T.Nikolic: Godinu dana od Seseljevog odlaska u Hag :: Arhiva: Politicki ~ Geopoliticki forum

Конференција за новинаре одржана у четвртак 11. марта 2004. године

Томислав Николић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка је поносна на свог председника, др Војислава Шешеља, који је због пркоса исказаног у Хашком трибуналу кажњен са још месец дана продужетка забране контакта са било киме. Не би нам одговарало да је похваљен у Хашком трибуналу због кооперативности, а не би ни личило на Војислава Шешеља.

Српска радикална странка ће и у домаћој и у светској јавности подићи свој глас протеста против ове најновије одлуке. Прозваћемо све борце за људска права, да проверимо да ли су они борци за универзална људска права или за људска права одређених личности. Поднећемо предлог закона Скупштини Србије који ће дефинисати обавезе Републике Србије у заштити грађана Србије који се налазе притворени у Шевенингену, а позивам Владу Републике Србије, посебно њеног председника Војислава Коштуницу, осведоченог борца за права Албанаца, који су по разним основама издржавали судске казне у затворима широм Србије, да и он подигне свој глас, да Влада Републике Србије институционално заштити права Војислава Шешеља. Не знам како је уопште некоме из Хашког трибунала пало на памет да призна да је Војислав Шешељ кажњен зато што је пркосан. Не знам да ли они уопште знају да је то једна од људских особина које се у Србији највише цене.

Ми ћемо свакако обавестити и српску и светску јавност. Остаје на Војиславу Коштуници да докаже шта је мислио када је рекао да приоритет његове владе није сарадња са Хашким трибуналом. Да ли можда није приоритет његове владе ни помоћ грађанима Србије који се налазе у Хашком трибуналу? То мора да му буде приоритет, један од приоритета.

Очигледно је да смо сви били у заблуди кад смо мислили да у Хашком трибуналу човек може на било који начин да се бори и да доказује своју невиност. За оне Србе и грађане Србије који нису у стању да се тамо бране, предвиђене су све дозволе да се бране, њима све дозволе, знају да су немоћни, да су препуштени у руке адвокатима са којима дођу до погађања, па их онда убеде да признају да су ратни злочинци, да би породица добила неки динар, да они добију тобож блажу казну, или да казну издржавају у некој од пријатељских земаља. Али Војислав Шешељ који може сам да се брани, и који може да докаже да нема кривице, да нема никакав ратни злочин, који може у великој мери да опере и Србију од оптужби да је учествовао у ратним злочинима, њему неће дозволити одбрану. Очигледно је. Јер, ако смо ми овде свесни тога да кршимо европске повеље и европско законодавство, укинули бесмислену ДОС-ову одредбу о притвору дужем од 24 сата, само зато што је сваком грађанину Европе слобода гарантована и може да буде ускраћена само да би био изведен пред судију, поставља се питање а како је то законодавство у Хагу у коме човек може да проведе године а да не буде изведен пред судију.

Како то да Србији не смета то да се у притвору налази њен грађанин, Војислав Шешељ, оптужен за ратни злочин, да се тамо налази већ годину дана, да му је онемогућено да спрема своју одбрану, а да тужилац у међувремену припрема доказе за своју оптужницу. Несметано вршљају Србијом хашки истражитељи, позивају чланове Српске радикалне странке, добровољце, и траже од њих да сведоче против Војислава Шешеља. Србија мора да почне да омогућава одбрану својим грађанима који се налазе у Хашком трибуналу.

Сад се прича о томе да је Слободан Милошевић успео да одбаци са себе оптужбу за геноцид. Тиме је Србија много добила. А да ли је иједна Влада Србије ишта учинила на томе да Слободан Милошевић са себе скине оптужбу за геноцид? А сви су знали колико то много значи Србији, морао је сам. Хоће ли тако морати и Војислав Шешељ сам да одбрани читаву једну идеју која је била масовно заступљена међу грађанима Србије* А то је да ко жели да се отцепи, може, али ко не жели, да не може нико на силу да га изведе, и да нико не може да оде под нож, и да нико не може да буде стрељан, и да нико не може да буде убијен, и да ничија имовина не може да буде спаљена. То су били принципи наше борбе.

Та забрана од још месец дана значи да ни породица не може да има никакав контакт са Војиславом Шешељем, зато што ће он одбити, у то сам убеђен, да контактира породицу пола минута дневно и да то буде под надзором хашких стражара, тужилаца или кога све не.

Ми ћемо учинити све што је у нашој моћи. Ми ћемо протрести Србију. У Србији на власти могу да буду само они људи који ће помоћи хашким притвореницима да се бране. То је Србија показала два пута на протеклим изборима. Ако Влада Србије не предузме кораке, неће јој бити дуг век. Ми овде не можемо да демонстрирамо против Хашког трибунала, али можемо против Владе Србије. Овде не можемо да срушимо Хашки трибунал, можемо да срушимо Владу Србије, и срушићемо је.

Српска радикална странка је поднела предлог Закона о локалној самоуправи у Скупштини Србије. Тим предлогом предвидели смо да вратимо некадашњи систем руковођења локалном самоуправом, општином и градом, предвидели смо индиректан избор. Значи, председника скупштине општине бираће одборници на седници. Предвидели смо да се укине функција главног менаџера, главног архитекте, градоначелника или председника општине који је директно биран. Предвидели смо пропорционални систем као што је био и до сада, цензус од 3%. Остварили смо неке контакте са осталим посланичким групама, пошто је Закон преобиман, можда ћемо прихватити да у уторак не буде на дневном реду, али у понедељак ћемо завршити консултације. Прихватили смо неке сугестије, ускоро ће тај Закон бити усвојен. Ми се трудимо да истовремено буду обављени избори за председника Србије и избори за локалну самоуправу. Ако већ не можемо у Војводини на три нивоа да имамо изборе исти дан, имаћемо бар на два нивоа у целој Србији, а Војводина ће онда накнадно имати и изборе за покрајински парламент.

Предали смо Препоруку, Предлог препоруке Народне скупштине. 1992. године Народна скупштина је усвојила једну препоруку о скидању петокраке са заставе Републике Србије. Пошто је то уставна материја, није могла да буде обезбеђена двотрећинска већина у Скупштини и пролаз тог предлога на референдуму, али је та препорука на снази већ 12 година и поштује се у Србији, у Србији се користи тробојка без петокраке. Ми смо сада предложили нову Препоруку Народне скупштине о употреби грба и химне. Предлажемо да у Србији до доношења коначног решења, у употреби буде грб који је двоглави бели орао са царском круном Немањића са штитом на грудима, на коме је крст са четири оцила. И предложили смо да свечана песма буде "Боже правде", у тексту који смо предложили. Ми се надамо да ће у уторак већина у Скупштини Србије имати разумевања за овај предлог и да ћемо бар из зграде Скупштине коначно скинути грб са петокраком, како бисмо показали да смо заиста рашчистили са нечим што остаје прошлост и историја Србије.

Данас очекујемо, у ово време, да председник Скупштине објави када ће расписати изборе за председника Републике. Не вреди да га упозоравамо да на то нема право, јер ако је Уставни суд рекао да Наташа Мићић није имала право да шест месеци одлучује о томе када ће расписати изборе за председника, онда ни Предраг Марковић нема право да 60 дана о томе размишља.

Што се тиче избора за председника Републике, председник Скупштине о томе нема право да размишља. Он само треба да потпише одлуку о расписивању избора. Али, ту су у питању некакве комбинације, калкулације, и велики страх оних који су на власти, зато што знају на који начин су на власти и колико ће дуго та власт да им траје. То би било све што смо ми припремили, ако имате неко питање, изволите.

Новинар: Предраг Марковић је управо саопштио да ће 4. априла саопштити када ће бити одржани избори, и да очекује да ће Србија председника добити до Видовдана. Хоћете ли ви бити кандидат Српске радикалне странке?

Томислав Николић: Па, мислим да је то скоро сасвим извесно, зато што странка нема разлога да мења победника са прошлих избора. Али, што нам је данас саопштавао да ће 4. априла нешто да ради? Шта сад треба да чекамо до 4-ог? Могао је да ћути. Бесмислено је то што ради Предраг Марковић. Закон је неуставан, али ајд сад, ми да поднесемо данас предлог Уставном суду да оцени уставност закона, по коме председник 60 дана има на располагању да распише изборе, док то реши Уставни суд, ето вам га 4. април, и онда пада у воду читав поступак пред Уставним судом. Ако је заиста био на консултацијама у Уставном суду, требало је тамо да му кажу: "Ви сте дужни сутра да распишете изборе". То је једино што је у складу са Уставом.

Али ето, 4. април, то је мај, 4. јун, нека буде и до Видовдана, ма нека буде кад год буде, победићемо их. Знате, у животу би требало да вас води то да оно што морате да прођете, да кроз то прођете што пре, посебно кроз тешкоће, оставите их за собом. Њима су тешкоће председнички избори, висе им о глави већ шест месеци, они хоће да им висе још три месеца над главом. Нека висе. Колико им времена треба да се договоре? Само немој ништа они да раде за Видовдан, они су једном обрукали Видовдан.

Новинар: Господине Николићу, сутра је годишњица од убиства Зорана Ђинђића, да ли мислте да је тај догађај оставио последице на политички живот у Србији и на односе међународне заједнице према Србији. И са друге стране, каква је ваша оцена о процесу који се води пред Специјалним судом?

Томислав Николић: Знате, јако је тешко о томе било шта рећи. Ја могу да вам кажем да Српска радикална странка и ја лично у томе тог дана нисмо учествовали, и да у томе ни данас не желимо да учествујемо. Не желим да оцењујем ни његов политички рад, то сам радио док је он био жив и док је био на врхунцу моћи. А све што сам мислио о том убиству, говорио сам у време ванредног стања.

Да ли је утицало на понашање Запада према нама, верујем да мислите на Запад кад кажете свет? Па није, Запад има своје принципе којима се руководи, и увек гледа да избегне оно што је за Србију најбоље. Запад никад није тражио најбоље решење за Србију, и Зоран Ђинђић није био најбоље решење за Србију. Тако да, пустите да о томе говоре они који су били у његовом окружењу и тамо тражите и одговорне, а процес ће бити одуговлачен до у бескрај, зато што је очигледно да мањкају докази. На оптуженичкој клупи се налазе људи који су пола сата после убиства оптужени у медијима да су убице. Ту вам је одмах све сумњиво.

Новинар: Ви сте малопре поменули да ћете све учинити да анимирате у јавност, да се помогне Шешељу да оствари своја права. Да ли ту мислите да се обратите и Наташи Кандић, Вучо или Соњи Бисерко, мислите да ће оне пристати? Видели смо у Лесковцу шта се десило, да су носиле транспаренте жене у црном и тражиле...?

Томислав Николић: Знате, ако сте борац за људска права, онда се не поставља питање како се зове онај за чија се права борите. Шта ја треба да причам Наташи Кандић, кад она гракне кад је неко угрожен, пре него што се и утврди да је угрожен? А ако је мислила да реагује, до сад би реаговала. Заиста ми не треба помоћ од оних који се увек боре да Србији буде лошије. То је сад на њиховој савести. Најрадије не бих са њима ни сарађивао уопште, зато што никад нису заступали интересе било ког Србина. Али, добиће по списку невладиних организација, добиће сви наш материјал, па нека решавају шта ће с њим. Али, то су организације које су се у Србији избрукале, доказале да служе другим интересима а не српским. Тако да ја од њих ништа не очекујем, али би могли по мало да се оперу у јавности, ако би сада заузели исти став у случају Војислава Шешеља са ставовима које заузима, ево колико јуче сам видео да се увек заузимају за права жртава. Војислав Шешељ је жртва Хашког трибунала. Али, варају се ако мисле да ће да га сломе. То је очигледно. Или да ће неко у странци да се поколеба, као што се Социјалистичка партија Србије сломила на питању Слободана Милошевића. Код нас је то немогуће. Ако би наш политички живот од данас био претворен у борбу за слободу Војислава Шешеља, спремни смо и да нам то буде једини циљ у животу. Иначе, више нећемо писати "Шешељ – српски јунак", него "Шешељ – пркосни српски јунак". Хвала Лендејлу што нам је казнио председника зато што је прави човек. Наш председник, не Лендејл.

Новинар: Кога очекујете за главног ривала на тим изборима?

Томислав Николић: Војислава Коштуницу. Ја бих волео да их неко смеша у један миксер и да направе из тога неког човека и да тај буде мој противкандидат. Позивам их да се што пре удруже. Ако већ мисле да се удруже, што то не ураде ноћас? Што Србија да чека кад ће да се договоре? Ево, нек се ноћас договоре. Нека Војислав Коштуница буде кандидат ДБ-а, он се сад са њима интензивно дружи, и после избора нека одлучи шта ће у животу даље да ради. Ако сме. Пошто би изгубио председничке изборе, морао би да поднесе оставку и на место председника Владе. Ако он не сме, што задржава те изборе више? Нека пусти некога ко сме. Ево, можда Човић сме. Можда Човић рачуна на гласове социјалиста.

Новинар: Борис Тадић?

Томислав Николић: Па, Борис Тадић тек треба да се напије воде и да се наједе хлеба и да почне политиком да се бави. Он се никад у животу није политиком бавио. Борис Тадић је 12 година био неки опонент Зорану Ђинђићу у Демократској странци, и гледао своја посла, никад се није политиком бавио. Треба бар нешто у животу да доживи, да преживи, то што мисли да је леп и паметан, то није довољно да буде председник. Мора заиста да буде паметан. Не кажем, ако би се бирао леп, можда ни ја не би био. Ја прихватам да то буде заједничка листа. Па каже, кандидат је Војислав Коштуница, Борис Тадић, Мирољуб Лабус, сви да буду наведени, да зна народ, онда нека народ бира од њих ко ће да буде председник. То вам је ДОС, они тако раде. Гласаш за ДОС, а не знаш уопште ко ће из те каше да буде, ни посланик, ни одборник. Ма, све прихватам, само да распишу изборе. И прихватам ја пешке да идем у кампању, они нека се возе. Ја кад устанем ујутру у пет, опет ћу да стигнем где сам пошао, а они што устају у 12 сати, џабе и авиони. Наравно, Драган Тодоровић неће више да ме вози.

Новинар: Пошто кажете да је Српска радикална странка поднела Скупштини Закон о локалној самоуправи, да не буду непосредни избори, са старим тим локалним законом о непосредним изборима, да ли то значи да је Српска радикална странка спремна или није спремна за локалне изборе?

Томислав Николић: Па, Српска радикална странка је потпуно спремна. Није поента наше промене закона спремност за изборе или неспремност. Него, ја мислим да Србија није спремна да у локалним самоуправама градоначелници врше потпуну власт. Нисмо толико ми изградили односе. То је оно само, то је човек без контроле, градоначелник је човек без контроле. Не може нико да га смени четири године. Председника општине смене одборници, а заиста ми нисмо, то је систем који по педесет-сто година у другим државама функционише да би неко могао да буде градоначелник. Код нас то одједном пресеци. Па видите и сами да не иде и тамо где је изабран, уопште то не функционише. То је било помодарство ДОС-а, не знам шта су хтели кад су тај закон усвајали. Ми смо тада били исто против тог закона, и наш данашњи закон је у ствари само у складу са нашим амандманима које смо тада подносили на предлог закона. Ако немате више питања, хвала вам.