Taјна статута Војводине :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Децентрализација истине

Аутор: Саопштење за јавност Удружења "Обнова", Објављено: 05. 03. 2009.

Ако би се заиста желела истинска децентрализација, почело би се од општина и градова, а не од покрајина! Ако се заиста жели аутономија Војводине као српске покрајине не би се спремала интернационализација статутарног питања и наметање потврђивања Статута као услова за улазак у ЕУ, што неки заслепљени, самозвани, европејци најављују кроз тврдњу да је усвајање Статута „тест за демократију у Србији“! Да ли ћемо ускоро имати „признања независности“ и Косова и Војводине као услове за улазак Србије у ЕУ, са све већ чувеним развојем добросуседских односа?!

Извршно веће АП Војводине је дана 28.02.2009. године било резервисано за грађане, који су требали да се упознају са начином рада покрајинске администрације, у склопу акције “Дан отворених врата скупштине АП Војводине.”

Премда се радило о акцији која је за циљ имала спонтано окупљање заинтересованих грађана, у очи је упадало ораганизовано довожење људи из разних крајева Војводине (Кањижа, Бачка Топола и сл.). Но обзиром да је дан отворених врата био прилика да се продискутује о новом Статуту Војводине, јасно је да је покрајинској администрацији требало мало организоване подршке.

Грађанима, средњошколцима и студентима су се представили председник скупштине , Шандор Егереши, заједно са подпредседницима и представницима појединих посланичких група. Уз већ добро познати хвалоспев новог Статута и критику свих оних који нису за овакаво решење положаја Војводине у оквиру Србије, скупштинска говорница је предата грађанима како би изнели своје коментаре и поставили питања.

Први за говорницу је изашао Мирослав Паровић представник Удружења “Обнова”. Представивши се, напоменуо је да се Удружење “Обнова” прикључило братским организацијама попут Двери Српских, Нове српске политичке мисли и других, у акцији НЕМА ШАЛЕ, којом се жели указати на то да је доста било цепања и подела у нашем друштву и да поменути Статут управо то и ради. Питао је: ” Зашто о овоме нису обавештени грађани Војводине и Србије пред изборе прошле године? “. Констатовао је да нико овакав сценарио од политичких странака на власти у Војводини није помињао.

Господин Паровић је направио један резиме аутономности Војводине кроз историју. Нагласио је да је Војводина добила аутономију као Српска Војводина у оквиру Аустро-Угарске монархије, те да је та врста аутономности изгубила сваки смисао по завршетку првог светског рата и припајања Срема, Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији. Касније уставно решење о аутономији Војводине у оквиру СФРЈ, према речима Мирослава Паровића, “донео један не демократски и тоталитарни Брозов режим, а тако успостављену аутономију је у оквиру унутарпартујских сукоба укинула Милошевићева струја у комунистичкој партији! “

Ако се аутономија доносила и укидала у оваквим једнопартијским и не демократским режимима, упитао је “зашто се сада у једном демократском систему покушава донети Статут по угледу на уставна решења из тоталитарне прошлости?!” Предложио је расписивање референдума као најдемократскијег решења, на коме би се грађани АП Војводине изјаснили о поменутом Статуту. Одговор господина Егерешија је био да “референдум није уставна категорија??!!” А подпредседник скупштине Бранимир Митровић, који је узгред буди речено правник, рекао је да би млади господин требало да чита више дела Слободана Јовановића, који се залагао и у својим делима писао да Војводини треба дати аутономију и очувати њене особености?! Ваљда је господину Митровићу као правнику јасно да се о свачему може писати и размишљати, али да се рачуна само оно што је било као формално правно решење! Такође, господин Митровић је у свом уводном обраћању “случајно” употребио израз “Република Војводина”, на шта му је господин Паровић скренуо пажњу додавши да понекад људи подсвесно кажу оно заиста што мисле и за шта се залажу. Иначе, треба истаћи да је господин Бранимир Митровић подпредседник Г17 плус.

Друга за говорницу је изашла саветница председника Егерешија која се осврнула на изнете чињенице Мирослава Паровића, али која је наставила са хвалом Статута као неопходног уз објашњење да је то по Уставу и да је потребно да АП Војводина има Статут, што се узгред није ни помињало као проблем. Проблем се није односио на то да не треба да буде усвојен Статут, већ да не сме бити усвојен Статут са постојећим садржајем - текстом .

Постојали су и грађани који овај Статут виде на тај начин да ће им он омогућити да живе лепим животом као у време 70-тих година прошлог века и да више Београд неће моћи да црпи “новац грађанки и грађана Војводине”.

По мом мишљењу, покрајинска власт на вешт начин манипулише грађанима. Ако би се заиста желела истинска децентрализација, почело би се од општина и градова, а не од покрајина! Ако се заиста жели аутономија Војводине као српске покрајине не би се спремала интернационализација статутарног питања и наметање потврђивања Статута као услова за улазак у ЕУ, што неки заслепљени, самозвани, европејци најављују кроз тврдњу да је усвајање Статута „тест за демократију у Србији“! Да ли ћемо ускоро имати „признања независности“ и Косова и Војводине као услове за улазак Србије у ЕУ, са све већ чувеним развојем добросуседских односа?! Размислите.! Ако ми млади не покажемо одлучност, распадање Србије се неће завршити ни у Новом Саду.