Tanka granica između poklona i mita koje pacijenti daju lekarima
Korupcije ima, ali nema hrabrih svedoka
Kada je reč o zdravlju, niko ne razmišlja da prijavi traženje mita, a kad prijave ili bude suviše kasno ili je i sam zagazio u krivično delo davanja mita - kažu u Srpskom lekarskom društvu. U Nemačkoj se smatra da je znak zahvalnosti ono što je manje od 20 odsto prosečne plate

BEOGRAD - Korupcija nam je davno pokucala na sva vrata, ali glasine da ona caruje u zdravstvu su, u najmanju ruku, zastrašujuće. Iako se na fakultetima i višim školama polako otkrivaju slučajevi mita i korupcije, sa zdravstvom to nije slučaj. Glasine bruje, ali privedenih gotovo i da nema, tek tu i tamo neki usamljeni slučaj.

- Bolesnik nam je svetinja. Nismo nikad imali žalbe na mito. Osuđujem da se od pacijenta primi i dinar, ne mislim da treba da se postavi granica zavisno od visine iznosa kojom bi se nešto prikazalo kao mito, a drugo ne. Naravno da ako je reč o poklonu, lekari ga ne odbijaju, nisu sveci. To je zahvalnica pacijenta, a ne njegova obaveza i jasno je da tu nije reč o mitu - rekao je Glasu Miodrag Jevtić, načelnik Vojnomedicinske akademije.

O problemu korupcije u zdravstvu i granici koja treba da se postavi između mita i poklona pitali smo i Srpsko lekarsko društvo, iako je to dobrovoljno udruženje lekara koje ne može da postavlja zahteve, ali može da preporuči granicu između mita i korupcije.

Dafina delila "mercedese"

- Kad se porađala Dafinina ćerka, i lekari i osoblje dobili su na poklon "mercedes" i veće svote novca. Osudili smo to ponašanje jer to nije bio poklon u skladu sa vremenom u kojem živimo - kaže Suzana Bjelogrlić, savetnik te organizacije, inače, diplomirani pravnik.

Ona je iz uporednog prava navela slučaj Nemačke gde se za poklon računa iznos koji dostiže 10 do 20 odsto od prosečne plate. Ako računamo da su te zarade nekih 2.000 evra, reč je znači od 200 do 400 evra, a ako je kod nas prosečna plata do 30.000 dinara, onda poklon ne sme da ide preko 3.000 do 6.000 dinara.

Suzana Bjelogrlić navodi da Društvo nema preporuke o ovom problemu jer od države očekuje da to zakonom reguliše, dok to udruženje može samo da reaguje na prijave i šalje dopise prozvanim lekarima.

- Za 20 godina koliko radim ovaj posao nismo imali nijedan predmet kojim bi se neki lekar prijavio da prima mito. To, naravno, ne znači da korupcije u zdravstvu nema, nego da je reč o zdravlju i da niko u tom trenutku ne razmišlja da prijavi traženje mita, a kad bi prijavili, ili bude suviše kasno ili je i sam zagazio u krivično delo davanja mita - kaže pravnica Lekarskog društva.

Korupcija gde je "hitno"

Ministarstvo zdravlja smatra da korupcija u toj oblasti nije iskorenjena, ali je smanjena u odnosu na ranije godine i da će nastaviti da rade na njenom suzbijanju. Navode da su nekoliko koraka već preduzeli. Povećali su plate za 46 odsto u odnosu na pre godinu i po dana, liste čekanja su javne i nalaze se na sajtu zdravstvenih ustanova te pacijenti ne mogu da se ubacuju na operacije preko reda. Ipak, hitni slučajevi se odmah primaju i tu su malverzacije moguće.

- Kad je reč o korupciji, svi razmišljaju o novcu koji se daje na ruke. U zdravstvu to najčešće nije slučaj, nego se pacijenti šalju u privatne laboratorije i apoteke, primaju se preko reda - rekla je za Glas dr Nevena Karanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja.

Ministarstvo je uvelo i češću inspekcijsku kontrolu koja nadzire stručnost rada, posećuje zdravstvene ustanove dva do tri puta godišnje i vanredno kontroliše ukoliko ima prijava.
- Mnoge priče su rekla-kazala, a onaj koji anonimno prijavi nekog lekara posle ne želi da svedoči - napominje ona.

Ministarstvo je formiralo i Lekarsku komoru koja će kontrolisati i stručnost i etička pitanja u toj oblasti, a radiće i na davanju akreditacija na osnovu bodovanja.
- Osuđujemo bilo kakav mito i poklone i mislimo da nema potrebe da se lekari daruju, već država treba da im obezbedi dobre plate i uslove rada, ali kao pacijent moram da vam kažem da sam osećala potrebu da se posle operacije zahvalim svom hirurgu i to sam učinila knjigom. U našem duhu je da osećamo zahvalnost prema lekaru, ali onda je bolje da to budu nematerijalni pokloni - istakla je dr Nevena Karanović.

Ona je dodala i da se lekarima pruža mogućnost da rade po podne i da tako zarade mnogo više nego svoju platu. Najavila je da će do 2008. biti moguće da jedan lekar radi i u državnoj bolnici i u privatnoj praksi, ali da će od tada morati da se odluči za jedan posao.
M. Bjelovuk

Izvor: Glas Javnosti