neće tu proći mnogo godina 

godinu,dve pa će narodu postati jasno da je razlika samo u tome,što je Beograd zamenjen Novim Sadom 

a onda zauvek zbogom autonomaši 

pa i ako izglasaju statut , moguće je da će ga brzo ukinuti ili izmeniti , čim se promeni vlast.....

Vlast će se promeniti...samo pitanje da li će vam to odgovarati 
Možemo analizirati...

SVM je dobio prlično malo glasova na izborima, jer su mnogi Mađari glasali za DS, jer je obećao autonomiju,evropsku Sbiju. DS će izgubiti glasova mađara, jer ih je manje-više lagao, a dobiće ih VMS. Štaviše čujem, čitam da će na njih glasati i oni autonomaši koji nisu Mađari, jer kao SVM je jedina stranka koji se bori za autonomiju.

LSV kao i uvek pod znakom pitanja. Oni ako budu pametno odigrali, imaju šansu za cenzus, ali ništa više.

DS u Vojvodini veoma lako može da se pocepa po šavovima, pa jedan možda veći deo će napraviti(?) novi stranku...sves to zavisi od Tadića i Pajtića.

DSS-NS izgubljen slučaj u Vojvodini.
SPS & Co još imaju šansu, ali u Vrbasu su izgubili pre mesec dana na lokalnim izborima...Vrbas je uvek bio SPS-SRS, ali sad je DS pobedio.

Goran Knežević o usvajanju statuta Vojvodine
Tadić uzeo Srbiji da namiri Pajtića

Bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević oštro je kritikovao statut i zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine ocenivši da su „politički veoma opasni jer otvaraju vrata secesionizma u pokrajini“.

Bivši lider vojvođanskog DS-a, koji je pre dvadesetak dana izašao iz pritvora, smatra da će usvajanjem statuta i zakona stanovnici Vojvodine biti najveći gubitnici.

- Jedini dobitnik je politička elita u Novom Sadu, koja dobija ogromna ovlašćenja i resurse, dok oni koji žive u Pančevu, Zrenjaninu, Kikindi, Subotici i drugim mestima u unutrašnjosti pokrajine mogu očekivati samo mrvice koje će im se odobravati iz novog glavnog grada, po poznatom i jedinom kriterijumu, a to je lojalnosti pokrajinskom premijeru - rekao je Knežević u intervjuu koji je objavljen na njegovom sajtu (www.goranknezevic.org).
On smatra da je predlog statuta zatekao republičku vlast nespremnu, zbog čega su usledile duge i teške unutarstranačke i unutarkoalicione borbe, i one su, po svemu sudeći, rezultirale velikom pobedom pokrajinske administracije.

- Tadić je očigledno, da bi očuvao stabilnost u stranci i koaliciji, izvršio preraspodelu moći unutar vladajuće oligarhije. Od Cvetkovića, Dačića i Dinkića je uzeo preko 150 nadležnosti u jednom delu države i dao ih Pajtiću - rekao je Knežević.

Пренето са...

Nema nikakve tajne, statut je retardiran...
Vec sada mnogi Pancevci ne mogu da se lece u Beogradu koji je na 20km, vec moraju da idu do Sremske Kamenice; a koliko sam cuo kad se usvoji statut bice jos gore sto se toga tice.. glupava Vojvodina...

lep vam forum vidim dosta zanimljivih tema pa reko da se prikljucim
Jedna od omiljenih sportsko-rekreativnih disciplina u Srbalja nesumnjivo je Posedovanje Mišljenja O Svemu I Svačemu. Pa ipak, odavno jednoj pojavi nije pošlo za rukom da mobiliše toliki broj „mislilaca i filozofa“ i nagna ih na naprezanje moždanih kapaciteta kao što je to uspelo aktuelnoj svenarodnoj raspravi o još uvek neusvojenom Statutu Vojvodine, odnosno tzv. Zakonu o prenosu nadležnosti. Ima tu svega i svačega: od tradicionalno popularnih teorija zavere, preko otužno lelekavih narodnjačko-legalističkih tumačenja o (ne)usklađenosti sa Ustavom, i tako sve do u nedogled. Teško je očekivati da će se iz mnoštva suprotstavljenih i nepomirljivo isključivih stavova izroditi iole suvislo rešenje. Kada u jedan lonac ubacite sve moguće sastojke koji vam padnu šaka i kuvate ih na tihoj vatri, na kraju dobijete bljutavo jelo koje se narodski zove „papazjanija“ i koje ni sami ne želite da kusate, a kamoli da to od drugih očekujete. A ono što vlast ovde najčešće nudi svojim građanima upravo i liči na tu papazjaniju. Zato i ne gajim optimizam da će sa vojvođanskim pitanjem biti drugačije.

Konačnu ocenu o ovom pravnom aktu u nastajanju (evo ga, samo što nije) ne želim da dajem dok ne bude zvanično usvojen i objavljen, ali na osnovu do sada poznatih podataka i brojnih iskustava sa dosadašnjim odnosom zvaničnog Beograda prema svim škakljivim pitanjima, imam utisak da će se cela stvar po ko zna koji put svesti na tipično zamazivanje očiju. Daj da nešto, kao, damo onom dosadnom Čanku da ga skinemo s vrata; ipak on i ti njegovi pomažu ovoj našoj truloj Vladi da se nekako održava, pa bolje da ih ne ljutimo baš previše; tako ćemo dokazati da smo krajnje tolerantni i velikodušni, a u praksi sve ostaje po starom, što će reći – u našim grabljivim ručerdama. Dve muve jednim udarcem, prosto k’o pasulj.

Kao dominantna karakterna crta članova Upravnog odbora preduzeća „Javna kuća Srbija d.o.o.“, poznatijeg pod pseudonimom „demokratska vlast“, upadljivo se ističe želja da se dopadneš svima i po svaku cenu. E sad, pošto je nemoguće da baš celokupno pučanstvo bez izuzetka ushićeno pozdravi svaki tvoj potez ili odluku, onda je bitno da bar bude po ukusu većine. Ima, međutim, situacija kada ni sam nisi siguran ko u datoj situaciji čini tu većinu, ali uvek možeš za savet da pitaš „nepogrešive božje poslanike“ – mantijosane licemere iz SPC: njima se odozgo redovno „javlja“ kako Vaskoliko Serbstvo diše po svakom mogućem pitanju.


Politika je veština mogućeg, veli (jedna od) definicija. Politika se takođe može opisati i kao trgovina različitim interesima. Trgovati se, opet, može na više načina. Ovoj je vlasti nekako najbliži i najdraži tzv. „Metod Buvljaka“ . Svaka roba ima kupca, samo se treba dovoljno dugo i vešto pogađati. Važno je da se (ras)proda sve što je izneto na tezgu uz kakvu-takvu dobit koja se, osim u novcu, može iskaz(iv)ati i u prikupljenim (jeftinim) političkim poenima. Okej, spustićemo cenu, razumni smo ljudi, poslovni, nećemo valjda da cepidlačimo oko sitnica.

Može i tako, nije da ne može. Ponekad je takav pristup čak i sasvim opravdan. Ali ponekad i uvek nisu sinonimi. Famozni Statut – Zakon od kojeg se očekuje da reguliše autonomiju Vojvodine i nivo njenih ovlašćenja u nekom narednom periodu jednostavno nije „roba sa buvlje pijace“ i tačka! Jer, ne radi se tu samo i isključivo o Vojvodini i o Vojvođanima: odnos države Srbije prema ovom izazovu zapravo je lakmus-papir preko kojeg će se najbolje videti kako ona u globalu posmatra decentralizaciju kao neophodnost sa kojom će se nesumnjivo morati suočiti u određenom trenutku. To jest: da li je doživljava kao „nužno zlo“ ili kao (odličnu) šansu da kroz nju konačno uradi nešto konstruktivno za sopstvenu evropsku perspektivu.

Tadićeva oligarhija, po svoj prilici, ni ovaj ispit neće položiti, premda će posredstvom svojih servilnih javnih glasila ustvrditi suprotno. Ispit, dakle, neće položiti, ali će im zato Opit u potpunosti uspeti: još jedan rutinski eksperiment u kojem smo svi mi siroti, mali zamorčići Poremećenog Naučnika.

Jednu stvar niko nije primetio , nisu prenešene nadležnosti iz oblasti putarske privrede. Velike su pare od puteva, to se ne može dati Vojvodini. Slušam ovu raspravu u parlamentu i neverovatne konstrukcije o mogućoj samostalnosti Vojvodine. Gospodo Srbijanci, ala ste teški na dinaru i vlasti. Recimo postavlja se pitanje zašto se Nacionalni park "Fruška gora" prepušta na upravljanje Vojvodini. To je krajnje uvredljivo. Zar će neko iz Beograda ili Niša bolje čuvati našu Frušku, od nas samih. Za nas je Fruška sveta , ako niste znali?

bez glupih provokacija .. a vi ne odgovarajte na iste .. tema.

Pa jednostavno, pokusavaju da se zakace za svaku slamku.

ај не каки