Tadić predložen za evropskog političara godine :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Светски лидери заобилазе Србију
7. децембар 2008. | 02:17 | Извор: Блиц
Београд -- Србију у последње четири године у великом луку заобилазе највиши званичници светских сила попут САД, Велике Британије, Русије, Француске, Италије, пише Блиц.

Заменик помоћника америчког државног секретара и други нижи званичници најчешће виђени у Београду. Од распада СЦГ проредиле су се посете и високих функционера Европске уније, док једино не изостају доласци главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, наводи лист.

У дипломатском свету влада правило да високи функционери не долазе у званичне посете чим међу земљама не владају најбољи односи.

Ако је судећи само по посетама на највишем нивоу, Србија је од владе Зорана Ђинђића покварила односе како са међународном заједницом, тако и са земљама у региону.

Најутицајнији светски лидери попут бивших председника Русије и Француске Владимира Путина и Жака Ширака били су у Београду 2001. године након демократских промена, али се од тада ситуација променила, па Београд више није у плановима за посете најзначајнијих светских лидера.

Саговорници Блица, као познаваоци међународних односа, слажу се да је до захлађења односа дошло када је на политичку сцену ступило решење статуса Косова, када се Србија све више удаљавала од већине западних, али и суседних земља и благо заокренула ка Русији.

Давно је прошло време када су у Београд долазили председници влада и држава, односно када је некадашња Југославија била чланица несврстаних, пише Блиц.

Душан Лазић, бивши амбасадор наше земље у Москви, каже да је тренд јењавања сарадње на највишем нивоу супротан напретку и очекивањима после 5. октобра.

“Индикативно је да су се посете Србији на највишем нивоу страних државника проредиле са заоштравањем односа у ДОС, а у каснијем периоду утицали су и други моменти и проблеми укључујући и решење проблема статуса Косова”, каже Лазић, и наводи да су у каснијем периоду у Србију најчешће долазили политичари који су били непосредно ангажовани на решавању проблема.

Лазић објашњава да, имајући у виду ситуацију и проблеме земље, међународни углед Србије није растао као што се очекивало, већ је слабио и земља је на неки начин губила значај на међународном плану.

“Смањен број или изостанак посета на највишем нивоу својеврстан је барометар значаја једне земље у међународним односима”, упозорава Лазић.

Видљиво погоршање односа у региону, посебно после признавања независног Косова, одразило се и на број и ниво државника из региона који су посетили Србију.

Односи Србије са Хрватском, Црном Гором и Македонијом на најнижем су нивоу у протекле четири године. Хрватски премијер Иво Санадер први и последњи пут је посетио Србију још у време државне заједнице са Црном Гором, 2004. године, док је председник Хрватске Стјепан Месић у Београду био 2005. године, такође у званичној посети СЦГ.

Ни сада Влада Србије није, колико је познато, реаговала на тврдњу Санадера да је спреман да дође у Београд како би се разјаснила спорна питања.

Македонски председник Брано Црвенковски последњи пут у Србији био је пре две године.

У посети Београду недавно су били румунски премијер Карол Попеску Таричеану, а након захлађења односа с Бугарском због признања независног Косова, Београд је посетио и бугарски председник Георгиј Прванов.