Ni Čanak nema mnogo više simpatizera od Moje Rusije, samo on je (uvek) dežurni autonomaš.
On je u fazonu "nit' smrdi nit' miriše".
On bi hebao al da ne uđe.
On bi sačuvao svoje glasače autonomiste i sačuvao bi i poziciju u vladi.

Ne znam zašto, ali sve mi se čini da svaki političar pokušava da izigrava Tita...počevši od Čanka preko Jeremića D Tadića.

o je teško pitanje. Oni koji su se izjasnili u SFRJ kao Jugosloveni, mislim da mnogo njih.
Manjine baš i ne verujem (možda jedan mali deo) jer bi ovako izgubii svoj identitet i došlo bi do asimilacije.
Jedan deo Srba do 20% 


Mislim da je to užasniji nego što piše na autonomija forum...

T

Je ne poznajem nijednog čoveka koji bi se izjasnio kao Vojvođanin. Za sebe nikada nisam ni rekao da sam Vojvođanin. Prvo sam Srbin, pa Sremac, pa tek onda Vojvođanin. Iako mi ovo poslednje nekako bledo zvuči. Autonomija je za mene bitna samo iz ekonomskih razloga. Većina ljudi uopšte i ne razmišlja o autonomiji.

Хисторијски договор Цветковић – Чанак


Пре извесног времена медијска машинерија је забрујала о историјском договору „српског“ премијера Мирка Цветковића и војвођанског револуционара Ненада Чанка, тренутно председника политичке партије назване „Лига социјалдемократа Војводине“, а у вези са доношенјем новог Статута АП Војводине и Закона о преносу надлежности, што су документи који би требало да загарантују војвођанску лисницу у војвођанском џепу, а касније ко зна, можда и војвођанску стројницу у војвођанској руци.

Питамо се, зашто о тако важном документу, председник Владе Србије разговара са шефом једне политичке партије, која је уз то и учесник свих коалиционих власти од локалног до републичког нивоа. Да ли је по среди потреба Ненада Чанка да се промовише пред својим бирачима и/или његова егзбиционистичка жеља да се појављује на телевизији? Свакако да је и то. Ипак, нити је само ово разлог, нити је то највећи и најозбиљнији разлог. Наиме, у покрајинској скупштини, која по процедури доноси Статут АП Војводине, пре него што исти са законом о преносу надлежности донесе и прогласи српска Народна скупштина, Чанкова лига је део владајуће коалиције којом апсолутно доминира Демократска странка, чији је члан премијер Цветковић, баш као и председник Тадић. Ова партија има двотрећинску већину у скупштини Војводине. Да би донела било какву одлуку, њој није потребан пристанак Ненада Чанка, довољно је да демократе саме гласају. Имају две трећине посланика у увој установи.

Да ли би ипак, изостанак договора са Ненадом чанком угрозио опстанак републичке власти, којом такође доминира Демократска странка? Одговор је опет одричан. Чанак има тамо премало мандата да би био озбиљан чинилац власти, а сем тога, бивши потпредседник ДС-а и негдашњи први сарадник убијеног премијера Ђинђића, а сада власник „опозиционе“ Либерално демократске партије, Чедо Јовановић, изјавио је више пута да је спреман да се „одговорно“ понаша и помогне Влади на њеном европском путу, те да би превремни избори били веома лоше решење у садашњем тренутку. Из овога је јасно, да Чанак није у позицији да уцењује Демократску странку ни на републичком нивоу власти, јер би ЛДП спремно улетео на његово место. Чак ни у градском парламенту будућег административног центра АП Војводине, Новог Сада, ЛСВ није неопходна демократама. У случају лигашког изласка из градске власти, одменила би их Народна партија бивше градоначелнице и пасиониране колекционарке наочара, Маје Гојковић, која се енергично и убрзано дистанцира од Народњачке коалиције смушеног Воје и грлатог Веље.

Због чега је онда Мирко Цветковић у име Владе Републике Србије умољавао Нешу Чанка да се договоре око Статута и је ли то уопште чинио? Наравно да није. Нити су они преговарали, нити су се договарали нити су се било шта договорили. Али Статут је ту, рећи ће неко. Ту је. Факат! Значи и преговора је било. Постигнут је и договор. Тачно! Опет погодак. Било је! Али не договор Цветковић – Чанак, већ прави хисторијски договор Борис Тадић – Бојан Пајтић!

У том грму лежи зец. Не би било лако објаснити жутим бирачима зашто председник српске владе преговара са председником попкрајинске владе, ако су обојица део исте партије. Зар се они не договарају на страначким органима? Оваква објава би открила громовиту поделу унутар жуте подморнице о којој сада знају аналитичари и пажљиви проматрачи политичких збивања у нас, а у случају телевизијске вести о преговорима Цветковић – Пајтић, расцеп би постао јасан и свакоме ко се у том секунду затекао испред малог екрана. Овакав ризик по очување своје хегемоније, на прагу завођења опште диктатуре и свевлашћа у Србији, Борис никако не може себи да приушти. На сваки начин мора спречити да сукоб процури у јавност. Жртве нису важне. Војводина је ионако избрисана из бројног стања српских квадратних километара и за њен статус немамо више да се бојимо, а на Борису је да јуриша у евроатлантистичку и глобалистичку славу. Зато је добро послужио дежурни кловн војвођанског политичког циркуса, бард кафанске песме и неуспешни мотораш, Ненад Јасер Чанак. Он се докопао места пред рефлекторима, мало глумио озбиљног, политичког играча, а жути су остали на окупу. Питање је једино, хоће ли и Србија остати на окупу. Међутим, не можемо захтевати од Прелепог Урана да и о тој ситници брине кад су у питању веће ствари, прече, важније  – опстанак Демократске странке и њене власти!

Иако члан Демократске странке, Пајтић је пре свега председник Владе Војводине и искрени аутономаш, па тек онда члан партије из Београдске Крунске улице. Он управља највећим бројем посланика који чине двотрећинску већину у покрајинском Сабору. Он контролише значајан део републичких посланика Демократске странке делегираних из општинских одбора са територије Војводине. Он је човек из Сент Андреје. Он Чанка користи за протурање сепаратистичких идеја, баш као што то чињаше Ђукановић Мило са Перовићем Славком и његовим Либералним савезом Црне Горе и Брда. Бојан је човек који може да угрози власт Бориса Љубовог. Он је јасно захтевао од председника Статут који гарантује снажан корак у правцу државности Војводине и утире пут стварању новог војвођанског културног, а затим и националног идентитета, који би онда природно захтевао и националну државу. Претња којом се Пајтић вероватно послужио састоји се од могућег расцепа Демократске странке, сличном оном који је поделио радикале. Овакав расплет био би катастрофалан за Љубовог сина, јер би бојан од Сент Андреје преотео гро жутих гласача у Војводини, који се идеолошки знатно разликују од својих колега из уже Србије. Што је по Бориса далеко опасније, приграбио би др Пајтић и средства и симпатије, тренутно заједничких западних спонзора и ментора. Није тешко замислити сценарио након пропасти договора око Статута.

Исти кругови који су напрасно прихватили Дачића, бившег Слобиног генсека, те Николића, бившег Шешељевог војводу као врхунске демократе и еврореформаторе, те шампионе људских права и заступнике највиших цивилизацијских вредности, би сада приказали Пајтића као жртву жуте централе која је тобож скренула у националистичке (а зашто не и клерофашистичке) воде. Одмах би другосрбијанци похрили да разапну лијепог Бориса и евентуално Јеремића Вука, а да промовишу Бојана Сентандрејског као последњи бедем евроатлантизма у Србији. Настрану то што нација и народ Борису значе колико и лањски снег, НВО сектор би се постарао да га представи као реинкарнацију Димитрија Љотића укрштеног са Шкорпионима, а можда би се појавиле и информације да лично Борис чува Младића и Хаџића у свом шпајзу. Не би дуго прошло док би му кумашин, по старом устаничком обичају, скркао ножину у леђа. Причамо о Шутановцу, једном од лидера мондијалистичког крила ДС-а. Тако би нападнут са две стране, Борис Тадић био изопштен из Друге Србије и из Фондова који су јој намењени са Запада.

Политичка трговина и страначки интереси жуте подморнице претпостављају се интересу државе и народа. Ако је неко у Демократској странци и схватио да је превише ово што Бојан Пајтић захтева, сада је пристао на све, не би ли очувао власт и привилегије. Инструментализација државе од стране владајуће партије достигла је свој врхунац. Партитократија већ годинама разједа ову земљу, а сада јој на жртвеник приносе и српску Војводину. Шта ли је потребно овом народу да једном каже доста понижењима и преварама? Докле ћемо, попут волова, трпети јармове?

Остоја Симетић

Аутор је члан УО УГ „Српски културни клуб“ из Новог Сада

ма ко ће да прља руке о ту свињу...

Србин - Сремац, Шумадинац, Банаћанин, Топличанин... звучи природно и нормално као из Радичевићеве песме Коло, Термин Војводина ткђ ми звучи у реду или како неки кажу ОК (У последњих неколико година сам алергичан на англицизме који све више и више преплаљјују српски језик - извињавам се ако сам неког увредио), па и ово Војвођанин, али бре где нађосте термин Војвођанер. То ме подсећа на горштаке са Шар Планине који себе називају Шарпланинцима.

pa promjenite naziv u erceovina 

i evo ga - dežurni tenkre...

Tako sebe nazivaju ovi separatni , što smatraju da su bolji od ostatka Srbije

Тај тзв. локал патриотизмом није новијег датума...
Сетимо се тако је почело и у Јужној Србији,Србској Црној Гори, Херцеговини Светог Саве, Босни, Дубровнику... што би се тамо неки Банат разликовао...да ли је он нешто гори од горе поменутих региона,упс...некад региона,сада држава...

Dejanović : Statut Vojvodine večeras ili sutra opet u proceduri
Međunarodni Radio Srbija

Predsednik Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović je izrazila očekivanje da će Predlog Statuta AP Vojvodine, koji je povučen iz skupštinske procedure zbog ispravljanja tehničke greške, već večeras ili sutra ujutru biti vraćen u proces razmatranja. U Predlogu je bilo izvesnih tehničkih grešaka, zbog čega je predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši povukao taj tekst, a odgovarajuća tela pokrajinskog parlamenta su ih brzo ispravila - navela je Dejanovićeva. Ona je dodala da će biti dovoljno vremena da sledeće sedmice zakaže posebnu sednicu republičkog Parlamenta, na kojoj će poslanici razmatrati najpre Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Pokrajine, a onda i Predlog Statuta Vojvodine. Dejanovićeva je izrazila očekivanje da će vojvođanski Statut u republičkom parlamentu bude potvrđen do kraja novembra. U jučerašnjem saopštenju pokrajinskog Parlamenta je navedeno da su ispravljeni sporni stavovi, tako da je Novi Sad definisan kao glavni administrativni centar Vojvodine, a ne kao njen glavni grad, kako je pre pisalo u Statutu. U izmenjenoj verziji tog dokumenta je pravo građana na autonomiju definisano kao njihovo ustavno pravo, jasnije je definisana teritorija Vojvodine, brisana je nadležnost pokrajinske administracije u dodeli odlikovanja, a prilagođen je i član koji reguliše izvorne prihode Vojvodine.