Kornjače su bile super. Ja sam voleo Leonarda jer je bio plavi, ali nekako mi je Mikelanđelovo ponašanje najviše ležalo.

Rafaelo forever ja sam bio diskriminisan u drustvu jer sam voleo RAFAELA

Evo i opisa sa mog sajta, ko ne zna (www.yuplay.co.sr)


ko ste deo detinjstva proveli u ranim devedesetim godinama, sigurno imate solidno znanje o Nindža kornjačama. Iako su počeli kao strip ranih '80-ih, postigli su veliki uspeh tek kada su postali crtać 1987. Odtada sledilis u filmovi, akcione figure i, neizbežne, video igre. Igre zasnovane na ovoj frančizi bile su vrlo popoularne, ali ne samo zbog toga što imaju brand-name, već zato što je većina tih igara zaista dobro urađena. Konamijevo ostvarenje Teenage Mutant ninja Turtles je klasična beat-'em-up igra koja je pokušala i uspela da nam prenese osećaj sa TNMT igara koje smo ranije imali priliku da igramo. U isto vreme, ova igra donosi i bolji izgled i osećaj igranja koji će zadovoljiti fanove novih konzola...

 
Za one koji ne znaju (ako takvih ima) priča je sledeća. Četiri kornjače lutale su kanalizacijom, mirno živeći svoj život, sve dok ih nije pogodio misteriozni radioaktivni zrak i pretvorio ih u kornjače koje liče na ljude (imaju sve osobine ljudi, samo izgledaju kao kornjače). Uz pomoć pacova Splinter-a (koji je takođe pogođen tim zrakom) Leonardo, Donatelo, Rafael i Mikelanđelo uče borilačke veštine. Priča se vrti oko tajanstvenog mača koga je oteo zli Sekač (Šreder) sa svojim nindža klanom, poznatijim kao Klan Stopala. Tokom igre susrećete se sa mnogim poznatim likovima, poput Ejpril (April) ili Kejsi Džounsom (Casey Jones), sportistom razbojnikom sa hokejaškom maskom na licu (ne, na zadnjici prim.ur.). Priča priča priču (baš sam ga sročio prim.aut.) kroz epizode, odnosno svaki nivo je ustvari jedna epizoda, a svaka od njih se uklapa u generalnu priču. Svaka epizoda, sastoji se iz 5-6 sekcija u kojima morate pobiti sve protivnike kako biste napredovali na sledeću. Možete igrati sa svakom od četiri kornjača, mada se sve ponašaju manje-više isto i nećete osetiti neku veliku razliku. Četiri glavna dugmeta služe za osnovni napad, spin napad, skok i bacanje protivnika (sva četvorica imaju sebi svojstveno bacanje). Tu je i komanda napada iz skoka, kao i trčanje, koje vam pomaže da pretrčite (ma nemoj? A ne da preplivaju? prim. mozga ) grupu protivnika. Nove napade možete naučiti tako što ćete prelaziti Dojo misije, koje se pojavljuju s vremena na vreme. U njima morate uraditi razne zadatke, zadate od učitelja Splintera. Neće vam trebati mnogo vremena da pređete ovu igru. Sve u svemu, jednom kada uđete u štos, s lakoćom ćete preći sve epizode. Neprijatelji dolaze u velikom broju, ali s obzirom na koeficijent inteligencije koji poseduju (nisu lepi, al' su zato glupi), brojnost im je jedina prednost. Svaki nivo se svodi na slash-and-dash taktiku...


Jedna od odličnih izvedbi u TNMT-u je svakako multiplayer komponenta. Zajedno sa prijateljem možete se udružiti protiv Sekačevih sila u story modu, slično kao u prethodnim TNMT igrama. Igranje ''u dvojku'' je mnogo interesantnije, ali ne lezi vraže, postoje neke začkoljice. Kamera pravi probleme, pa ako se u toku igre dva igrača isuviše udalje, ona prati samo jednog, pa to može stvoriti vizualne probleme. Još veći problem je što je igra još lakša kada igraju dva igrača, jer se količina neprijatelja ne povećava niti se bilo pta drugo što bi vam otežalo igru događa. Pored story moda, postoji još par modova vrednih pominjanja u TNMT. Versus mode je, ustvari, reinkarnacija igre TNMT: Tournament fighters sa 16-bitnih konzola. Naravno, možete igrati sa bilo kojom od četiri glavna junaka, ali i sa sijasetom likova koje otključavate u glavnom modu. Ipak, fighting stil koji TNMT koristi (arkadna tuča) dovodi do toga da su bitke ultra mega giga brze, tako da vam mod bitke 1-na-1 neće ugo okupirati pažnju. Tu je još i challenge mode, koji otključavate (pogađate kako?) prelaženjem story moda. Ovde dobijate zadatak da protrčite kroz nivo što brže možete. Iako je ovo dobar dodatak i možda može doprineti zanimljivošću igranja igre, posle par puta će vam dosaditi.


Ono što je sigurno najbolji aspekt igre je grafika. Ona je u potpunosti cell-shaded i kao takva, sjajna. Modeli svih likova odrađeni su vrlo lepo, a igra neće usporiti bez obzira koliko je likova na ekranu. Usporavanje se dešava samo kad se desi neka masivna eksplozija u pozadini. kada udarite protivnika, pojaviće vam se tekst ''Smash!'' ili ''Pow!'' što može biti mač sa dve oštrice jer može odvući pažnju ili čak zakloniti deo ekrana na kome je akcija. S druge strane, ono u čemu je igra podbacila je zvuk. Iako nam predstavlja autentične glasove tj. glumce koji pozajmljuju glasove likovima u seriji, zvučni efekti u igri nisu nikakvi. Leo, Don, Raf i Majk se često ponavljaju, pa ćete bezbroj puta čuti jedne iste doskočice. Muzika je solidna, ali kako je nema mnogo i često se ponavlja, dosadiće vam vrlo brzo.
Na kraju, šta reći o TNMT? Postoje stvari koje se mogu hvaliti, kao što su dobra grafika. Ipak, činjenica da se igra po gameplayu ne može porediti sa precima i da joj nedostaju šarm i zabava koju su pomenuti imali dovoljno govori. Ako ste mlađi od deset godina ili ste veliki fan serijala, igra će vas možda (MOŽDA) okupirati na nešto duže vreme Ako ne, onda obavezno pribavite druga i imaćete zabavu za jedno popodne, možda malo duže. A, da. Ako ste u prilici da birate između konzolarnih i PC verzija, obavezno izaberite konzolarnu zbog kontrola. Nije uvreda, ali PC jednostavno nije dorastao osećaju.

Izdavač: Konami

Razvojni tim: Konami

Žanr: Arkada

dobre su kornjace ja sam voleo Leonarda... mislim taj sam ja bio kad smo se igrali
Leonardo  i njegovi macevi..

Mene su zezali jer je rafaelo imao krthe nozice