Porodica Božović sa petoro dece dve nedelje živi bez smeštaja
Petnaest dana spavaju u parku
Kada se pre sedam godina doselio u Palanku, Čeda Božović je mogao da izdržava svoju porodicu, a sada, kaže, nema para ni smeštaj da plati. Hranu im daju stanari okolnih zgrada, a on bi da radi i skloni decu sa ulice

SMEDEREVSKA PALANKA- Čeda Božović sa svojih petoro mališana, već petnaest dana i noći "stanuje" na otvorenom, u gradskom parku, bez ćebadi, šatora i hrane.
Još prošle nedelje dobili su obećanje od gradskih vlasti da će im naći privremeni smeštaj u Kusatku, gde postoje stanovi za nastavnike koji rade u seoskoj osnovnoj školi, ali je na tome sve i ostalo.

Tamara (10), Milena (9), Filip (7), Miljan (6) i Mihailo (1,5) umesto u krevetu, spavaju na dušecima koje su im dali stanari zgrade u parku, a Čeda i majka Silvana, koja se pre nekoliko dana vratila mužu i deci, spavaju na smenu, jer je taj isti park poznat kao leglo narkomana. Para za hranu nemaju i samo zahvaljujući ljudima koji žive u blizini, koji ih svakodnevno viđaju i koji im donose hleb i po nešto od hrane, uspevaju da nahrane petoro usta.

- Za nas nije važno. Uzmemo i mi po koji zalogaj, ali teško mi je zbog dece. Nemam odakle da im više dam. Kako da zaradim, kad ženu i decu još nisam smestio pod krov - kaže Čeda.

- Svaki dan idem u opštinu i pitam hoće li da nam pomognu, da nam bar daju pare za mesec dana da negde platimo kiriju, a posle bih ja lako, ali niko neće ni da čuje za to - dodaje.

PREDSEDNIK OPŠTINE OBEĆAO REŠENJE

Tokom vikenda nismo uspeli da saznamo zašto porodici Božović još nije pružena pomoć, iako je prošle nedelje, kada je predsednik opštine razgovarao sa Božovićem i obećao da će rešiti problem i ekipi Glasa to bilo potvrđeno. Božovići će dočekati još jedno jutro u parku, ali pitanje je dokle mogu da izdrže.
      
Nudili su mu, kaže, neku staru, napuštenu kuću.

- Ponadao sam se da će nam to odgovarati, a ono tamo nema pola krova, ni prozora. Samo što se ne sruši. Decu ne bih smeo tamo da uvedem. Šta ako se nešto sruši i ubije dete. Šta da radim? Da me ne shvatite pogrešno, nisam ni lopov ni kriminalac. Nisam nikog ubio. Ne tražim da mi ovi iz opštine nešto poklone, sve bih im vratio, samo da nas, pa makar i na mesec dana negde smeste. Kopao bih onda zemlju i golim rukama samo da zaradim neke pare- žali se Čeda.

Pre sedam godina stigao je tu sa Kosova. Ni dinar ni od koga nije tražio...
- Pošteno sam živeo i izdržavao porodicu. Sad, eto nemam, nemam... - priča i plače.

Majka Silvana, drži malog Mihaila u naručju i dok pokušava da ga uspava, uključuje se u razgovor
- Sramota me je od ovih ljudi što prolaze, i što nas gledaju. Mi nismo prosjaci, ali tako izgledamo. Jeste, bila sam ih ostavila, ali to je zbog stresa koji sam doživela, kad nas je gazda izbacio bez naših stvari. Bez dece ne mogu. Nemamo kud - kaže Silvana.

I deca sa njima već petnaesti dan u parku. Kažu još jednom, ne traže milostinju, nisu ni prosjaci ni prevaranti. Treba im samo ruka podrške...Od opštine još nema odgovora.

Izvor: Glas Javnosti