Naučite da pamtite ono što ste sanjali


LJudi su očarani snovima i još od pradavnih vremena ih smatraju veoma korisnim i značajnim u životu

Sigmund Frojd je rekao da su snovi carski put u nesvesno. Fric Perls ih je nazvao carskim putem u objedinjavanje - misleći na ponovno usvajanje ranije otuđenih delova ličnosti. A po Edgaru Kejsu, snovi su vizije koje se mogu kristalisati. LJudi su očarani snovima i još od pradavnih vremena ih smatraju veoma korisnim i značajnim. Podsetimo se kako se Josif spasao dugogodišnjeg robijanja i ustoličio kao faraonov sobar samo zato što je uspešno tumačio snove, prvo faraonovom kuvaru i pekaru, a zatim i samom faraonu?

Imajući u vidu ovo trajno interesovanje za snove kroz istoriju, prosto se čudimo kako to da su se proverena naučna saznanja o snovima pojavila tek u drugoj polovini ovog veka. Aserinski i Klajtman su 1953. godine, na fiziološkom odeljenju Čikaškog univerziteta, utvrdili da ljudi tokom spavanja imaju periode brzih pokreta očiju (u stručnom žargonu nazvani REMovima) i da su ti periodi povezani sa snevanjem. Kasnija istraživanja, o kojima je pisao Vilijem Dement, pokazala su da svako sanja (mada se svako ne seća šta je sanjao), da prosečna odrasla osoba ima po četiri-pet epizoda snova u toku jedne noći (ili oko 20 odsto vremena provedenog u spavanju) .

Ipak ima ljudi koji se kunu da ne sanjaju, jer se nikad posle spavanja ne sećaju da su nešto sanjali. Mnogo više je onih koji se tako retko sećaju svojih snova da su uvereni kako sanjaju manje od drugih.

Podaci o onima koji se sećaju svojih snova (gde istraživači svrstavaju one koji pamte bar jedan san mesečno) pokazuju vrlo zanimljive razlike u poređenju sa onim koji ne pamte snove. Gudinaf je sa svojim saradnicima otkrio da „zaboravni“ imaju brže REMove i da su pokreti njihovih očiju u snu više u stranu (gotovo kao d ne žele da vide ono što im se događa u snu). A po ličnim osobinama „zaboravni“ su više inhibirani, samokontrolisani, konformisti i više skloni da negiraju ili izbegavaju neprijatnosti i suočavanja u svakodnevnom životu , nego oni koji se sećaju svojih snova.

Ako i vi spadate u „zaboravne“, a želeli biste da se pridružite onima koji pamte svoje snove, to nije tako teško... samo ako stvarno želite da ih se setite i ako se slažete da ste za njih sami nadležni. Stručnjaci predlažu da pred spavanje kažete sebi: „Prvo što ću da uradim čim se probudim, biće da zapišem šta sam sanjao!“

Autor:Slava Zečević

Izvor: Glas Javnosti