Tajne službe po definiciji rade u tajnosti. Ali, nemačke tajne službe trenutno su u centru pažnje – mnog više nego što bi želele. I ovoga puta zbog prećutanih kontakata sa terorističkom ćelijom iz Cvikaua.


Uve Mundloz

Uve Mundloz, Beate Cšepe i Uve Benhart u međuvremenu su postali poznati na terirtoriji cele Nemačke kao članovi „Nacionalsocijalističkog podzemlja“. Ova organizacija desničarskih ekstremista tereti se za ubistva najmanje dest lica kao i za atentate između 2000. i 2007. godine.

Da bi se između ostalog od takvih napada odbranio slobodarski demokratski poredak Savezne Republike Nemačke, u zemlji postoje tri tajne službe. Ured za odbranu ustavnog poretka kao unutrašnja tajna služba, zatim BND – Nemačka informativna služba zadužena za inostranstvo, kao i MAD, vojna tajna služba, za Bundesver.


Informanti ekstremne desnice

Tajne službe u prvom redu imaju preventivnu i informativnu ulogu. One sakupljaju informacije, ocenjuju ih i prosleđuju dalje. Međutim, upravo je u više navrata došlo do propusta prilikom prosleđivanja informacija tokom istrage o terorističkoj ćeliji iz Cvikaua. To između ostalog kritikuje istražni odbor u kojem se nalaze predstavnici svih poslaničkih klubova, a koji od početka godine radi na rasvetljavanju afere oko „Nacionalsocijalističkog podzemlja“. Ovo telo je tek sada saznalo da je MAD već 1995. uspostavio kontakt sa Uveom Mundlozom. Mundloz je još za vreme služenja vojnog roka 1995. pao u oči kao ekstremni desničar – što ga je po svemu sudeći činilo atraktivnim za tajnu službu.

Šef MAD Ulrih Birkenhajer je uveravao da cilj razgovora nije bio da se Mundloz pridobije kao osoba od poverenja. Ali, ni to ne bio skandal, ističe novinar i stručnjak za ekstremnu desnicu Partik Genzing. Mundloz tada nije bio terorista koji ubija. Parlamentarce je nešto drugo zaprepastilo, i to s pravom, smatra Patrik Genzing.


Podataka – nema

Ovog leta članovi istražnog odbora bili su u tajnoj službi MAD radi uvida u akta. Na eksplicitni zahtev rečeno im je da ne postoje akti o Uveu Mundlozeu. Taj odgovor je faktički bio tačan, zato što su protokoli razgovora u međuvremenu uništeni. Ali, niko nije pomenuo da je MAD ove protokole prosledio drugoj tajnoj službi, Uredu za zaštitu ustavnog poretka i drugim vlastima što znači da su još mogli da se nađu. I to nije bila prva greška – nedavno je otkriveno da je Ured za zaštitu ustavnog poretka u novembru prošle godine jednostavno uništio važne akte.

I uopšte, čini se da je teško kontrolisati tajne službe. Vlade federacije i pokrajina moraju biti informisane o radu tajnih službi. A to je, kada je reč o aferi oko „Nacionalsocijalističkog podzemlja“, išlo naopako – bar je toliko očigledno. Osim toga, ni organi bezbednosti ni savezna vlada nisu smatrali da je nužno da se istražni odbor informiše kada se pojave akta koja su u direktnoj vezi sa terorističkom ćelijom „Nacionalsocijalističkog podzemlja“.

Da li je reč o haosu, ili je to namerno – mišljenja su podeljena.

Nije se znalo da se znalo za neonaciste

 Grupa neonacista, koja se smatra odgovornom za niz ubistava stranaca u Nemačkoj, delovala je više od jedne decenije, a da je bezbednosne službe nisu otkrile. Nedavno su otkriveni novi detalji...

Služba za zaštitu ustavnog poretka i nakon otkrića te grupe uništavala je akta o njoj. To je izazvalo skandal sa teškim posledicama po nemačku tajnu službu, čiji je kredibilitet ozbiljno poljuljan. Tim skandalom se trenutno bavi i poseban Anketni odbor Bundestaga – ali više zaista ne može da se predvidi kada će se pojaviti neke nove informacije koje će ponovo okrenuti tok čitave priče. Sada je otkriveno da je nemačka Vojna tajna služba MAD još 1995. godine obratila posebnu pažnju na jednog od članova tzv. nacističke terorističke ćelije iz Cvikaua – Uvea Mundlosa (na fotografiji gore). Dok je bio na odsluženju vojnog roka, upao je u oči starešinama zbog svojih desnoradikalnih stavova i ponašanja. Iz jednog protokola o njegovom saslušanju jasno proizilazi da je služba MAD pokušala da ga vrbuje kao informanta.



Službe državne bezbednosti više od decenije nemoćne?


Prema informacijama Sebastijana Edatija, šefa Anketnog odbora Bundestaga, Vojna tajna služba je od Mundlosa tražila da se izjasni o predlogu da joj daje informacije o planiranim napadima na domove za azilante u Nemačkoj, što je on odbio. Predsednik MAD, Ulrih Birkenhajer, demantovao je te navode. Ostaje pitanje šta je sa protokolom razgovora sa Mundlosom – koji je prikazala i nemačka televizija – u kome se „crno na belo“ vidi da je od Mundlosa traženo da se izjasni o tome hoće li da sarađuje. On je to tada odbio. Nacistička teroristička ćelija u kojoj je kasnije bio aktivan tokom 13 godina je ubila 10 stranaca u Nemačkoj, pri čemu služba državne bezbednosti nije uspela da raskrinka tu ćeliju, a postojeću dokumentaciju o njoj je čak uništila – i to baš kada je javnost saznala za postojanje ove terorističke grupe. Evo izbora iz komentara nemačkih dnevnih listova o svemu tome.


Strah od naroda

Ostze cajtung (Rostok): „Od juče je način na koji se tajne službe ophode prema skandalu sa NSU i sam postao skandal. Ponovo su u jednoj nemačkoj tajnoj službi, ovaj put u vojnoj – MAD – uništavani važni podaci. Iz njih se videlo da su službe bezbednosti Mundlosa imale na svojim listama još devedesetih godina. Pokušale su čak da ga vrbuju kao informanta. I pored ciljanih pitanja o tome, to je služba MAD držala u tajnosti – do juče. Takvo postupanje ostavlja čoveka bez reči. (…) Situacija postaje tesna i za ministra unutrašnjih poslova Hans-Petera Fridriha. U reformi službi bezbednosti on je do sada zaštitnički držao ruku nad vojnom tajnom službom. Ako je ostavi u tom položaju, mogla bi ozbiljno da ga zaboli.“

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „To što je mala grupa desnoradikalnih terorista godinama ubijala, bacala bombe i pljačkala po Nemačkoj, ozbiljno je uzdrmalo poverenje u nemačke tajne službe. Članovi Anketnog odbora Bundestaga su s pravom ogorčeni zbog toga što im mesecima nije stavljen na raspolaganje dokument iz koga se vidi da je vojna tajna služba još sredinom 90-ih godina imala kontakte sa kasnijim teroristom NSU, Uveom Mundlosom. Tajne službe moraju da suzbiju svoj strah od naroda i njegovih predstavnika.“


Jedni žmure, drugi zataškavaju

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Ova pometnja je novi pokazatelj haosa koji vlada u nemačkim tajnim službama. Različiti pokrajinski uredi državne bezbednosti, Savezni ured, Vojna tajna služba, svi oni rade jedni pored drugih nezavisno i bez kontrole, zadržavaju informacije i podozrivi su jedni prema drugima i zataškavaju važne informacije. Službe bezbednosti nisu same sebi svrha; one imaju jasan zadatak. Ali, pored svih kontakata sa desnoradikalnim miljeom, one su to zaboravile“.

Miteldojče cajtung (Hale): „U pojedinačnim slučajevima objašnjenja izgledaju još koliko-toliko normalno. Ali, onaj ko ta objašnjenja, uzeta zbirno, još shvata ozbiljno, mora da je naivan. Doduše, još nema indicija da desničarski teror u Nemačkoj ima podršku države. Ali, pojedini predstavnici te države bi bili spremni da zažmure na desno oko, a ostali kao da to zataškavaju. Trebalo je sakriti podatke o tome koliko su službe bezbednosti bile blizu NSU – kao i da je delanje terorista verovatno moglo da se spreči.“

Izvor: Deutsche Welle