Slovaci i Rumuni nemaju zute na vlasti. Tamo ni autonomiju nemaju...

  Спасавање редова Бојана
Ђорђе Вукадиновић
„Ипак се (о)креће“?! Споро, колебљиво и недовољно – али, како сада стоје ствари, Предлог покрајинског статута, онакав какав је у октобру, олако и не без еуфорије усвојила покрајинска скупштина, неће се у том облику наћи, нити бити усвојен у републичком парламенту.


Нацртом закона о преносу надлежности Војводини ипак ће, изгледа, бити анулирано „склапање међународних уговора“, ишчилеће „покрајинске одлуке са снагом закона“, „покрајинска РРА“, „главни град“, академија и још неки најдрастичнији, неуставни и парадржавни елементи садржани у Предлогу статута. А то ће онда, веле, „ради усаглашавања оба правна акта“, захтевати и неке „правнотехничке исправке“ у самом тексту статута.

Заправо, оно чему присуствујемо последњих месеци и није толико рад на усвајању највишег правног акта Војводине, већ покушај да се, уз што мање ломова у владајућој странци, некако исконтролише штета и истовремено спасе образ „главног и одговорног“ у читавој овој ствари – председника покрајинског извршног већа и првог човека војвођанских демократа Бојана Пајтића. Из различитих разлога, ни позицији ни опозицији у овом тренутку не одговара да јавно и јасно кажу да је предлог покрајинског статута, у облику у коме је предложен, заправо, пропао, а и безбројни независни медији се баш нешто нису претргли од жеље да се том интригантном темом мало озбиљније позабаве. Но, без обзира на исход акције „спасавања редова Бојана“ која је управо у току, Пајтићева одговорност за читав овај скандал тешко се може прикрити.

Чанак и Пастори су, разуме се, гласнији и агресивнији. Али без Пајтићевог активног пристанка њихови захтеви и жеље били би само пусти снови. Уосталом, тог 14. октобра 2008. када је Предлог статута усвајан у покрајинској скупштини, у главној улози нису били Чанак и Пастор, већ управо Пајтић, који је у те ситне сате присутни аудиторијум поздравио једним громким и државничким – „Добро јутро Војводино“. И нагласио како предложени статут није ствар договора политичке елите већ „насушна потреба“ сваке војвођанске жене и сваког човека, те да грађани Војводине „овај статут виде као јутро после тешке ноћи“.

Збиља, ако је статут заиста тако небитан („подзаконски акт“) као што нас ових дана покушавају да убеде, откуда онда толико радости и нескривене еуфорије у тренутку његовог доношења?

Не треба се заваравати. Одређена штета је већ направљена. Чак и када би најављена „правнотехничка редактура“ почистила и испеглала све неуставне и проблематичне аспекте овог статута – а то не може и неће – штета која је њиме изазвана била би знатна. Дух је пуштен из боце, прича о“ војвођанском питању“, „војвођанским новцима“, „војвођанском идентитету“, „војвођанским интересима“ и „војвођанским грађанима“ већ је узела маха. Заинтересовали су се страни чиниоци, узбунио народ, узбуркале страсти, огласила Црква, Академија и интелектуалци, изјаснили водећи правници, покренуто неколико грађанских иницијатива за преиспитивање уставности. А колико је све скупа озбиљно и опасно видећемо врло брзо, тј. чим Ненад Чанак добије нови задатак из „Куће Великог Брата“.

Годинама српски политички врх ништа није предузимао, па чак као да није ни примећивао (или га није занимало?!) шта се то кува у „северној покрајини“. Међусобно завађена српска (београдска) политичка елита још једном је била затечена и изненађена. Једни хипнотички загледани у „евро-интеграције“, а други обузети „косовским бојем“, допустили су да ствар ескалира и пропуштали да предузму оно што је било могуће да се проблем благовремено санира и реши. На пример, једном паметном регионализацијом и децентрализацијом која би отклонила баук „београдизације“, а при томе извукла фитиљ сепаратизму и даљој дезинтеграцији Србије.

Али, авај, увек је постојао неки – наизглед – већи проблем и ургентнија тема, попут судбине фантомске „државне заједнице“ са Црном Гором, или поменутог косовскометохијског чвора. Да и не помињемо факторе као што су доласци Карле дел Понте и Сержа Брамерца, нека „историјска“ изјава Оли Рена, монтиране афере и скандали, „студија изводљивости“, ССП, нека „хармонизација“, „верификација“ и „акредитација“, неки закон који под хитно мора бити усвојен зарад „будућности наше деце“ и да бисмо се квалификовали за следећу рунду на нашем европском путу. А нарочито избори, избори, избори... И ко ће онда да се бави и смара стратешким, досадним и дневнополитички непрофитабилним питањима?

Има ли ичег доброг и позитивног од читаве ове статутарне бруке? Теоретски, да. Односно, могло би да буде. Пре свега, упркос очигледним напорима да се читава ствар некако ушушка и склони из фокуса јавности, скандалозни Предлог статута ипак је забринуо обичне грађане широм Србије и скренуо пажњу на проблем даљег угрожавања територијалног интегритета, малчице је алармирао онај државотворнији део српског владајућег блока и пренуо из постизборне летаргије опозициони политички корпус. Операција „кувања жабе“ није у потпуности успела, а планирани статутарни блиц-криг се претворио у дугу („рововску“) позициону битку са неизвесним исходом.

Елем, какав год био исход актуелног сукоба, војвођанско питање неће скоро бити скинуто са дневног реда. Или, што другим поводом рече један млађи колега: „Ништа још није готово. Тек почиње.“

У сваком случају – писаћемо се још.

Bre evo ovako: od 1848-e do 1945-e dakle svo ovovreme od proglasenja Srpske Vojvodine do dolaska prekodrinskih komesara i ovih iz Hrvatsog kamenjara, sve je bilo jasno: Vojvodina je Srbija pa je vrhunac bio 42-e u januaru. Ali sve u svemu dileme nije bilo. Vojvodjanski pravac je bila Srbija. Sa odlukom o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji 1918-e a ne Jugoslavije.
Od 45-e dakle od dolaska kojekavih komesara do dan danas stalno se nesto kuva, a stalno su krivi ni manje ni vise nego bas oni stari Vojvodjani koji su je pripojili Srbiji.
Koje ste vi najnoviji dodjosi prljave fukare, pa to nema ni u pacovskoj zajednici.

Intervju Bojan Pajtić
Statut usvojiti pre letnje pauze
Autor: Hana Dunđerov | Foto:d. gojić | 06.04.2009. - 05:00

Sa ove tačke gledišta moglo bi se reći da je proces donošenja zakona o nadležnostima Vojvodine bio blagonaklon, a ministri fleksibilni, samo je sve, bar za moj ukus, predugo trajalo - kaže predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić za „Blic“ desetak dana nakon što je prvi put video predlog zakona koji je podelio mišljenje javnosti, stavove politike, pa i samih Vojvođana.


- Ovaj predlog zakona, još od jesenas kada je Skupština Vojvodine usvojila Statut, intrigira javnost, a njegovo objavljivanje izazvalo je pravu buru. Za jedne on ozvaničava ideje separatizma, za druge izdaje vojvođanske ideje, a po mišljenju pokrajinskog premijera on predstavlja još jedan korak dalje u modernizaciji države i korak ka boljem životu Vojvođana.

Odmah pošto ste videli predlog zakona najavili ste primedbe i predlog izmena. Da li su one prosleđene republici?
- Fer je da naglasim da je velika većina naših predloga prihvaćena od strane komisije Republičke vlade, s obzirom na to da smo isticali nezadovoljstvo dužinom procesa. Većina pokrajinskih sekretarijata nije ni imala primedbe, a nekolicina njih je sistematizovana u desetak predloga za izmenu zakona i prosleđena Republičkoj vladi, gde su izrazili spremnost da ove korekcije i izvrše. Najvažnija korekcija tiče se osnivanja statističkog zavoda pokrajine koji nam je trenutno neophodan kako bismo mogli da sprovodimo razvojne mere, kako bismo znali u kom trenutku, u koju oblast je neophodno uložiti da bi se sanirale posledice krize.

Kada se može očekivati usvajanje zakona o nadležnostima i usaglašavanje Statuta?
- Ne bih da licitiram datumima i ranije smo se pozivali na izjave predsednika republike, pa baš i nismo pogodili termin. Meni je u ovom trenutku važno da je proces pokrenut sa mrtve tačke. Mi smo predložili desetak izmena, što je, suštinski, posao od sat vremena. Međutim, meni je jasno da Republička vlada ima više prioriteta nego Izvršno veće, tako da ne očekujem da će usvajanja biti sutra ili prekosutra. Ipak, očekujem da se to dogodi brzo.

Vaše stranačke kolege najavljuju usvajanje do kraja aprila, a skeptični koalicioni partneri tek za septembar. Koja je najava realnija?
- Stvarno ne bih licitirao, jer u nekoliko navrata sam najavljivao datume koji nisu ispoštovani i to na osnovu obećanja koja su meni data. Mi smo ušli u privremeno finansiranje nadajući se da će sve biti završeno do kraja marta, ali nije bilo. Stvarno nema razloga da se sa usvajanjem razvlači, jer je urađeno 95 odsto posla, tako da bi posao morao da bude gotov pre letnje pauze kako bismo mogli da se pripremimo za preuzimanje čitavog niza nadležnosti od početka 2010. godine.

Kakve će izmene morati da pretrpi Statut Vojvodine? Šta tačno znači sintagma jezičko-tehnička usaglašavanja koja se u poslednje vreme koristi?
- Još jednom napominjem da Statut neće biti vraćan u Skupštinu Vojvodine, da će u njemu biti sprovedene samo jezičko-tehničke izmene. Još kada smo unutar koalicije govorili o usaglašavanju dva dokumenta, koji moraju da prate jedan drugi, dogovorili smo se da izmene Statuta dolaze u obzir samo ako proizlaze iz samog teksta zakona. Ovaj proces još nije završen, a za sada je evidentno da će biti potrebne izmene u prelaznim i završnim odredbama Statuta. Jasno je i da će biti potrebno da se međunarodni sporazumi preimenuju u međuregionalne, prosto jer je to termin koji se koristi u samom zakonu. Istovremeno, time ćemo još jednom potcrtati da, nasuprot optužbama desničarskih stranki koje reaguju kada god se napravi korak u korist Vojvođana, korak ka osavremenjivanju društva, da nemamo nameru da potpisujemo ugovore sa suverenim državama, niti sa Rusijom, niti sa Amerikom, niti sa Japanom, već isključivo sa regijama.

S obzirom na kritike koje ste i sami upućivali, javnost je stekla utisak da su bili neophodni i unutarstranački dogovori?
- Priča o razlikama unutar Demokratske stranke isforsirana je kao tema i to ne od strane stranke, već od onih kojima smeta velika podrška birača našoj stranci. Sada, kada je nacrt gotov, pokazalo se da je postojala politička volja, da su svi ministri pokazali veliku fleksibilnost i odrekli se nadležnosti u korist Vojvodine, jedino je sve predugo trajalo. I pre no što smo krenuli u ovaj posao, mi smo na nivou stranke imali usaglašavanje na pokrajinskom nivou, a potom sa predsednikom i pravnim odborom, tako da nikakvih problema nije bilo.

Sporan je, po reakcijama javnosti, i izbačeni član u izvornim prihodima Vojvodine.
- Mi tražimo da se predlog promeni u tom članu, jer prosto smatramo da je dobro da se naglasi kako to Vojvodina i kolike prihode ubire. Ipak, taj član nije garancija finansiranja, jer je finansiranje Vojvodine predviđeno Ustavom i pokazalo se da ono omogućava razvoj pokrajine.

Iz ove perspektive, šta bi predstavljalo stoprocentni uspeh za vas?
- Čovek može da doživi stoprocentni uspeh samo ako sve od njega zavisi. Ipak, biću zadovoljan ako Statut i zakon budu usvojeni u republičkom parlamentu do letnje pauze, a prezadovoljan ako to bude u narednih mesec dana. Jer to će nam dati dovoljno vremena da se pripremimo da od januara preuzmemo sve nove obaveze.

Razvojna banka najvažnija novina
Koje su najznačajnije izmene koje donosi zakon o nadležnostima?
- Pokrajina će dobiti čitav niz nadležnosti i institucija, ipak, moglo bi se izdvojiti osnivanje Razvojne banke koja bi trebalo da zaživi u naredna dva-tri meseca, a potom i sticanje nadležnosti nad turističkim potencijalom kakav je Nacionalni park Fruška gora, a potom i mogućnost donošenja prostornih planova. Razvojna banka će doneti veći razvojni potencijal, otvaranje novih radnih mesta, mogućnost da se borimo protiv krize tako što ćemo koncentrisati sva sredstva za podršku poljoprivredi.

Blic

Ne može se reći da je prvobitni nacrt statuta bio dbar, a za ovaj sad tek ništa ne znam. šta uopšte u njemu piše? Ono što je po mom mišljenju još bitnije od statuta Vojvodine je decentralizacija, davanje konkretnih ovlašćenja opštinama, stimulacija opštinskih rukovodstava da budu odgovorna kroz direktne izbore.

Ovako samo selimo fotelju iz Bg u NS.

      



 sa čankom na čelu 

Pa Chanak je vojvoda od Like kao Seselj vojvoda od Zverinje. Isti djavo.

pa zar ti stari vojvođani nisu mogli naći nekog njinog,već ni manje ni više ličanina 

Ljudi nego sta cemo mi da radimo? Ovi pokusavaju kao i do sada na mala vrata da usvoje zakon o nadleznostima (ako vas zanima analiza idite na sajt NSPM). Sta mislite hoce li biti nekih demonstracija ili nesto slicno da pokazemo zutima sta mislimo o njima i njihovom statutu? Predlazemi referendum za ukidanje autonomije Vojvodine!

Pa ko se od autohtonih bavi politikom? To je vec generacijski znano da se samo fukare i lazovi bave politikom.
Hajde mi pokazi jednog, al samo jednog koji je od pre 1918-e doseljen i da se sada neko od potomaka bavi politikom.Mozda ova mala Jerkov, ali ona zato sto je svrbi trta, pa ko veli tamo ima mnogo muskaraca. Vidis da u jednom intervju kaze: kad bi ja divanila tako direktno sa Chedom?
To je samo zbog toga sto i Sose vole trdo.

Pazna se kako su Titovi komesari terorisali domicilno stanovništvo. Domaćinima su peruškom čistili ambare do zadnjeg zrna za takozvani prinudni otkup, a bahato su sa konjima ulazili u crkvu. Crkve su pretvorili u magacine.Oni su se ponašali kao okupatori. Tako rade i danas.