Josh se moje secanje na tebe nije ohladilo
i nije se formiralo u uspomenu,
stalno mi je nezavrsheno u mashti
tako daleko da ne znam,
a ipak te znam napamet,
tvoje ochi, usta,
a nekad chak ni ideju... chije si ti ostvarenje.

Pojavljujesh se i nestajesh,
takav si kao da te nema.
Kada te nema
jasnost osecanja mojih chula
deluje k'o da mi se chini da postojish.

Neuhvatljiva je granica
izmedju bezgranichnosti tvoje prisutnosti
i osecanja tvog nedostajanja.
U trenutku kad ta granica postane poznata
postacesh, u poznatom mi stepenu,
ili dostupnom mome domishljaju,
dalek ili blizak.

Bicesh takav,
drugachiji i josh drugachiji,
a ipak odredjena,
ma i raznoliko odredjena uspomena.

Tada, kada moje secanje na tebe ostari,
kada te mashta izgubi,
imam onu sigurnost,
konkretnost osobine koja je komplikuje,
bez kolebanja secacu se tih tvojih ochiju,
tih ruku i te pojave.

Htela bih, jer to ne zavisi od mene,
da si mlad,
da imash oblik jedne od onih zvezda
shto su vekovima izuchavale tvoje lice.
Zivish tamo otkuda pisma ne dolaze,
daleko, dalje no najdalje znachenje ljudskih rechi
shto imenuju daljinu.

Tako daleko da samo uvek i nikad
mogu pomocu misli da priblize tvoju udaljenost.
Toliko si daleko kad kazem zivish, mislim postojish,
onda su te rechi metafora moga,
a ne tvoga postojanja.
Toliko daleko da kad kazem Ti, Tebe, Tebi
to su pisani znaci moje egzistencije,
suvishe bedne da bih joj davala naziv radi nje same.

Grad u kome zivish znam iz uzbudjenja.
Sigurno ima svoj geografski polozaj,
umetnichka dela, administraciju
i po tome je slichan mnogim drugim gradovima;
ima Tebe
i to ga izjednachava sa mojom cheznjom
i snovima u kojima takodje zivish.
On je chvor srece i sudbine do kog nece dovesti
besputni zivot mog dlana.

Toliko si daleko
da nikakva poshta ne prima moju poshtu za tebe;
toliko daleko da prostor shto nas deli
nestaje iscrpljen vlastitom neizmernoshcu;
toliko si daleko da rat koji pochinje u mojoj zemlji
zavrshi dok do tvoje ne stigne;
tako si daleko da se zemlja u kojoj zivish
smanjuje do planetarne fikcije;
tako daleko da osmeh koji mi shaljesh
kao suza do mene stize;
toliko si mnogo daleko
da ne znam da li je dovoljno slagati misli na zemaljski nachin
da bi ih ti mogao prozreti.

Zivish tamo gde niko drugi nece stici sem tebe,
u suzi mojoj;
blizu, blize do najblize rechi
koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene
kao shto bih ja zelela da budem blizu tebe;
tako si blizu mene
da se sporazumevamo otkucajima srca;
tako blizu
da bi radi opstanka morao da postoji moj zivot u kom zivish,
morala bi da se ugasi moja misao u kojoj mislish,
morala bih da se probudim iz sna u kom sanjash.
Tako si mi blisko
da si blizi nego dan noci,
i senka svetlu;
tako blisko
da rechi koje za tebe slazem
znash pre nego shto ih i pomislim;
tako blizak
da ne znam gde pochinjesh ti,
a prestajem ja.

Cvece koje zaobilazim cveta tvojim pogledom,
Ptice koje napushtam gnezde se u tvom dlanu,
Vidik kojim plovim izbija iz tvojih zenica,
Zvezde koje ne chujem u tvojim tajnama cute.
Tako si blizu
da kad hocu da te vidim
ne treba ni da otvaram ni da zatvaram kapke;
tako blizu
da tvoju kosu osecam rukom,
kao shto bogalj oseca prisutnost odsechene ruke
Tako si blizu mene da mi josh izgleda da si predaleko...

The incapacitance of a human brain to understand itself leeds sometimes to inabbility to understand that divine feeling and emotion unwillingly, but yet strongly called love! And that feeling, my dear, can not be ever explained by the words, because they are formed by brain, nor by any other kind of expression! That feeling is there, it was always there, in the air, on the ground, around you! For you have found the way to let it in, now there is two of us understanding eachother, unable to say, unable to show, but knowing that it is there. Each for himself, but yet together in that group of love[  And suspicion of it's existance just makes you lough, as it makes me, but still you cannot prove for you do not need proof, the proof itself will be shown wwhen the time comes for the time being!

Sincerely yours,

kupachica

P.S. A reader should not be frustrated if he/she does not understand the message from the wrighter, because this is a kind of private message to my dear friend oblachak