Тајкуни против СРС :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Тајкуни против СРС
22. јул 2009.

Борис Алексић: Даме и господо народни посланици, поштовани грађани Републике Србије, дакле амандман је на члан 4. и предлог да се нови члан 92в брише, који је садржан у том члану. Влада је поднела бесмислено образложење за одбијање мог амандмана рекавши да су они поднели амандман. Открили су једну епохалну истину која не значи ништа.

Што се тиче самог предлога закона, подсетио бих вас да је својевремено Дизрели изјавио да помоћу речи владамо људима. НиТајкуни против СРСје спорно да Влада Републике Србије и представници предлагача уводе један нови тоталитарни пореда у Републику Србију, између осталог, и оваквим законским решењима. Прво што сте урадили, донели сте Закон о судијама који је укинуо Устав Републике Србије, који је укинуо сталност судијске функције која је гарантована Уставом и решили сте једноставно да дисциплинујете судије и да негде око 800 судија оставите без посла. То је директан удар на демократију у овој земљи. То је директан удар на Устав Републике Србије. То је увођење тоталитаризма. Судије се сада плаше да ли ће бити реизабране или неће.

Следеће што сте урадили, решили сте да дисциплинујете један, такође, стуб демократије и контролу, стуб који контролише рад и извршне и законодавне и судске гране власти, а то су медији. Без обзира што ми из СРС можемо да ставимо велики број примедби на рад медија, овакав рад и увођење драконских казни је заиста непримерено. Ви заиста желите економски да уништите медије у овој земљи, као што је господин Динкић уништио српске банке које су имале далеко већа потраживања од дуговања. Тако сада жели да дисциплинује српске медије и да доведе њихову егзистенцију у питање и да унификује јавност у Србији. Дакле, само одређене ствари ће смети да се износе у јавност.

Када говоримо о насловима у неким медијима, свакако да одређени наслови заслужују одређену критику. Међутим представници Млађана Динкића заборављају да су управо власници републичке Владе који седе у иностранству изговарали најгоре могуће речи на рачун српског народа, између осталог да треба избрисати српски вирус, па затим Џо Бајден кога сте примили толико широкогрудо, кад је дошао у Београд, изјављивао је да све Србе треба затворити у концентрационе логоре. Без обзира на то, ви славите и Бајдена и америчку администрацију, као људе који доносе демократију и помажу Републици Србији, што је заиста бесмислено.

Због чега ви, између осталог желите да дисциплинујете медије. Сећам се да је својевремено медијима 2004. године стигло једно циркуларно писмо из ЕУ у којим им је препоручено, а на одређени начин и забрањено да негативно говоре о ЕУ и о трибуналу у Хагу. Овде сте испирали мозак грађанима Републике Србије да слањем мисије Еулекс не значи ништа признање независности КиМ. Испред себе имам документ Европске комисије, Еулекса и канцеларије специјалног представника ЕУ на КиМ у коме се, између осталог, каже у једном од наслова, шта треба Косово да учини да би постало члан ЕУ. То можете да видите овде, види се наслов и ту су ознаке Европске комисије. То је званични документ Европске комисије којим отворено признају да чине све што је у њиховој моћи да Косово постане чланица ЕУ. Лагали сте грађане Републике Србије када сте говорили да слање мисије Еулекс неће означити посредно признање независности КиМ. То је једна ствар.

Друга ствар, видели смо да се у одређеним медијима појављују промотерски чланци везани за НАТО пакт. Америчка влада је својевремено објавила једну информацију у којој образлаже како америчка војска и Пентагон финансирају у иностранству медијску кампању којом се промовише НАТО пакт. Они су то подвели под тзв. стратешку комуникацију и направили су тако чувену мапу пута коју ви употребљавате доста често у последње време у медијима.

Дакле, у тој стратешкој комуникативнији они финансирају медије у иностранству, погађате у оним земљама у којима НАТО пакт треба да осветла свој прљав и злочиначки образ, односно учествују у формирању јавног мњења, спроводе, како сами Американци кажу а преноси ЈУСЊУС психолошке операције или психолошко пропаганде операције и наравно злоупотребљавају информације на тај начин што спроводе и једну познату војничку тактику, тактику војне обмане. Нажалост и то се дешава у српским медијима.

То није опет разлог за драконске казне, а поготово није разлог, вероватно вам је промакло када је колега из Г17 то рекао, за увођење талиона. Пошто нико није реаговао на то, ево ја ћу - талион значи одмазда. Талион је један заостали концепт који је напуштен још у римском праву. Дакле, он се своди на просту одмазду - ако је вама неко учинио неко зло и њему мора исто такво зло да се учини. То је давно напуштено пре 2.000 година. Тако сматрам да је заиста непримерено да се неко позива на талион у Скупштини Републике Србије, још у 21. веку.

Ко контролише медије у Србији? Својевремено је један дипломата изјавио да ће Срби изјавити ко их је окупирао оног тренутка када буду сазнали ко су власници њихових медија. Није спорно да већи део медија, нажалост, у Републици Србији контролишу СР Немачка и САД. Чак и Ђерђ Сорош који је потписао петицију о бомбардовању Републике Србије има негде 39% капитала у једном од српских медија. Али и то није разлог за драконско кажњавање медија.

То је још један разлог да се поради на слободи информисања и да се грађанима омогући праведно и потпуно информисање.

Ко су људи који контролишу медије у Републици Србији? Недавно је Ратко Кнежевић, бивши сарадник Мила Ђукановића и сарадник тужилаштва из Барија изнео податке да Ђукановић и Станко Суботић Цане, дакле, Мило Ђукановић и њихов дувански картел контролишу одређене медије у Црној Гори и у Србији, али да је такође одговоран и за бројна убиства, између осталих и Вање Бокана, Радослава Стојчића Баџе, Јусуфа Јусе Булића, Душка Јовановића и Иве Пуканића.

Просто је невероватно да су се и нове евроатлантске снаге тј. њихови представници врло често сусретали са Станком Суботићем Цанетом и Милом Ђукановићем. То се десило и господину Томиславу Николићу и господину Александру Вучићу који су се, замислите, у париском хотелу "Риц", значи ексклузивније не може да буде, сусрели са овом двојицом мафијаша. Да подсетим да је Мило Ђукановић предводник антисрпске кампање у Црној Гори, човек који је признао независност КиМ и који је по свим доказима, између осталог и они докази које је изнело тужилаштво у Барију сведоче о томе - мафијаш светског калибра. Николић и Вучић су изјавили да је сасвим нормално то што су се они састали у хотелу "Риц".

Шта је занимљиво за хотел "Риц" у Паризу? Када је у питању хотел "Риц" у Паризу, ево ми смо успели са њиховог званичног сајта да преузмемо ценовник када су у питању њихове собе и апартмани. Погледајте, цене соба се крећу од 2.200 до 13.000 евра, за један дан, наравно. Како би рекла личност из Алана Форда - цена права ситница. Постоје и одређене подрумске просторије, хајде тако да их назовемо, које су испод нивоа господина Николића и Вучића, које могу да се добију у време попуста за цену од 550 до 870 евра, дневно, опет цена права ситница и једно упозорење - да кућни љубимци испод пет килограма не могу да се уносе у хотел. Дакле, све је у складу са највишим европским и НАТО стандардима.

Као што видите, заиста не смемо да дозволимо да медије у нашој земљи контролишу - САД, СР Немачка или мафија. Ја ћу вам навести пример да се улазак руског капитала у том смислу дотира. Због чега господине министре? Због чега ако Руси овде хоће да улаже и у банкарство и у медије, због чега се блокира сваки могући долазак Руса? Између осталог један од најосновнијих захтева господина Бајдена када је овде дошао био је - да се по сваку цену спречи нови улазак руског капитала овде.

Без обзира на све то, поштујући значај који има јавна реч ми морамо да се изборимо да медији у Србији буду слободни. Они имају право да износе одређене податке. Не могу да буду кажњавани на тај начин да тај медиј нестане. Прича о томе да медије, који дугују одређену суму новца неким предузећима, треба одмах затворити, а не узимати у обзир колико они потражују - зар то не чини овај закон овде, предлог овог закона и то је заиста непримерено. Дакле, морате да узмете у обзир и једно и друго. То је стара пракса господина Динкића, који је на исти начин затворио српске банке. Он је рекао да Беобанка има велика дуговања - има, али има далеко већа потраживања плус је имала заједничко предузеће и у Паризу и у Лондону.

Дакле, морамо да се изборимо за слободу јавне речи, али не смемо драконским казнама, поготово не колега, талионом да кажњавамо медије у Републици Србији. хвала.

Марина Рагуш: Некако ми је сасвим логично да се после колеге Алексића укључим у ову расправу, с обзиром, као што смо обећали на почетку, нажалост, господине Брадићу ви нисте учинили да власници, прави власници медија се учине видљивим за наше друштво и за нашу јавност. Наравно, ми се слажемо са оним делом овог предлога закона када је реч о упису у регистар, али свакако и ми смо амандирали тај члан закона. Напротив врло ћемо помоћи да се заиста изговори свако име и презиме које се крије иза Офшорт компанија, чији су власници медија.

Сматрам да можда није лоша тема за размишљање и заиста би требало јавно слушање на тему власништво у медијима, да се одигра овде пред очима српске јавности и да сви посланици, заиста, они који су заинтересовани за целу ту причу имају прилику и могућност да поставе права питања и да добију праве одговоре и да то буде заиста доступно јавности у реалном времену.

Као што сте имали прилику да видите, нема случајности на овом балканском простору. Господин Кнежевић се такође на одређени начин укључио у ову расправу. Наравно, ова расправа није заобишла ни црногорски парламент. Ова расправа сасвим сигурно неће заобићи ни хрватски сабор, зато што целокупан овај простор прети да постане приватно власништво људи, који су на врло сумњиве начине дошли у ситуацију монопола над медијима.

Било је врло интересантно, а јесте и нека врста експеримента, када смо ми кренули да причамо на ову тему, врло отворено, са скинутим рукавицама - само је један недељник објавио имена свих тајкуна које смо ми поменули, док сви остали, а наравно објавили су тек по неки и то је довољан одговор - ко заправо управља медијима у Србији.

Са друге стране, врло је значајно и како се учествује у овој расправи, ко и на који начин. Оно што је најзначајније је да оно што је СРС месецима најављивала а десило се у париском хотелу „Риц“, реко је господин Кнежевић, чини ми се да ће ту бити врло занимљивих наставака, али ако се наша држава и ваше ресорно министарство, као и МУП оглуши о наводе који су изнети, а да вас подсетим, господин Кнежевић је о овоме сведочио у Барију. Сви они који су били предвиђени да сведоче о Цанету Суботићу и његовим намерама, од Дарка Белог Распоповића, Жугића, господина Јовановића, Иве Пуканића, убијени су.

Дакле, ми пред собом имамо особу која располаже заиста свим средствима, не преза ни од чега, купује политичаре, купује медије и утиче на доношење одлука, а ова држава, сасвим сигурно, му даје апсолутну подршку за то. Ми говоримо о човеку који је власник „Футуре плус“, који је између осталог лице са потернице, који такође дистрибутивну мрежу покушава да направи у Црној Гори преко свог заиста великог пријатеља, господина Мила Ђукановића. Тај човек својим огромним дуговањима држи у својој власти велики број штампаних медија. Ви ништа нисте урадили по том питању да казните тог човека и да станете на страну медија који само потражују своје новце.

Што је најгоре, ви ништа, највероватније, нећете урадити. Заиста бих волела да ме демантујете, да се покрене истрага после интервјуа господина Кнежевића. Ви не морате да верујете СРС, ми ћемо се, као што сам рекла, позивати на многобројне изворе које имамо и није тајна да постоје и неки латински извори које користимо. Рецимо, врло је занимљива прича и француска веза Цанета Суботића и како је купио одређене хрватске медије, зашто и на који начин је убијен Иво Пуканић. О томе ћемо данас да причамо.

Оно што је такође врло значајно, а чини ми се да није било најјасније представљено српској јавности, сада смо у директном преносу, а јавност пита и мора да зна, јесте да је господин Кнежевић рекао следеће. У хотелу „Риц“ када су се у Паризу сусрели Александар Вучић, Томислав Николић, господин Ђукановић и господин Суботић, за једним столом, разлог је био јер су Суботић и Ђукановић одавно имали план да завладају медијским и политичким простором бивше Југославије, зарад својих пословних интереса и илегалних активности. То је био тај паклени план, ово је најзначајнији део, који су Пуканић и његов „Национал“ разоткрили и због којег су Пуканић и Фрањић погинули. Није моје да се бавим том истрагом. На сву срећу, полиција и тужилаштво Хрватске и Србије углавном су тај случај решили. Питам вас да ли су?

После оваквих навода да ми имамо озбиљну и правну државу и ресор који каже да хоће да уведе ред у медијски простор ови наводи би били сасвим довољна количина материјалних доказа да се покрену истраге које би, наравно, обухватиле и поменута имена политичара.

Оно што је такође врло значајно јесте француска веза Цанета Суботића, наравно, наш латински извор. Помиње се господин Агнон Данјан или Данжан, ако ја добро изговарам његово презиме, који је са Суботићем контактирао из Хрватске у периоду када је Цане Суботић покушавао да избегне интерполову потерницу.

Оно што је врло значајно јесте да тај човек јесте високи функционер Француске обавештајне службе, члан странке господина Саркозија. Нажалост, у свом округу није победио, али је господин који увезује врло значајна имена која се чак појављују и у овом парламенту. Господин који је закрилио Цанета Суботића сваки пут када је за то било потребе. Господин који такође има везе са госпођом Мирјаном Хргом. Она је иначе новинарка и уредница нове телевизије. Такође, на својој вези има значајна новинарска и уредничка имена са простора српског медијског простора.

Оно што је такође било значајно, а тиче се господина Суботића и његове француске везе којима директно има уплива и у српски медијски простор и све ово што се дешава у последње време, а треба да подсетимо да је након 2000. поменути француски господин за своје шпијунске заслуге са свега 29 година добио француско национално одликовање за заслуге, постао је посебан саветник за југоисточну Европу француског шпијунског стожара, како наводи извор, да је био посебно задужен за сарадњу са балканским државама, да се на тој функцији задржао до 2002. године, а потом се придружио француском министарству иностраних послова и наредне две године је служио у сталној француској мисији при УН у Женеви. Након тога годину дана је провео на Косову као старији саветник Хавијера Солане, бившег челника НАТО и високог повереника ЕУ за спољну политику. Такође, почетком 2005. године овај се господин придружио кабинету француског министра спољних послова као његов саветник за југоисточну Европу.

Дакле, оно што је такође изузетно значајно, а тиче се овог господина, а ту опет долазимо до везе са директним медијским простором у Србији, хрватски „Национал“ је 2001. године, само да вас подсетим, господине Брадићу, писао о томе да Суботићеви пословни канали се протежу целим Балканом, захваљујући тајној подршци или заштити највиших политичких и полицијских ауторитета у готово свим државама бивше Југославије. Неки од тих ауторитета, попут покојног господина Распоповића брутално су убијени да се пошаље порука свакоме ко ће се дрзнути да о овим стварима о којима ми говоримо прича јавно.

Дакле, оно што је такође врло значајно, а коначно долазимо до нечега што ћемо ми, наравно, гледам да максимално рационализујем време, да тек дотакнемо, јесте и немачки капитал, јер ако мислите да ће се ова расправа претворити у расправу о Цанету Суботићу, варате се. Наравно да ћемо говорити и о господину Ђумићу, о „Делоит и Тушу“, о господину Влаховићу и господину Ђелићу, о правим власницима „Економис групе“, „Недељног телеграфа“ и о њиховим упливима, рецимо, у многим телевизијским кућама овде, али нећемо изоставити ни господина Бека, ни господина Мишковића, а онда се на крају надам да ћемо добити прави одговор од вас на који начин мислите да уредите медијски простор у држави Србији.

Коначно да завршим овај део излагања, само са још једном информацијом. На основу нашег, опет латинског извора, Суботић је у сарадњи са немачком издавачком кућом „Вац“, претпостављам да је врло позната свима вама присутнима, али ретко ко ће да говори о томе, јер, како кажем, је пут којим се ређе иде и све ово може да звучи као хроника најављених смрти, јер одређени људи заиста на својој листи имају солидан број људи, а да никоме длака са главе није фалила због тога, дакле, у сарадњи са немачком издавачком кућом „Вац“ Цане Суботић, кроз своју фирму „Футура плус“ дефинитивно контролише дистрибуцију и малопродају цигарета у Србији. Власник је компаније „Фамис“ за производњу сухомеснатих производа, недавно је купио и још неке фирме, о којима ћемо мало касније. У Француској је сувласник двеју винарија, у Русији и Грчкој има фирме које се баве дистрибуцијом безалкохолних пића, у Данској је регистровао „Еми гурпу“. Поседује и компаније на Кипру. Највећи је увозник алкохолних пића за Црну Гору, где је такође купио хотел „Адмирал“ и део острва Св. Никола, што чујемо опет из наших црногорских извора, да ће врло вероватно да прода. Такође је планирао да његова компанија „Футура монтенегро“ купи један део црногорске дистрибутивне куће итд. Дакле, реч је о господину који очигледно планира да буде власник доброг дела балканског подручја.

Уколико ваша истрага коју ћете, надам се, после нашег инсистирања, ми ћемо се потрудити да држимо ову тензију свакодневно, покаже прави монопол, рецимо, у дистрибуцији штампаних медија, рецимо, од Цанета Суботића и немачке издавачке куће „Ватс“, онда бисмо волели да чујемо на који начин ви мислите да предложене измене и допуне Закона о јавном информисању у оном делу којим се предвиђа да власник јавног гласила, уколико постане неликвидан, како ћете ви да решите овај зачарани круг? Власници штампаних медија су углавном неликвидни због тога што Цане Суботић и велики дистрибутивни ланци дугују паре које су они зарадили.

Ми ћемо стати овде, а у наставку покушаћемо да прозовемо и БИА, када је реч о уделу власништва господина Бека и ове групе око Deloitte&touche, с обзиром да смо радили неко мало истраживање и дошли до значајних података. Да видимо на који начин држава заиста планира да се обрачуна са нечим што је толико дуго заправо подржавала. Сви ови људи и све ово о чему смо ми говорили не би успели ово да направе да нису имали заштити државе, нажалост, и државе Србије, односно власти којој ви припадате.

Александар Мартиновић: Даме и господо народни посланици, суштина амандмана на члан 4. који се односи на нови члан 92г став 3, јесте у томе да се електронски медији доведу у равноправан положај са штампаним медијима и да се ублаже последице једног драконског кажњавања електронских медија, а суштина тог драконског кажњавања јесте у томе да се доведе до гашења оних електронских медија који нису по вољи режима.

Господине министре ви сте у начелној расправи истакли да ви као редитељ имате дужност и да имате способност да уведете ред у медијски простор Србије. Међутим, сем познавања уметности режирања, вама ће бити потребна и огромна подршка правосудних и полицијских органа у Републици Србији, јер изгледа, господине министре, нисте до краја свесни са каквим аждајама намеравате да се ухватите у коштац.

Госпођа Марина Рагуш и господин Борис Алексић су вам практично до детаља објаснили какви мафијашки кланови данас владају и данас господаре медијским простором Србије.

Један од главних мафијашких магната јесте Станко Суботић - Цане, о коме је писао др Војислав Шешељ у својој чувеној књизи "Станко Суботић - Цане Жабац, краљ дуванске мафије". У време када је та књига објављена, многи политичари у Србији су се смејали како Војислав Шешељ измишља, како пати од разних теорија завере, како прогони вештице итд., зато што је Станко Суботић - Цане Жабац, онда а и сада, био пријатељ и спонзор снага које су саме себе називале демократским, реформски и проевропским.

Иначе, Станко Суботић - Цане Жабац је био вођа а и данас је вођа тог српског дела Ђукановићеве дуванске мафије. Та дуванска мафија имала је отприлике, а има још увек, два дела. Један је италијански, а други је српски. Италијанско крило ове мафије води извесни Веселин Баровић и о томе је коначно проговорио господин Ратко Кнежевић, шеф мисије Црне Горе у САД, човек коме је сада вероватно и живот угрожен због свих оних информација које је пласирао у јавност, а које се тичу криминалних афера, везаних за Мила Ђукановића.

Још у новембру 1996. године италијански званичници скренули су пажњу господину Кнежевићу да је Црна Гора постала стециште најгорих мафијаша на Балкану и да званична италијанска Влада такво понашање неће моћи да толерише. Подигнута је оптужница против Мила Ђукановића, кога је тужилаштво у Напуљу оценило као вођу мафијашке мреже на Балкану, која се бавила трговином дуваном, али касније и трговину оружијем, алкохолом и белим робљем, наравно, и наркотичким средствима.

Станко Суботић - Цане Жабац је човек који данас суверено влада медијским простором Србије, пријатељ Мила Ђукановића, човек који се у октобру 2007. године, према сведочењу Ратка Кнежевића, сусрео са Томиславом Николићем и Александром Вучићем у хотелу "Риц", у Паризу.

Ти мафијаши су стајали иза пројекта званог разбијање СРС. Само да вас подсетим, господине министре, неколико месеци пре него што је извршен покушај пуча у СРС, излазио је један лист у Београду, "Газета". Њу је финансирао Мишковић, са једним задатком, да припреми грађане Србије и јавност Србије за рушење СРС. После септембра месеца 2008. године "Газета" је престала да излази зато што је испунила свој задатак.

Ово говорим баш данас када у Београд долази Оли Рен високи представник Европске Уније за проширење, човек који је практично прави господар или један од господара одређених политичких лидера у Србији.

Сада је потпуно јасно. Сада нема никакве дилеме. Само слеп човек то не може да види да Борис Тадић, Млађан Динкић и Томислав Николић имају истог газду и да је мисија и задатак тог газде следећи – упркос по некад запенушаној политичкој вербалистици, упркос понекад запенушаним оптужбама једних против других, Оли Рен има задатак да када дођу први наредни парламентарни избори све гласове и оне за Бориса Тадића, Динкића и Томислава Николића скупи у исти џак.

Дакле, то је суштина данашњих дешавања у Србији. Иначе, данас је среда, долази Оли Рен, вероватно да обави разговоре са својим политичким пуленима овде у Србији, а у петак се, господине министре, изриче пресуда Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу због тзв. не поштовања суда, човеку коме се суди, између осталог, и због тога што није хтео да дозволи да СРС падне у руке мафије. То је један од разлога, један од најважнијих разлога зашто је дошло до покушаја пуча у СРС.

Драги грађани Србије, мислим да вам је сада потпуно јасно. Ако не желите да на следећим парламентарним изборима један мафијашки клан буде замењен другим мафијашким кланом, онда нема друге, гласајте за СРС, странку која никада није била, нити ће икада бити у рукама мафије.