće što su moja žena i prijatelji brinuli o meni i pomogli mi. To je usamljeno i užasno mesto i verujem da bi mi bilo nemoguće da kroz sve ovo prođem bez ičije pomoći.

Ovo je vreme da se bavimo psihičkim bolestima kod profesionalnih sportista i da nešto uradimo povodom toga. Podaci kažu da jedan od troje sportista ima mentalne probleme koji mogu da se manifestuju kroz stres, probleme sa ishranom, depresijom i anksioznosti. Moramo da krenemo da diskutujemo o tome i da se pobrinemo da naredna generacija sportista bude bolje pripremljena nego što sam ja bio. Da im pomognemo da imaju dugačku i zdravu karijeru i da ne moraju da dožive ono što smo ja i mnogi drugi sportisti koje znam. Moramo da naučimo ljude - trenere, roditelje i posebno same sportiste. Moramo da izbacimo stigmu da je to pokazatelj slabosti. Mentalne bolesti se dešavaju sportistima na koledžu, najvećim zvezdama, u svakom sportu. Ako mogu da pokrenem ovu konverzaciju i možda pomognem samo jednoj osobi kroz svoju priču, biću srećan.

Izvor: B92


https://www.youtube.com/watch?v=mSFmM7BakV4

Винус Вилијамс






Винус Ебони Стар Вилијамс (енгл. Venus Ebony Starr Williams; 17. јун 1980. Линвуд, Калифорнија, САД) је професионална тенисерка из САД, која је заузимала прво место на ВТА ранг листи и у појединачној и у конкуренцији парова. Винус је старија сестра тенисерке Серене Вилијамс.

Укупно је освојила седам гренд слем трофеја у појединачној конкуренцији (пет на Вимблдону и два на Отвореном првенству САД ), четрнаест у паровима са сестром Сереном (уз комплетирање гренд слема каријере) и два у мешовитим паровима. На Летњим олимпијским играма је дошла до четири златне и једне сребрне медаље у три различите конкуренције, чиме је постала најуспешнији олимпијац у тенису. Пласманом на прво место ВТА ранг листе 2002. године је постала први афроамерички „број 1“ у тенису.


Приватни живот

Поред тениса, бави се и у дизајном ентеријера што тренутно и студира. У Палм Бич Гарденсу основала је фирму за дизајн ентеријера.

Потиче из велике афроамеричке породице у којој су, поред Серене, још две сестре: Иша и Линдреа. Полусестра Јетунде је 2003. године преминула од последица рањавања у обрачуну банди. Серена јој је посветила трофеј са Отвореног првенства Аустралије 2007.

Izvor: Wikipedia

Лејтон Хјуит






Лејтон Глин Хјуит (енгл. Lleyton Glynn Hewitt, Аделејд, 24. фебруара 1981) је аустралијски тенисер и некадашњи први рекет света. Хјуит је 2001. постао најмлађи тенисер који је био рангиран на првом месту (са 20 година и 9 месеци), али је Шпанац Карлос Алкараз у септембру 2022. био млађи када је постао први тенисер света. Највећи успеси у његовој каријери су освајање два гренд слем турнира: Отворено првенство САД 2001. и Вимблдон 2002. Двапут је са Аустралијом освојио Дејвис куп, по два пута мастерс куп и турнире из мастерс 1000 серије.

Izvor: Wikipedia

Енди Родик






Ендру Стивен „Енди“ Родик (енгл. Andrew Steven "Andy" Roddick; 30. август 1982. у Омахи, Небраска) је бивши амерички тенисер, некада најбољи тенисер планете. До прве позиције на АТП листи дошао је 3. новембра 2003, а исте године је освојио своју прву и једину гренд слем титулу, Отворено првенство САД. Још четири пута је долазио до финала гренд слем турнира, а освојио је и пет трофеја на турнирима из АТП Мастерс 1000 серије, као и са репрезентацијом САД Дејвис куп 2007. године.

Свој последњи меч одиграо је 2012. године, на истом гренд слему, када га је у четвртом колу победио Хуан Мартин Дел Потро. Једна од главних карактеристика овог играча је била специфична техника сервирања, захваљујући којој је званично био и најбољи сервер света.

Izvor: Wikipedia

Марија Шарапова






Марија Јурјевна Шарапова, (рођена 19. априла 1987. у Њагању, Русија, СССР) бивша је руска тенисерка.

Шарапова је освојила пет гренд слем трофеја у појединачној конкуренцији и постала једна од шест тенисерки које су у Опен ери комплетирале четири различита гренд слем турнира. Први гренд слем турнир је освојила као седамнаестогодишњакиња, Вимблдон 2004. Најбољи пласман на ВТА листи јој је прво место. Током каријере је, такође освојила ВТА првенство, 14 турнира I категорије/ Обавезних Премијер / Премијер 5 турнира, као и сребрну медаљу на Олимпијским играма 2012. у Лондону. У јулу 2008. године Шарапова се нашла на првом месту листе најплаћенијих спортиста


Биографија

Маријини родитељи су из Белорусије, али су 1986. године одлучили да се преселе у Русију. Шарапова је у четвртој години почела да игра тенис. У шестој години уочила ју је Мартина Навратилова, која је предложила њеним родитељима да Шарапова почне озбиљно да тренира.

Међу многим успесима, посебно се истиче освојен турнир у Вимблдону, 21. јуна 2004. године, као и освојено Отворено првенство САД септембру 2006, али и податак да је, у два кратка периода, била прва на светској ранг листи тенисерки (од 22. августа 2005. до 28. августа 2005, и од 12. септембра 2005. до 23. октобра 2005.) 26. јануара 2008. је освојила Отворено првенство Аустралије, победивши српску тенисерку Ану Ивановић у финалу. Након повлачења прве тенисерке света Жистин Енан у мају 2008. године, Шарапова је 19. маја 2008. поново заузела прво место на ВТА листи, које је изгубила на Ролан Гаросу.

Часопис „Пипл“ (енгл. People) ју је 2005. године сврстао у 50 најлепших познатих личности на свету. Снимила је и бројне рекламе. У каријери је 12 пута играла против тенисерки које су биле прве на ВТА листи. Шест пута је победила, шест пута изгубила. Освојила је пет од шест турнира на којима је победила прву тенисерку света.


Стил игре

Шарапова је агресивна тенисерка која своју игру гради изузетно снажним ударцима са основне линије. Гриповање рекета омогућава јој да извлачи оштре углове како из форхенда, тако и из бекхенда. Уместо традиционалних волеја и смечева Шарапова прибегава коришћењу "драјв-волеја". Упркос њеној висини (1,88 метара) веома се добро креће и премда је Европљанка не уме да клиза на шљаци. Из сервиса може да достиже брзине преко 180 км/ч. Ипак, честе повреде рамена ослабиле су њен сервис и склона је прављењу дуплих сервис грешака. Амерички тенисер Џон Мекинро окарактерисао је Шарапову као тенисерку са огромним такмичарским духом.

Током година каријере Марија Шарапова је развила посебан начин говора тела током мечева, али и самог говора. Позната је по својим припремама за сервис (намештање фризуре, хаљине, двапут ударање лоптицом о подлогу...) или ритерна (стиснута песница леве руке која потом грипује рекет за бекхенд положај), као и по јединственом стењању током поена. На Вимблдону 2005. године врисак Шарапове достигао је 101 децибел јачине.

Izvor: Wikipedia

Агњешка Радвањска






Агњешка Рома Радванска (пољ. Agnieszka Roma Radwańska) бивша је пољска тенисерка.

Тенисом се почела бавити у петој години, уз помоћ оца Роберта који јој је био тренер и током каријере. Често игра и у пару са млађом сестром Уршулом. Професионално је почела играти марта 2005. У каријери је освојила у двадесет ВТА турнира у појединачној конкуренцији, укључујући и Завршни турнир сезоне и пет Обавезних Премијер / Премијер 5 турнира.

Најбољи пласман на ВТА ранг листи је имала 9. јула 2012. када је заузимала 2. место. На Вимблдону 2012. године пласирала се у своје прво финале гренд слем турнира и тиме је постала прва пољска тенисерка у финалу овог турнира. Заједно са Јежијем Јановичем је донела Пољској трофеј Хопман купа 2015. године.

Izvor: Wikipedia

Давид Налбандијан






Давид Налбандијан (шп. David Nalbandian, Кордоба, 1. јануар 1982) бивши је професионални аргентински тенисер. Играо је полуфинала свих гренд слемова, а има и једно финале (Вимблдон 2002). У каријери је освојио 11 турнира од којих су два из Мастерс серије. Налбандијан је један од ријетких тенисера који је успео да на истом турниру победи Рафаела Надала и Роџера Федерера, а то му је полазило за руком чак два пута. Једини је тенисер који је на истом турниру успео да победи Надала, Ђоковића и Федерера.

Дана 1. октобра 2013. године објавио је да се повлачи због повреде рамена.

Почетком 2021. године постао је тренер српског тенисера Миомира Кецмановића.

Izvor: Wikipedia


Maдрид 2007. Мастерс на ком је Налбандиан нанизао Надала, Ђоковића и Федерера.


https://www.youtube.com/watch?v=nWkXdaUNSx0

Жељко Франуловић






Жељко Франуловић (рођен 13. јуна 1947) је бивши југословенски тенисер и тениски тренер.

Франуловић је рођен на острву Корчула, од оца Иве и мајке Катице. Одрастао је у Сплиту. Наступао је на АТП турнирима 12 година, између 1969. и 1980. године, освојио је укупно 9 титула у појединачној и 7 у игри парова.

Остао је упамћен по финалу Ролан Гароса 1970. године, које је изгубио од Чеха Јана Кодеша у три сета. Стигао је до полуфинала следеће године. Освојио Монте Карло мастерс 1970. Био је тренер хрватске Дејвис куп репрезентације од 1994. до 1997. године. Тренутно је директор турнира у Монте Карлу.

Izvor: Wikipedia

Марио Анчић






Марио Анчић (Сплит, 30. март 1984) бивши је хрватски тенисер. Професионално је почео да се бави тенисом 2001. године са 16 година, а већ са 17 се квалификовао на Вимблдон и у првом колу поразио Роџера Федерера. Тиме је постао једини тенисер света, осим Бјерн Борга који је успео да као тинејџер победи на Централном терену Вимблдона.

Анчић и његов сународник Иван Љубичић постали су и први пар у историји Дејвис купа којем је пошло за руком да победе америчку комбинацију Боб и Мајк Брајан. Анчић је помогао Хрватској да освоји Дејвис куп 2005. када је поново с Љубичићем тријумфовао над словачким представницима у Дејвис купу.

Анчић је 19. фебруара 2011. најавио да се повлачи из света професионалног тениса због мононуклеозе и повреде леђа. Каријеру је окончао са 3 титуле, 208 победа и 135 пораза.

Izvor: Wikipedia