Odlazi noc voze tramvaji poslednju partiju
Nestajem nosi me vetar k'o zgazenu hartiju
Odlazi noc plasljive oci sanjivo pitanje
Sacekaj da rasanim reci sacekaj svitanje

Jednom kad noc probudi te kad ne bude vazno k'o pre
Priseti se barem na tren jednom kad ne bude me

Hej jos samo ovu noc mi daj
Ne trebam vise
Hej i bice dovoljno za kraj

Umire noc poslednju zvezdu skrivaju oblaci
Ne plasi se jednom kad snove probude koraci

Jednom kad noc...

Hej jos samo...

Kerber

Au... ja sam se ovime filovao pre 5-6 meseci...

Trebaju mi vremena romanticna
poneka iskra izmedu trepavica
trebas mi ti, trebas mi uvek pre spavanja
da idemo tamo gde ljubav je samo ko svetlost nebeska.

Trebaju mi reci sto govore sve
da dozovem sve zelje odletele
treba mi dan, pomalo sanjiv, neispavan,
od jutra do mraka ko najlepsa bajka sa tvojih usana.

Ljubav je jedina, daje mi sve i sve mi uzima
ljubav mi ne treba kada boli sto tebe nema,
kada boli sto nisi tu...


--
Nase reci, prazne price
ninasta ne lice
i suze kaplju uzalud.
Zivot je drama
i teska uloga,
u nama mnogo truloga.

Na tvome dlanu,
ljubav, kratka linija,
mogla si biti finija.
Jos malo pica i zlo se nanese
onda kad padnu zavese.

Ne vredi, nikad ponovo,
ne trazi, sve je gotovo.
I sta nam je preostalo?
Ne zali, nista od nas nije ostalo.
---
Otkad te ne volim
meni svejedno je
k'o stare farmerke
izblede godine

Kad bolje razmislim
i glavu izbistrim
bolje da izadjem
i vetar uzjasem.

Na petoj strani svet
jos nije zauzet
ima mesta za sve
sto vise ne vole

Nenormalno normalan
normalno nenormalan

Kada sanjam da tebe ganjam
sutra letim ceo dan
kada poletim tebe se setim
padam a nemam padobran

Kad ljubav izda sva vrata se zatvore
prolece kasni a oci ne govore
jednom se ljubi a ti razvencavas se
prsten od zelja bacas u oblake

Necu te kleti vesela budi mi
nek ti od sunca budu svi putevi
neka ti ljubav moja nad snovima bdi
neka ti od ptica budu prozori

Mirisu aprilske noci
na tvoja bedra medena
ko li ih sada ljubi
ne bi mu zubi,ne bi mu zubi
Svetlana

Bili su dobri, ni jedan band iz tog vremena vise nije na okupu, ali pesme se i dalje pevaju...

Neke stvari se nikad ne zaborave....

Ptice lete na jug,
I vracaju se,
Ljudi ognjista gase,
Zauvek odlaze.

Zemljina njedra
Su velika k'o bog,
Sa mlekom za sve.
Najveci jad je ostaviti dom,
Od nemila do nedraga,
Pred sudbinom zlom.

Ne ostaju tragovi,
Pesme grobovi ne pevaju.