Tečnost se unosi i hranom

Ono što se najčešće čuje kao preporuka u vezi s unošenjem tečnosti jeste da je neophodno uneti dva litra dnevno. Tu se mnogi nađu u čudu - kako dva litra, kad nisu žedni toliko često? Treba li piti na silu? Jeste, dok ste pretrpani obavezama, lako se može desiti da i ne primetite žeđ, ili da je odložite za kasnije, pa je posle toga i zaboravite - da li to znači da sebe treba naterati da popijete dva litra tečnosti dnevno, da treba unapred pripremiti vodu (ili nekoliko različitih tečnosti) i ne odustajati dok ne "ispunite kvotu"? Ne baš.

Pravilo jeste da odrasloj osobi treba oko dva litra tečnosti dnevno kako bi svi njeni organi pravilno funkcionisali. Međutim, više je različitih načina da se tečnost unese. Tu je, naravno, voda, ali tu su i druge tečnosti (kafa, čaj, sokovi, mleko, jogurt) koje se uobičajeno unesu u toku dana. A tu je i hrana.

Poznato vam je koliko su neke vrste hrane sočne - breskve, pomorandže, grejpfrut, paradajz - u njima ima toliko tečnosti da prosto štrca unaokolo ako ih neoprezno zagrizete. Čak i manje "štrcajuće" namirnice takođe sadrže veliku količinu tečnosti, kao jabuke, kruške, praktično sve voće (osim, naravno, sušenog), dinje, lubenice, zeleno povrće. Zapravo, i neke namirnice koje deluju prilično "suvo" sadrže u sebi dosta vode - pileće grudi na žaru imaju 66% vode, a pečeni krompir se sastoji od 75% vode. Parče hleba i komad sira - 40% vode.

Posledica ovoga jeste da uopšte ne morate da bukvalno popijete dva litra tečnosti, izuzev ako ništa ne pojedete u toku dana. Ukoliko se normalno hranite, po svoj prilici ćete samo putem hrane uneti oko litar tečnosti - što znači da treba da unesete još litar, što je, uz kafu i poneki sok koji popijete, i još dve-tri čaše vode, sasvim lako izvesti.