VOJVOĐANSKI KLUB: Ustanoviti dan autonomnosti Vojvodine

Ko će nositi vojvođansku zastavu?Na Govornici Vojvođanskog kluba povodom podsećanja na donošenje jedinog Ustava Vojvodine (28. februar 1974. godine), pod nazivom “JEDNOM JE VOJVODINA IMALA SVOJ USTAV”, konstatovano je da je vojvođanska autonomija - istorijska kategorija. Vojvodina je u državu Srbiju unela svoju teritoriju i organe vlasti. Autonomija Vojvodine nije nastala Ustavom iz 1974. godine. Taj ustav je samo rezultat dugotrajne, teške i mukotrpne borbe za autonomiju.
Učesnici Govornice su podsetili da je nedavno obeležen dan državnosti Srbije, kada je donet prvi, Sretenjski ustav. U tom smislu, na skupu je inicirana ideja da se ustanovi dan autonomnosti Vojvodine.
Datum praznika autonomnosti Vojvodine je stvar dogovora struke, pre svih istoričara, a zatim saglasja ukupne javnosti i, najzad, politike.
Dan vojvođanske autonomnosti može biti:
- datum donošenja Somborske rezolucije (1932. godine) kada je prvi put istaknuta parola “Vojvodina vojvođanima”;
- dan donošenja Novosadske rezolucije (takođe 1932.godine);
- datum osnivanja Vojvođanskog fronta 1935. godine;
- dan konstituisanja Pokrajinskog narodno-oslobodilačkog odbora 1943. godine, kada je Vojvodina već imala slobodnu teritoriju, vojvođanske udarne brigade i lokalne organe vlasti;
- 28. februar kada je 1974. godine donet prvi Ustav A.P. Vojvodine.
Predsedništvo Vojvođanskog kluba razmatraće Inicijativu za obeležavanje autonomnosti Vojvodine i, ako donese Odluku, Inicijativa će biti predata Skupštini Vojvodine, koja bi trebalo i da ustanovi dan vojvođanske autonomnosti.
Aktuelni Ustav ne zabranjuje autonomnoj pokrajini da ima svoj dan autonomnosti.

(Saopštenje Vojvođanskog kluba)

Bre Republiknaci, onaj Madjar Gembesh, kad je pisao statut uopste nije stavio da je Vojvodtsvo istorijsko, jer je kupljeno od Carevine. Verovatno da lize bulju Srbijancima i Beogradu.Napisao da autonomija proizilazi iz Republike, sto nije tacno.
Vojvodina ima dva dana za autonomiju: jedan je 1848-e kada je proglasena Srpska Vojvodina, a drugi je 1918-e kada je Skupstina donela odluku o pripajanju Kraljevini Srbiji.Verovatno ce to biti dan za autonomiju.
U oba slucaja smo bili malo veci za Rumunski Banat.

Ono sto ja najvise volim u ovoj diskusiji, je kako zivis od danas do sutra i tri puta dnevno pitas jel su ovi uplatili ovo ili ono, jer prodajes gace, a da vidite sta ce biti kroz 50 godina.
Svi vidite kako ce Chanak da stavi krunu na glavu kroz 100 godina, a ne vidite kako se jadni Cvetkovic muchi da vam obezbedi svakodnevni Burek i Kurir.
I ne pitate dokle jos moze?

@luka05

1. ja nisam nigde napisao da se sada postavlja direktor muzeja vojvodine iz beograda nego da bi bilo nelogično da tako bude

2. ajde da vidimo da li je opravdana izgradnja tog tunela, a ne ko ga gradi i kako

  kakav značaj za autonomiju ima 1918?

Није тачно. Војводина у буџет уплаћује мало више од 30% а чини 28% становника тако да су те ваше бајке нетачне. Београд уплаћује највише. Уплаћује 40% а чини 20% становника.

Централна Србија уплаћује најмање: 30% а 53% становника.

Један од разлога зашто Београд и Војводина тако добро стоје јесте што су ту концентрисани  најбогатији делови становништва. Када би њих одузели стање би било мање више исто.

Суштина је да и у Београду и Војводини и централној Србији 90% људи бедује и да се новци налазе код лопова.
И када би се држава распала на 3 дела опет би 90% људи у Војводини, Београду и централној Србији живели бедно а новац остао код лопова.

 

И, само да подсетим да није наведен ни један капитални пројекат из републичког буџета само у корист Београда! 

Београду, али и Србији би много помогла обилазница и ауто пут уместо Ибарске.

Obilaznica se finansira kako gradskim parama tako i parama iz NIP-a, evo jedna starija vest iz 2007.:
Zatim jedna iz 2008. :

obilaznica se finansira i iz republičkog budžeta jer koridor X prolazi kroz Beograd, jer su projektanti ranije bili toliko pametni da su auto-put trasirali kroz sam grad, a uopšte je sam saobraćaj takav da mora da ide kroz centar grada tako da je obilaznica neophodna za izgradnju koridora X da u Beogradu ne bi imali usko grlo na koridoru. Dakle obilaznica nije od značaja samo za Beograd nego za celu državu.

Veliki klico, veoma veliki, da veci ne moze biti.
Vojvodina se odlukom svoje skupstine pripojila Kraljevini Srbiji, pre troimenog naroda i ostalih s*nja sto su nam unistile drzavu.Ostali su se pripojili drzavi Srbiji, koja je vec bila sastavljena od Srbije i Vojvodine.Zapamti to.

Историчар Јован Пејин о утицају хрватских кадрова у Војводини, губљење националних осећања код Срба, што се изродило у покушаје стварања неке Војвођанске нације.

Наличје предложеног Статута Војводине

Предуг, педесетогодишњи период комунистичког разарања српског ентитета оставио је дубоке трагове у Војводини и формирао неку врсту комунистичких Аутономаша. Неки су ту групу улетали из чистог каријеризма јер је СКЈ форсирао такве „кадрове“ скривајући иза њих великохрватске претензије, а ни данас се та ситуација још није променила.


Колонисти из Лике у Раткову, уче се пољопривредних радова.

Манипулација Савеза Комуниста осиромашеним народом у правцу локалне а не националне припадности са циљем разбијања и потискивања Срба.

Предложени Статут АП Војводине је стварање државе у држави, тврде еминентни правни аналитичари, политиколози и историчари. Заговорници државе у држави тврдоглаво одбацују све анализе које потврђују налаз и понављају упорно тезу о мултиетничкој, специфичној европској регији Војводини прелазећи преко чињенице да тако нешто не постоји. Прелази се преко чињенице да су резултати последњег пописа становништва у Србији, за Војводину каснили неколико месеци са објављивањем јавности. Први резултати пописа били су да Срби у Војводини чине око 82% од укупног становништва покрајине. Након нејасног одлагања објављивања резултата пописа појавили су се резултати у којима је Срба у Војводини 65%, што је свима одмах било врло сумњиво Поставља се питање како је нестало и по чијем налогу 17% Срба који су сведени на 65%? Чија је идеја да се промени резултат пописа? Па да је чак и тако, резултат пописа јасно показује одредницу која опредељује Војводину где припада.

Очигледно се ради о манипулацијама које су у скорије време већ извођене на Косову и Метохији, Македонији, а од 1945 године готово сви пописи су штимовани према потребама разних републичких елита тадашње Југославије. Аутономашка пропагандна лабораторија ствара стереотип о Србији у покрајини, одбојности према држави на темељима кроато-комунизма, односно, франковачке или Мачековске, све једно, великохрватске представе преуређења Балкана. Манипулација онемогућује озбиљне политичаре да ојачају јединство Републике Србије и раде на поништавању последица дуготрајног процеса раздвајања једног народа на идеолошкој основи. Ови процеси својом суштином носе геноцидни елеменат чији резултат треба да буде нестанак Срба или свођење на једну трећину укупног становништва покрајине. Предложени Статут покрајине управо је у таквој мисији!

У протеклих пола века имали смо такве покушаје. Поменућемо ″Салцбуршку изјаву″ из новембра 1958. године емигрантског ″Војвођанског покрета″ која према начелу ″Уједињени у разликама″ или ″Вирибус унитис″ (име је носио и један брод аустроугарске флоте) различитих етничких група иде ка синтези једне ″војвођанске народности″. Циљ је да се Војводина укључи као федерална јединица у једну ширу Средњеевропску или Подунавску федерацију.

Полазна основа и минимум захтева да се програм тзв. ″Војвођанског покрета″ у емиграцији оствари је да Војводина прво постане федерална јединица у оквиру Србије која би развојем аутономије доспела до конфедералног статуса и довела до ″позитивног решења Војвођанског проблема″.

Други покушај је био Војвођански устав 1974. године у оквирима Брозовог октроисаног устава када је започет отворени процес распада Југославије.

Трећи је био 2002. године покушајем аутономаша да промене уставни статус Војводине да направе државу у државу на основама устава из 1974. године одредбама које дају суверенитет покрајини а Србе помињу само као једну од већег броја националних заједница а затим је своди на 1/3 укупног становништва иако чине око 80%, по некима прецизније речено 82% укупног становништва Војводине.

Покушај манипулације покрајином и њеним српским становништвом обновљен је 2008, новим нацртом Статута Војводине као регионалне аутономије са елементима државности… Статут напушта начело Устава Србије и представља обнову тоталитаризма у земљи – повратак у кроатокомунизам и израз политичке неодговорности аутономашке врхушке у покрајини.

Очигледно, потребна је нова политика у Србији!
Потребна је из разлога што се комунистички терор од 1945, праћен национализацијом аграра и других непокретности: бирцуза, мануфактурних радионица, штампарија, циглана, штампарија, апотека, трговачких објеката и свега што је доносило доходак осетио као општа пљачка народа. Национализација је довела до масовног сиромашења добростојеће старе српске средње класе национално и политички свесне коју је заменила маса недоучених политичких комесара, острашћених ратним страдањима, колониста из Лике, Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Црне Горе са Марксовим, Лењиновим, Стаљиновим и Титовим погледом на свет.

Колонисти, после ратних бежанија, усташких покоља, борби против усташа, Немаца и Италијана водећи грађански рат против снага лојалних југословенској влади били су у сложеном психичком стању. Мушкарци учесници рата били су озбиљно нарушеног здравља, под стресом, исцрпљени и изгладнели, притиснути идеолошком пропагандом држали су се Партије са религиозном оданошћу што су тражили и од својих најближих чланова породице. Појавили су се из њихових редова партијски радници а са њима и непартијци који су максимално користили нови једнопартијски режим за личну афирмацију у друштву и лагоднији живот у општем сиромаштву. Без компромиса су одбацили Српство за имагинарно југословенство или интернационални комунизам и затирали Српство и српску традицију.

Сиромаштво је утицало на урушавање националне и политичке свести, боље речено утуцало је на отупљивање те свести, што је неминовно довело до промена на општенационалном и културном плану.

Комунизам онако како је увођен од 1945, до 1951. године обавезно је нудио правдање тешких услова живота, ниског стандарда и ограничење верских и политичких слобода. Партија (КПЈ/СКЈ) је градила ″новог човјека″. Уклањала је из колективног памћења Срба свест о ослободилачкој мисији Србије и уништавала постојећи систем друштвених и националних вредности а да није створила нови. Култ личности Јосипа Броза Тита играо је главну улогу. Популистичка манифестација Дан младости и ношење штафете за обележавање Брозовог рођендана праћен политичким одама и заклињањем омладине у име свих грађана, народа и народности у централним листовима, на радију и на ТВ станицама гурао је становништво Југославије ка антисрпству.

Уствари, брисањем традиције српског народа и преобликовањем историје створен је партијски хибрид који почива на пропаганди да је издвојеном делу Србије, Војводини, нанета неподношљива неправда од стране Београда и великосрба у складу Брозове синтагме ″што слабија Србија, јача Југославија″. Творци новог поретка 1944. године Војном управом за Банат, Бачку и Барању решили су да потпуно раскину са српском прошлошћу Војводине.

Смишљеном партијском пропагандом разаран је култ Србије и Српства кроз школски систем. Распаљено је вештачко и накнадно одушевљење револуцијом, партијом и Војводином. Историја, Југославија, живот, све је то „почињало 1945“ као да претходне Југославије коју су Срби својим жртвама створили и није постојало. Активно је рађено на одстрањивање српске историје и традиције. Ради постизања тог циља прво су уклоњени српски интелектуалци као народни непријатељи а затим богати сељаци као класа а са њима добровољци учесници ослободилачког рата 1914-1918. који су се борили у Добруџи и на Солунском фронту. Уклоњени су симболи који подсећају на Србију а нису обновљени они које су окупатори Немци, Мађари и Хрвати уклонили или уништили. Затим је следио удар на Српску православну цркву, свештенство и вернике као нешто крајње ретроградно – што се углавном није догађало и са осталим конфесијама.

Просвета и политичка пропаганда били су усмерени ка успостављању новог система вредности. Историја је ограничена на славне дане револуционарне борбе – локалне штрајкове и минорне личности су слављене ради заглушивања сећања на ослободилачку борбу и уједињење 1918. године. Појавила се маса монографија насеља са главном темом доприноса „Народно ослободилачкој борби“ (НОБ-у). Стварана је негативна слика Србије, Срба и Краљевине Југославије као заостале, мрачне полицијске, диктаторске, ненародне и недемократске државе. Култ слободарске Србије и Косовског завета ослобођења, обнове народа и уједињења Српства грађен вековима а нарочито од 1804. године темељно је уздрман и због дугог периода комунистичке пропаганде озбиљно урушен.

Чланови Партије, нарочито пропагатори завичајне свести, да су Личани, Црногорци, Сремци, Херцеговци, Далматинци, Крајишници, Бачвани, Босанци, Банаћани а не да су Срби, па затим хибрид Војвођани почели су да прихватају аутономију као повратак ″нормалном животу″. Хибрид производ ове манипулације српским народом, без обзира да ли је староседелачко или ново дошло, најбоље се види у одбрани статута псеудо-европске регије Војводине. Ненада Чанка када је напао став Светог Синода Српске православне цркве да предложени Статут Војводине не треба да усвоји Народна скупштина у Београду, исти је оном речнику који су користили неписмени политички комесари из Лике далеке 1945. године.

″Нормални живот″ је не живети у Србији и створити одбојност према њој. Унето је у Војводину преко разних завичајности антисрбијанство које је кроз име Војводина неговано и развијано. Ово су прихватили и припадници мађарске националне мањине због сопствених интереса, али и друге, што видимо из догађања око новог статута покрајине. Врхунац става мађарске мањине према Србији је покушај лобирања Шандора Егерешија у Јагодини и Крагујевцу да Срби из централне Србије заштите Војводину од Срба!

Док Срби аутономаши напр. Ненад Чанак, Бојан Костреш, Бојан Пајтић и други по деловању представљају групу која није интегрисана у српско друштво и халабучу да је сва неправда и сиромаштво дошла и долази из Београда као да заборављају, нарочито Чанак, да је кроатокомунистички врх КПЈ/СКЈ Јосип Броз Тито, Едвард Кардељ и Владимир Бакарић,   постављао партијско државну номенкалтуру у Новом Саду која је после пирамидално постављала морално политичке подобне чланове партије у целој покрајини. Овај систем успостављен у кроато-комунистичком врху обезбедио је да аутономаши воде самоубилачку политику, ослањали су се на партијски мит борбе против великосрба и пљачке од стране Србије. На истој основи утврдили су легитимитет аутономије и потискивали српску државност у Покрајини.

Био је то хладни грађански рат Срба против Срба подстакнут из сасвим других разлога из Берлина непосредно после Првог светског рата. Циљ Берлина био је обезбеђење аутономије немачкој мањини расутој по источној Европи да би под утицајем Загреба метастазирао у Србији у сасвим другу крајност. Аутономаши су покренули процес стварање завичајне нације од разних група приспелих у новоформирану наднационалну покрајину  на тлу Србије после 1945. године – војвођанске нације!

Завичајно осећање дођоша довољна су да се мешањем разних завичајности идентитет замени новим осећањем и кроз компартијски живот претвори у Војвођане потирући националну припадност Србима.

Предложени Статут Војводине из 2008. године усклађен са ″Салцбуршком декларацијом″ из новембра 1958, затим Основним законом или Грундгезец-ом из 2002, шири антисрпство ретроградних кроатокомуниста, настављача Брозове антисрпске политике, даје замах великомађарству не само у Србији него и у Мађарској. Новопредложени Статут сасвим се лепо уклапа у великомађарски концепт ревизије границе путем повезивања разних региона у Подунављу или Карпатском басену. Статут Војводине региона, државе у држави, служи циљу разарања националне државе.

Мађарска тврдоглаво покушава да узме територије које је Угарска држала под окупацијом више векова, које не припадају Мађарима као народу нити Мађарској као држави, а на којима је спровођена насилна мађаризација. Предложени статут подржава великомађарску тежњу и спонзорише Омладински покрет 64 жупаније из Мађарске, чији је циљ федерализација Србије, потом конфедерализација и на крају да Војводина као регион постане део Европе регија под капу НАТО пакта у који је ступила Мађарска. Срби би потом  били преименовани у Војвођане чиме би изгубили идентитет што би био њихов крај. Србија би одлуком у Народној скупштини у Београду да прихвата предложени Статут сама поништила одлуке Срба из Срема донете у Руми и Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих јужних Словена донете у Новом Саду новембра 1918 године о уједињењу са Србијом народа и територије.

Србија, Народна скупштина у Београду и релевантне политичке партије треба да одбаце предложени Статут и учине да се кроатокомунистичка аутономија Војводине коначно сведе на оно што јесте и да јавност схвати геноцидну политику према српском народу новосадских и других аутономаша.

Историчар
Јован Пејин