23. jul 2009. | 12:11 -> 18:11  | Izvor: FoNet, Beta, Tanjug
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je šefu turske diplomatije Ahmetu Davutoglu da je Srbija veoma zainteresovana za unapređenje odnosa sa Turskom.
Tadić je istakao da da Srbija Turski smatra strateški važnim političkim i ekonomskim partnerom. Predsednik Srbije je naglasio da je veoma značajno što je tokom posete ministra Davutoglua potpisan Memorandum o razumevanju, kojim će biti omogućene aktivnosti Agencije TIKA (Agencija Vlade Turske za saradnju sa srodnim zajednicama) u Srbiji.

Tadić je zadovoljan što je nedavno potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske, ističući da postoji veliki potencijal za intenziviranje ekonomske saradnje i realizaciju infrastrukturnih projekata od strateškog značaja za dve zemlje, kao što su završetak Koridora 10 i izgradnja autoputa Srbija-Crna Gora preko Sandžaka, saopšteno je iz kabineta predsednika Republike.

Davatoglu se sastao i sa šefom diplomatije Srbije Vukom Jeremiće. Ministri spoljnih poslova Turske i Srbije saglasili su se da treba produbiti ekonomsku saradnju između dve države.

Dvojica ministara su kazali da su zadovoljni odličnim bilateralnim odnosima dveju zemalja. Turski ministar, koji je susretom sa ministrom Jeremićem otpočeo dvodnevnu posetu Srbiji, izjavio je na konferenciji za novinare da dve države nemaju nerešenih pitanja i naveo da postoji politička volja za razvoj odnosa i partnerstva i ekonomske saradnje.

Davutoglu je naveo da o nekim pitanjima postoje različita mišljenja, misleći na Kosovo.

Govoreći o privrednoj saradnji, on je kazao da je Turska spremna za krupne investicije u srpsku infrastrukturu, uključujući i projekat izgradnje autoputa.

Turska i Srbija potpisale su danas i Memorandum o razumevanju između vlada Srbije i Turske o otvaranju Kancelarije za programsku koordinaciju turske Agencije za međunarodnu saradnju i razvoj.

Davutoglu se danas sastao i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem. Njih dvojica su se založili da dve zemlje nastave da rade na očuvanju stabilnosti i razvoja regiona, saopštila je Vlada Srbije.

U saopštenju se navodi da je na sastanku ocenjeno da su dosadašnji bilateralni odnosi Srbije i Turske dobri.

"Istaknuto je da se veliki značaj pridaje ekonomskoj saradnji, posebno kada je reč o infrastrukturnim projektima u Srbiji za čiju realizaciju je zainteresovana Turska", navodi se u saopštenju Vlade.

Konstatovano je takođe da je neophodno dalje raditi na unapređenju ukupne saradnje dve države.

Davutoglu se danas susreo i sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić Dejanović, a sutra će zajedno s ministrom Jeremićem posetiti Sandžak.


Izvor: B 92

turska je vrlo bitan igrach na balkanu i pozeljno je imat dobre odnose sa tom zemljom 

Јебала га бре Турска!

Утрошисмо времена и људи да их отерамо назад у Азију, а овај би сад да нам буду важан партнер.

Gospodarstvo [uredi]
Financijska četvrt Levent u Istanbulu

Veći dio republikanskog razdoblja u povijest Turske, država je imala snažan utjecaj na gospodarstvo. U 1980-ima premijer Özal je započeo reforme kojima je gospodarstvo postalo više tržišno orijentirano. Reforme su omogućile ubrzani rast gospodarstva, ali taj rast su često remetile financijske krize od kojih su najznačajnije one 1994., 1999.[12] i 2001.[13] godine. Između 1981. i 2003. prosječni godišnji rast BDP-a bio je 4%.[14] Veliki i rastući deficit javnog sektora, te neadekvatne reforme rezultirale su visokom inflacijom, korupcijom u svim sferama gospodarstva i slabljenjem bankarskog sektora.[15]
Financijska četvrt Maslak u Istanbulu

Nakon krize 2001., tadašnji ministar financija Kemal Derviş pokrenuo je reforme zbog kojih je inflacija pala na jednoznamenkaste brojeve, a investicije su porasle i nezaposlenost je pala. Prognoze MMF-a za 2008. govore o očekivanoj inflaciji od 6%[16] u Turskoj. Prema časopisu Forbes Istanbul je s 35 milijardera (stanje 2008.) četvrti grad u svijetu, nakon Moskve, New Yorka i Londona.

Od 1970-ih uloženi su mnogi napori u jačanju i diverzificiranju gospodarstva. U tome je vrlo važan bio Jugoistočno anatolijski projekt (Güneydoğu Anadolu Projesi ili GAP) čiji je cilj bio iskorištavanje vode Eufrata i Tigrisa za navodnjavanje i proizvodnju hidroelektrične energije. Iako su se projektu snažno protivili Sirija i Irak, te kurdski separatisti, danas projekt ima devet brana i osam hidroelektričnih centrala. Cilj ovog projekta je pretvaranje suhog tla u jugoistočnoj Turskoj u plodno zemljište.

Prosječna stopa rasta BDP-a između 2002. i 2007. bila je 7,4%[17] što čini Tursku jednom od najbrže rastućih gospodarstava u svijetu. Dok su u prošlosti gospodarstvom dominirale poljoprivredne aktivnosti, danas najveći značaj imaju razvijeni industrijski kompleksi i razvijeni sektor usluga. Godine 2007., poljoprivreda je činila 8,9% BDP-a, dok je industrija činila 30,8%, a sektor usluga 59,3% BDP-a[18]. Turizam čini vrlo važan dio turskog gospodarstva. Godine 2007. u Turskoj je bilo 27.214.988 posjetitelja koji su turskom gospodarstvu ostvarili 18,5 milijardi USD prihoda.[19]

Turski sportski automobil Etox

Turska ima veliku i rastuću automobilsku industriju. Godine 2006. u Turskoj je proizvedeno 1.024.987[20] motornih vozila što je čini šestim europskim proizvođačem motornih vozila. Nakon što je kronična inflacija stavljena pod kontrolu, uvedena je nova valuta kako bi se izbrisali podsjetnici na nestabilno gospodarstvo. 1. siječnja 2005. stara turska lira zamijenjena je novom turskom lirom na čijim novčanicama je maknuto šest nula (1 YTL= 1.000.000 TL).[21] Nezaposlenost je 2005. iznosila 10,3%.[22]
Trgovački partneri (2005.)
Izvoz (%)    Uvoz (%)
Njemačka    13    Njemačka    12
Ujedinjeno Kraljevstvo    8    Rusija    11
Italija    8    Italija    7
SAD    7    Kina    6
Francuska    5    Francuska    5
Španjolska    4    SAD    5
Irak    4    Ujedinjeno Kraljevstvo    4
ostale države    52    ostale države    51
sve EU zemlje zajedno    52    sve EU zemlje zajedno    42
Izvor: bfai[23]

Infrastruktura [uredi]

Zbog važnog zemljopisnog položaja koji Tursku stavlja na križanje putova između Europe i Azije, promet je važan izvor prihoda za državu. Uz cestovne, pomorske, zračne i željezničke prijevozne usluge, važan dio prometa čine i razni cijevovodi. U međunarodnom prijevozu roba i putnika, Turska je 1999. zaradila 1,2 milijarde eura.

Tuzemni prijevoz roba i putnika vrši se gotovo isključivo cestovnim prometom. Sa stranim zemljama robni prijevoz obavlja se obično pomorskim putem, dok se putnički prijevoz velikim dijelom vrši zračnim putem.

Godine 2000., sektor komunikacija i prometa činio je oko 14% ukuonog BDP-a države. 27,3% svih javnih investicija ide u ovaj sektor.

Ма Солана послао Турчина да мало примири зелене из Рашке, а Тадић изиграва председника као и обично.


inzko80, свака част Турској на развоју демократије, секуларног друштва (колико је то могуће у муслиманском свету) и економском успеху, али ви сте талибани у поређењу са њима.

pa ni vi nijeste nista bolji majka mu stara, sta vi izigravate neku super silu 

Pa u odnosu na BiH to i nije teško biti.

ma sta bi vi bez bosanaca, 50 posto takmicara svake vam reprezetacije cine ljudi porijeklom iz bosne, najveci pisac iz bosne, najveci reziser iz bosne, najveci rok bend ex yu iz bosne hehe   

koji?

veljko bulajic mozda?

За вас је и РС сила, а ми смо супер сила.
Нема веће банана државе од БиХ.