TAJNO SKROVIŠTE Titov bunker mamac za turiste

Da postoji, SFRJ bi danas slavila Dan Republike, a jedan od simbola te države bilo bi skrovište čiju je izgradnju naredio vrhovni komandant strahujući od atomskog napada.



Bunker iskopan duboko u planini Zlatar, čija je izgradnja trajala 26 godina i koštala 4,6 milijardi američkih dolara, danas je turistička atrakcija.

Jednostavan nameštaj, još u celofanu, portreti Tita i komunistička obeležja vraćaju u prošlost a turistički radnici u Konjicu nadaju se da će im vojni objekat tek doneti novac.

- Pojedinačne posete i dalje nisu dozvoljene, ali organizujemo grupni odlazak - kažu turistički radnici u Konjicu i nadaju se da će vojska još više pojednostaviti proceduru.
Izgradnju kompleksa u obliku latiničnog slova „U“, nedaleko od Konjica, 40 kilometara od Sarajeva, Josip Broz Tito je naredio 1953. godine.

O postojanju bunkera, koji je mogao da izdrži nuklearnu eksploziju od 20 kilotona - znatno jaču od one koju je prouzrokovala bomba bačena na Hirošimu - znali su samo Tito, njegovi najbliži saradnici i šačica vojnika koji su ga čuvali.

Spremni za napad

Atomsko sklonište 300 metara ispod zemlje, u narodu poznato kao Titov bunker, koje se prostire na površini od 6.500 kvadratnih metara, trebalo je da omogući da 350 ljudi šest meseci živi i radi u njemu bez dodira sa spoljašnjim svetom. Imalo je svoje generatore, snabdevanje vodom i rashladni sistem.

 Predsednički blok

Tito nije dočekao da vidi kompleks sa 100 spavaćih soba, „predsedničkim blokom“ u kojem su bile prostorije namenjene samo njemu



Preuzeto sa ...