"Негодовати због делатности "Белог Братства" и других секти већ је доцкан. Корисније је размислити како да заштитимо себе и децу. Разливено море верских проповедника већ је показало да је бременито људским несрећама. Како није могуће забранити интересовање за религију или обуставити рад мисионара, боље је да научимо да живимо у свету реалног верског жаренила.

А за то је неопходно познавати својеврсна правила «технике безбедности», чија примена је пожељна у додиру са верском проповеди.

Правило број један: Заувек запамтити да је "духовност" врло магловит појам. Он само указује на надахнутост као извор знања или мотивације. Али он не гарантује да је добро и оно што се преноси човеку. Постоји надахнуће добра. И надахнуће зла. И најстрашније – игра преодевања – омиљена су забава мрачне духовности. Висоцки је певао: "Није све што је одозго – од Бога." Не води Богу све оно што говори о духовности. Не воде добру сви религиозни путеви. Дакле, не треба нарочито веровати оним дамама које са уздахом инсистирају на једнаком духовном дару свих верских путева, који су им познати само по чувењу.

Правило број два: Ако још нисте у себи нашли довољно одлучности или унутарњег искуства, који су неопходни за улазак у озбиљан религиозни живот, ако се осећате не баш као атеиста, него напросто као човек који је чишен дара вере – ипак начините свој избор. Не у смислу да истога часа прочитате "Символ вере". Не, одаберите свесно оно у шта нећете да верујете и у којој верској традицији не желите да се нађете ни под којим условима. Покушајте да кажете у свом срцу: "Ако ми некад буде потребно да се обратим Богу и вери, желео бих да се молим као православни верник, али не желим да будем члан некаквих секти."

Од тих ваших речи до реалног уласка у црквену заједницу може проћи и више десетина година. Али ако сте ви, на пример, одлучили да ћете бити православни верник (чак не из богословских разлога него због породичне и националне традиције), током свих тих предстојећих година моћи ћете да се браните од одвећ наметљивих предлога да се “поклоните богу Кришни”, “упознате име Господа Јехове", "да следите живот пророка Мајке Божије Јована" и чак да кренете "библијским путем новог живота" на који вас позива још један у низу америчких агитатора.

Правило број три: Ако вам неко говори о вери, убжвек замолите свог саговорника да се представи. Од оног тренутка када се задовољио Мефистофеловим неодређеним одговором ("Како се зовеш?" – "Безначајно питање!"), Фауст више није мофао да избегне невоље. Немојте се задовољити само представљањем проповедника ("Ми смо Црква Христова!"). Замолите да вам детаљно испричају историју своје заједнице, наведите их да јасно искажу свој однос према Православљу. А ви одбраните своју слободу избора, јер многи проповедници управо желе да ви у почетку и не приметите да вам они нуде избор и одрицање од предањске вере вашег народа.

Правило број четири: Имајте у виду да се верска мисија често прикрива искључиво световним називима. Ако вас позивају на бесплатни течај енглеског језика, готово је сигурно да ће се испоставити да је то још једна у низу секти која вас напросто припрема да читате Библију (или књигу Мормона) на енглеском, полако вас учећи да сте дужни да живите онако како они проповедају на тим часовима. "Бесплатни течај" људи на крају плаћају својом душом, а затим и новцем, јер у великом делу протестантских асоцијација важи принцип "десетине": обавезних, редовних, прилога зацрквене потребе.

Друга омиљена маска су "еколошки форуми", "школе комуникације" и слично. Штајнеров пагански окултизам прикрива се, на пример, под фирмом хуманитарног покрета "нови Акропољ".

Мунова секта воли да организује педагошке семинаре (који су такође далеко од бесплатних: омогућивши професорима и наставницима бесплатну забаву, они обезбеђују приступ студентима и деци, које, пошто их обрате у своју веру, буквално претварају у робове и приморавају да читав живот бесплатно раде за газда Муна у својеврсним «колхозима») Узгред речено сама Мунова секта носи званичан назив "Асоцијација Светог Духа за уједињење светског хришћанства", иако је Национални савет цркава САД 1975. године образовао специјалну комисију која је закључила да Муново учење уопште нема никакве везе са хришћанством...(1)

Правило број пет: Приликом разговора са проповедником настојте да разјасните не само оно што је заједничко између његове вере и других конфесија, него утврдите и разлике. Оне вам се могу учинити незнатнима, на њиховој занемарљивости може инсистирати и сам проповедник. Али на крају крајева, ако су оне тако незнатне, зашто су се због њих одвојили од читаве Цркве? Памтите француску пословицу: "Ђаво се крије у ситницама."

Правило број шест: Ако су вам се аргументи вашег саговорника из неправославне заједнице учинилиу убедљивина, ипак одложите доношење коначне одлуке. На пример, ако вам кажу да Библија забрањује сликање икона и читање молитава за упокојене родитеље, нађите свештеника или човека упућеног у основе православне теологије, или барем књигу и саслушајте аргументе оне стране коју ваш нови познаник оптужује.

Правило број седам: Своју слику о овој или оној конфесији немојте формирати само на основу прича о недоличности њених служитеља. Не упоређујте људске грехе, него основе исповедања вере.

Правило број осам: Разговор о разликама верских учења немојте сматрати за испољавање "верског фанатизма" или "нетолеранције". Па неће вам философ који објашњава разлику између Кантовог чуења и Ничеове философије деловати као носилац тоталитарне свести! Проучавати историју философије, ограничивши се само на разговор о томе како су Кант и Ниче били Немци, а осим тога и философи, и да су обојица писала нешто о верским питањима, јесте површно и стога бескорисно занимање. Проучавати историју религије само зато да би се закључило како све религије позивају на мир и љубав, занимање је које је приде и прилично опасно (сетите се "Белог братства" са Богородичиним центром). Разлика религија јесте историјска чињеница.

Помало је наивно сматрати да ће она нестати само зато што ви то нећете примећивати.

Правило број девет: Када вам буду говорили да је тај и тај Учитељ нашао пут ка уједињењу свих религија, обратите пажњу на чудну околност да свака проповед о унификацији провоцира пре свега расколе. Памтите да свака таква инцијатива заправо има за циљ да вас изолује из ваше уобичајене верске средине. "Преподобни" Мун није уједињавао хришћане и Индусе. Он је само створио засебам покрет, чији чланови нису ни једно ни друго, и гледају с висине на обичне вернике.

Правило број десет: Признајте свакој верској заједници право да сама одређује сопствене границе. Ако чујете да је Римски Папа објавио некакво учење које прелази оквире римокатолицизма, не сматрајте да ви боље познајете римокатолицизам од Папе и не трудите се да га исправљате. Исто тако, када чујете да се неки православни богослови не слажу с неким учењем Римског Папе, верујте да они имају исто такво да одређују шта је у складу са Православљем, а шта је с њим неспојиво.

Правило број једанаест: Будите, једноставно, трезвени. Немојте бркати психичко одушевљење, које је природно на великим скуповима, праћеним музиком и енергичним говорима, са тајном Христовог уласка у светињу људског срца. Ако сте доспели на секташки скуп, онда барем, у одговор на њихов финални позив, немојте излазити на сцену да примите њихово "крштење". Јер ако се подате ефекту гомиле и пристанете да на крају егзалтиране проповеди постанете члан секташке заједнице, одвојићете се од Православне Цркве."

Ђакон Андреј Курајев