Super je sto se dopusta buducim ocevima da budu uz svoje zene tokom porodjaja, cak sto vise to bi kod nas trebalo da postane standard, a ne da se zato zakupljuju posebne sobe i da se to papreno placa kao sto je bio slucaj u GAK-u. Zena vise ne mora sama da se poradja u tamo nekoj sobi na kraju hodnika, zboravljena od bolnickog osoblja. Mislim da su takvi porodjaji totalno nehumani. Kada se ja jednog dana budem poradjala, otac mog deteta ce morati da bude uz mene, hteo on to ili ne, ovo poslednje sam cvrsto odlucila.

Sredinom devedesetih godina na jednoj klinici u Minhenu imao sam srecu da prisustvujem porodjaju kada se rodila moja Mihi.
Nemogu da opisem koliko mi je bilo lepo, milo sto  sam smeo da prisustvujem tom cinu tako da mi je bilo mnogo krivo sto kod radjanja mojih starijih devojcica u Beopgradu nisam smeo da prisustvujem... Jednom je taj osecaj i preporucujem svakom mladom tati da prisustvuje porodjaju jer ce ljubav izmedju zene i njega biti mnogo, mnogo veca, a sa druge strane da sem prvog cina u trudnoci moze prisustvovati i najlepsem tj radjanju deteta.
Bio sam zbunjen, iznenadjen, dadose mi makaze i rekose gde treba da presecem pupak... Joj kako me je bilo strah, neznam ali cini mi se da sam zazmurio u trenutku dok sam presekao pupak, lekar mi je odmah bebicu dao u ruke da je odnesem do stola gde je bila kadica, vaga i malo odelce... Za razliku od BG ovde klinci odmah dobiju pempers i benkice od onih povijana kao mumija ovde vec odavno niko nema pojma... Mislio sam da se bebice deru iz sve snage posle porodjaja, ali nisam bio u pravu, stavio sam Mihi na sto a ona vidis kako pokrece oci i gleda svet u kome se nasla, posle su mi suze na oci kada su nam se pogledi sreli i dugo me je gledala dok sam joj nesto pricao i milovao po nozici, verovatno mi je poznala glas... Od tada smo ja i Mihi nerazdvojni, ja sam je kupao, hranio povijao, sada eto idem na roditeljske sastaneke, doduse nije lose poslednji put bile samo mlade mame a ja jedini tata, vozimo bicikle, trosimo pare i ustvari mi se mnogo lepo druzimo jos od prvog dana