Optički kompjuter za prostornog ortopeda

Oliver Dulić, ortoped po profesiji, danas je ministar životne sredine i prostornog planiranja koji valja kompjutere. Šta je sledeće? Vodoinstalater kao ministar kulture koji valja delove za Shuttle? Frizer kao ministar zdravlja koji u trenucima odmora radi kao građevinski preduzimač za optičke kablove!?


Oliver Dulic: vojvodjanski faraon Demokratske stranke

FIRMA MINISTRA DULIĆA POSLUJE SA 70 BUDŽETSKIH INSTITUCIJA

Novinar web-sajta pištaljka.rs Ivan Ninić objavio je tekst o poslovnim poduhvatima ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića: „Ako se pogledaju bilansi poslovanja preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o. iz Subotice za poslednje dve godine, stiče se utisak da za vlasnika, ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića, gotovo da nema finansijske krize. Prema podacima iz finansijskog izveštaja koji je registrovan u Agenciji za privredne registre, prihod Dulićevog preduzeća u 2008. godini iznosio je 97.138.000 dinara, a u 2009. godini 91.915.000 dinara. Od ukupnog prometa preduzeća, ministar je ostvario čistu neto dobit od 1.170.000 dinara u 2008. godini i 803.000 dinara u 2009. godini. Inače podaci iz privrednog registra i registra imovine državnih funkcionera, ukazuju da je ministar Dulić apsolutni vlasnik preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o. (100% vlasničkog udela).



PODSEĆANJE NA AFERU OKO OPTIČKIH KABLOVA

Savet za borbu protiv korupcije uputio je 3. decembra 2010. premijeru Mirku Cvetkoviću izveštaj, u kojem se opisuje niz propusta u postavljanju kablova duž magistralnih i regionalnih puta. "Analizom dokumentacije u koju je Savet imao uvid uočene su brojne nepravilnosti, a ključne se odnose na netransparentnost i nezakonitost postupka, konflikt interesa i potencijalno velike gubitke budžeta Republike", piše u saopštenju. Kaže se takođe da je izdavanje dozvola za izgradnju optičkog kabla preduzeću Nuba invest obavljeno je u nezakonitoj proceduri, suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o telekomunikacijama.

Neobično je da je taj posao, bez tendera, pored brojnih operatera sa iskustvom i godinu dana pre svih drugih, dobilo nepoznato, novoosnovano preduzeće, koje se do momenta ulaska u posao postavljanja optičkih kablova, nije bavilo telekomunikacijama, niti je dobilo licencu Ratela – kaže se u izveštaju Agencije. Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je slovenačka Nuba svoje preduzeće u Srbiji registrovala je 10. aprila prošle godine, samo nekoliko meseci pre dobijanja prve lokacijske dozvole za posao sa optičkim kablovima.

Savet se pita kako je uopšte došlo do toga da posao, u koji bi trebalo uložiti milione evra, dobije firma koja ima jednog zaposlenog, čiji je osnivački kapital 3.000 evra i koja prethodno nije imala nijedan drugi posao, niti bilo kakve reference koje bi garantovale kvalitet radova.
Za dovođenje firme Nuba u Srbiju, da podsetimo – bio je zadužen Oliver Dulić.

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/42852-Optiki-kompjuter-prostornog-ortopeda.html
http://www.pistaljka.rs/home/read/55

A ovaj Oliver Dulic je malo dete za Srdjana Sapera i poslove koje ima sa budzetskim institucijama (obavlja sve poslove marketinga za drzavni Telekom):

MCCANN GRUPA (100% Srdjan Saper) 2009. prihod 53.236.000 din
MCCANN ERICKSON (100% Srdjan Saper) 2009. prihod 826.040.000 din
MCCANN ERICKSON PUBLIC RELATIONS (51% Srdjan Saper) 2009. prihod 253.945.000 din
MCCANN ERICKSON CLIPPING (51% Srdjan Saper) 2009. prihod 63.658.000 din

Ukupno u 2009-toj prihod 1.196.879.000,00 din (12.598.726,00 eura), ili oko 12,5 miliona eura, uglavnom od budzetskih institucija ili tajkuna

http://www.mccannclipping.co.rs/cms/index.php?option=com_content&view=article&id=62&Itemid=37&lang=sr
http://www.mccannpr.co.rs/code/navigate.php?Id=161

Јебем ти стручњака - ортопеда чије су основне делатности набавка и продаја рачунара и политичарење.

Дулићев и Бабовићев „Roll pack“ тргује са апотеком у Суботици

Пише Иван Нинић

Према подацима Агенције за борбу против корупције, министар у Влади Србије Оливер Дулић је у својој имовинској карти, осим 100 одсто власничког удела у предузећу „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице, пријавио да поседује и 11 одсто власничког удела у предузећу „Roll pack“ из Суботице (Палић). Реч је о предузећу за производњу амбалаже од папира и картона, односно папирних ролница за фискалне касе и теле-факс апарате. Према евиденцији Агенције за привредне регистре (АПР), уписано je у регистар 1. маја 2005. године, мада је у својим ранијим изјавама министар Дулић истакао да је фирма основана још 2003. године.
Као и у случају предузећа „Dg comp. računari“, из података о промету државних установа које улазе у консолидовани рачун Управе за трезор Републике Србије, могуће је поуздано утврдити да је и предузеће „Roll pack“ у протеклом периоду пословало са државом. Заправо званична документа и изводи Управе за трезор указују на чињеницу да је, у периоду од јануара 2008. године до октобра 2010. године, Апотека у Суботици извршила чак 62 трансакције у корист предузећа „Roll pack“. А све трансакције у корист предузећа „Roll pack“ су књиженe под шифром „221-промет робе и услуга-финална потрошња“. Другим речима, предузеће „Roll pack“ је у наведеном периоду од Апотеке у Суботици остварило новчани приход од око 587.215,00 динара.
Индикативно је то да је у истом периоду када је ово предузеће пословало са Апотеком у Суботици његов сувласник Оливер Дулић обављао јавну функцију и то прво председника Народне скупштине Републике Србије, а потом и министра животне средине и просторног планирања. С тим у вези, у евиденцији АПР-а је 30. септембра 2009. године унета следећа забележба:
„Уписује се у Регистар привредних субјеката забележба Уговора о преносу права управљања, закљученог 25.09.2008. године између Оливера Дулића из Суботице, мат.бр. xxxxxxxxxxxxx као преносиоца, и Миодрага Голубовића из Београда, мат.бр. xxxxxxxxxxxxx као стицаоца, којим је оснивач Оливер Дулић, као преносилац, пренео права управљања у привредном друштву ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ И ТРГОВИНУ „Roll pack“ ДОО ПАЛИЋ, ТРОГИРСКА 2, матични број 08802068, на стицаоца, Миодрага Голубовића, да у своје име, а за рачун преносиоца, наведена права користи до престанка јавне функције преносиоца, сходно одредби члана 8. Закона о спречавању сукоба интереса.“
Неспорно је да је Оливер Дулић извршио пренос управљачких права у предузећу „Roll pack“, на извесног Миодрага Голубовића, и то тек крајем септембра 2008. године. Међутим, Дулић је у периоду од 23. маја 2007. године до 25. јуна 2008. године обављао функцију председника Народне скупштине Републике Србије, а затим је, 7. јуна 2008. године, ступио на функцију министра у Влади Србије. Члан 8. став 1. тадашњег Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција („Сл.гласник РС“ бр: 43/04, од 20.04.2004.) је прописивао да је функционер „дужан да у року од 30 дана од избора, постављења или именовања, пренесе своја управљачка права у привредном субјекту на правно или физичко лице, које није повезано лице, да их оно, у своје име а за рачун функционера, врши до престанка јавне функције“.
Дакле, Оливер Дулић је био носилац својих управљачких права у предузећу „Roll pack“, a истовремено је обављао државне функције и имао статус јавног функционера, да би тек након пуних 17 месеци, накнадно, извршио пренос управљачких права на друго физичко лице.
Иначе, евиденција АПР-а указује на то да осим Оливера Дулића, власнички удео од по 11 одсто у предузећу „Roll pack“ имају Стеван Буцало, Дејан Звекић и Иван Вујић. С друге стране, предузеће „Fashion Company“ из Београда је уписано као власник преосталих 50 одсто у предузећу „Roll pack“. У овој причи посебно је интересантна чињеница да је апсолутни власник предузећа „Fashion Company“ управно бизнисмен Милија Бабовић. Тако се долази до једноставног и сасвим логичког закључка да су у предузећu „Roll pack“ министар Оливер Дулић и Милија Бабовић пословни партнери. У својим изјавама из јуна 2010. године, ову чињеницу је потврдио и сам Дулић, рекавши да су он и његови пријатељи „продавали пословну идеју и тражили некога да је финансира“. Према Дулићевом објашњењу, он је „Милију Бабовића први пут видео годину и по дана пошто је фирма почела да ради“, а до тада је преговарао искључиво са директором „Fashion Company“.

Прилог: Подаци из Управе за трезор

http://www.pistaljka.rs/home/read/61

Агенција попустљива према министру
17.12.2010
Пише Екипа Пиштаљке

Агенција за борбу против корупције игнорише закон толеришући сукоб интереса у коме се до пре десетак дана, односно читаве две и по године, налазио министар Владе Србије Оливер Дулић. Пиштаљка.рс је још пре две недеље објавила доказе који су Агенцији за борбу против корупције морали бити довољни да покрене поступак против министра због сукоба интереса.

По члану 36. Закона о Агенцији за борбу портив корупције министар је био обавезан да учешће своје приватне фирме у поступку јавних набавки пријави три дана од прве радње у том поступку. Дулић је ту законску обавезу испунио тек 6.12.2010. године, три дана пошто је Пиштаљка.рс објавила да се он већ две и по године налази у сукобу интереса. Министар је касним пријављивањем покушао да изигра закон. Несхватљиво је зашто му Агенција у томе помаже. Министар Дулић од 6.12.2010. године, заиста више није у сукобу интереса али Агенција не би смела да игнорише чињеницу да је он своју обавезу испунио са две и по године закашњења.

Подсећамо да документи Управе за трезор Републике Србије и Агенције за привредне регистре обелодањују да је Дулићева фирма пословала са 70 државних институција а пренос управљачких права са Дулића на друго лице регистрован је тек 3.12.2010. године, неколико сати пошто је Пиштаљка обелоданила доказе о његовом сукобу интереса.
Обичним грађанима овакво непоштовање прописа се не толерише. Ни за министра не би смела да важе друга правила. Забрињавајућа је попустљивост независног тела за борбу против корупције према министру у Влади Србије.

Пиштаљка.рс
17.12.2010.

Приложени документи:

    * Извод из Закона о Агенцији - члан 36.pdf
    * Документ Агенције.jpg

http://www.pistaljka.rs/home/read/63

Ко је одговоран ако нису Дулић и Агенција
20.12.2010
Пише Иван Нинић

Према изјави директорке Агенције за борбу против корупције Зоране Марковић, ова институција није по службеној дужности покренула поступак против министра Оливера Дулића, јер наводно нема информације да се он налази у сукобу интереса. „Немамо поступак за повреду Закона о Агенцији, али имамо сарадњу са министром Дулићем у погледу свих питања која проистичу из тог закона“, рекла је Марковићева и додала да је једино био споран начин на који је министар дао власнички удео у приватној фирми чији је он власник. У допису који је Агенција доставила Танјугу наведено је да је „увидом у евиденцију утврђено да Агенција није покренула поступак против министра Дулића у вези са власништвом у привредном друштву „DG Comp. računari“ Суботица, јер је функционер пренео управљачка права, о чему је обавестио Агенцију“.
Подсећања ради, истог дана, односно 3.12.2010. године, када је „Пиштаљка“ објавила текст о пословању фирме „DG comp. računari“ са 70 буџетских институција, министар Оливер Дулић је гостовао у вестима ТВ Б92. Теза министра Дулића је да његова фирма све послвое добијала на тендеру, у складу са законом, и да је он уредно извршио пренос управљачких права у предузећу на друго лице. На питање новинарке Б92 зашто је баш данас (3.12.2010.) извршен пренос управљачких права у предузећу „DG comp. računari“, Дулић је одговорио: „Ми смо уговор потписали одмах по мом ступању на дужност. То је уговор који се потом у одређеним законским роковима прослеђује свим државним институцијама. Ја сам био сигуран да је то учињено. Утврдило се да АПР то није објавио и данас је то објављено. Суштински оно што закон обавезује јесте да се слободном вољом двоје људи договоре да се пренесу права и то је учињено у складу са законом још 2008. године“.
Уколико се изврши пажљива и систематична анализа прописа и документације којом располаже редакција „Пиштаљке“, стиче се недвосмислени закључак да су Агенција за борбу против корупције и министар Дулић обманули јавност. Обмањивање од стране министра Дулића се огледа у пребацивању одговорности на АПР, која de jure и de facto не може да сноси никакву одговорност. С друге стране обмањивање од стране Агенције за борбу против корупције се огледа у непокретању поступка за утврђивање одговорности и пропуста министра Дулића и заузимању a priori става да нема доказа који указују да је министар прекршио закон.
Теза министра Дулића је да је уговор о преносу управљачких права потписан још 10.07.2008. године, да је он био сигуран да је уговор прослеђен надлежним органима и да се утврдило „да Агенција за привредне регистре то није објавила“, те је то учињено тек 3.12.2010. године. Уколико се погледају списи предмета АПР-а број: БД 137862/2010, јасно је зашто АПР није раније извршио упис промене управљачких права фирме „DG comp. računari“ у свој регистар. Просто је било немогуће да АПР такву промену евидентира и објави раније, јер је заступник фирме „DG comp. računari“ Биљана Вуков, управо 3.12.2010. године иницирала поступак пред АПР-ом.
Потврда о примљеној регистрационој пријави (бар код: 8000008133580) и захтев за пренос управљачких права (бар код: 0000064647821) прецизно потврђују да су ова документа примљена у АПР дана 3.12.2010. године, у 11 часова, 39 минута и 5 секунди. Затим, уплатница (бар код: 0000064647739) којом је извршено плаћање административне таксе од 2.000 динара, на име преноса управљачких права у привредном субјекту, такође датира од 3.12.2010. године. Решење о упису преноса управљачких права у регистар АПР-а, са власника фирме „DG comp. računari“, Оливера Дулића на Жолта Медђешија, издато је од стране АПР-а 3.12.2010. године (бар код: 5000039107737). Спорно решње је лично у АПР-упреузела директорка фирме „DG comp. računari“ Биљана Вуков, а што је 3.12.2010. године, потписом и потврдила на другом примерку решења које је остало предмету АПР-а.
Што се тиче самог уговора о преносу управљачких права између Оливера Дулића на Жолта Медђешија, без обзира што носи датум 10.07.2008. године, он је у АПР-у евидентиран тек 3.12.2010. године (бар код: 0000064647838). Чињеница да је датум у уговору уписан руком и да уговор тада није оверен код надлежног суда, већ је код АПР-а регистрован са више од две године закашњења довољно говори о његовој валидности.
„Суштински оно што закон обавезује јесте да се слободном вољом двоје људи договоре да се пренесу права и то је учињено у складу са законом још 2008. године“, објаснио је министар Оливер Дулић. Чак да је овакав уговор благовремено достављен Републичком одбору за решавање о сукобу интереса, који је представљао институционали оквир пре формирања Агенције за борбу против корупције, исти није валидан са становишта позитивног права. У привредном праву овакав уговор се третира као непостојећи или пак као најобичнија хартија која није производила никакво правно дејство све до 3.12.2010. године. Шта о томе закон каже?
Одредбама Закона о привредним друштвима („Сл.гласник РС“, бр.125/04) стриктно су прописани услови и последице преноса управљачких права у привредним друштвима. Тако је чланом 128. Закона прописано да се „удео преноси уговором у писаној форми са овереним потписима преносиоца и стицаоца“. Истим чланом је прописано да су „преносилац удела и стицалац удела обавезни да без одлагања пријаве друштву са ограниченом одговорношћу пренос удела, промену члана и време промене, ради уписа у књигу удела“, као и то да „пренос удела има правно дејство према друштву са ограниченом одговорношћу од дана пријема обавештења о преносу“.
Оно што је изузетно важно у случају Оливера Дулића и његове фирме „DG comp. računari“, јесте одредба члана 128. става 3. Закона која прописује следеће: „Стицалац удела постаје члан друштва с ограниченом одговорношћу кад се писаним путем сагласи да постане члан и назначи да га обавезују оснивачки акт и уговор чланова друштва и када се у складу са законом упише у књигу удела“. Одредбом члана 120. става 2. Закона је прописано да се „сматра да је члан друштва уписан у књигу удела даном пријаве за регистрацију, која садржи све податке који се уписују у књигу удела, без обзира на то када је регистрација стварно извршена“.
Дакле, према одредбама Закона о привредним друштвима постојала је обавеза да фирма „DG comp. računari“ изврши пренос управљачких права уписом у регистар АПР-а. У том смислу закон дословце прописује да Жолт Медђеши, уместо Оливера Дулића, постаје носилац управљачких права оног момента када када се у складу са законом упише у књигу удела и упути АПР-у пријаву за регистрацију промене. Са формално правног аспекта, у конкретном случају се то догодило тек 3.12.2010. године када је АПР-у упућена пријава за регистрацију.
С обзиром да у формално-правном смислу, министар Оливер Дулић није раније пренео своја управљачка права у фирми „DG comp. računari“, логично је да он о тој чињеници није ни могао да обавести Агенцију за борбу против корупције. Према евиденцији примљених предмета у писарници Агенције за борбу против корупције, на отиску пријемног печата се види да је тек 3.12.2010. године Дулић упутио обавештење и приложио уговор о преносу управљачких права. У обавештењу је истакао да је уговор закључен 10.07.2008. године и да је наведена промена уписана у регистар АПР-а, без прецизирања ког датума је та промена заиста регистрована.
У другом случају који се односи на законску обавезу пријављивања свих уговора о јавним набавкама које закључи фирма државног функционера са државним субјектима, на отиску пријемног печата Агенције за борбу против корупције се види да је предузеће „DG comp. računari“ то учинило тек 6.12.2010. године. Из података који су достављени Агенцији за борбу против корупције, произлази да је Дулићево предузеће, у периоду од 18.1.2010. године, закључно са 3.12.2010. године, реализовало 23 јавне набавке са буџетским институцијама. На списку се налазе и два државна субјекта које „Пиштаљка“ раније није споменула, јер се нису налазила на изводима Управе за трезор, а то су ЈКП „Чистоћа и зеленило“ и ЈКП „Водовод и канализација“ из Суботице.
Са становишта Закона о Агенцији за борбу против корупције, Агенција је дужна да по службеној дужности покрене и води поступак у коме се одлучује да ли постоји повреда закона од стране државних функционера, односно правних лица у којима власнички удео имају државни функционери. Ако се има у виду да је Закон о агенцији за борбу против корупције у примени од 1. јануара 2010. године, то значи да се исти, без изузетака, примењује и на случај министра Оливера Дулића и предузећа „DG comp. računari“.
Дакле, у том смислу министар је према члану 35. Закона био у обавези да изврши пренос управљачких права на правно или физичко лице које није повезано лице и он је то учинио, али тек 3.12.2010. године. Такође, обавеза предузећа „DG comp. računari“ је, сходно члану 36. Закона, била да обавести Агенцију о учешћу на тендерима као и о исходу тендера, а у року од три дана по исходу тендера. Дулићева фирма је ову обавезу извршила тек 6.12.2010. године, након што је предходно, добила 23 тендера током 2010. године. Са једанаест месеци закашњења, у првом случају је поступљено истог дана када је „Пиштаљка“ објавила текст (петак), док је у другом случају поступљено три дана након објављеног текста (понедељак).
За овакво понашање министра Оливера Дулића, Закон о агенцији за борбу против корупције прописује новчане казне и то од 50.000 до 150.000 динара за прекршај из члана 35. Закона. У случају прекршаја из члана 36. Закона, прописана је казна од 100.000 до 500.000 динара коју би евентуално платило правно лице „DG comp. računari“, као и казна од 10.000 до 50.000 динара коју би евентуално платило овлашћено лице у правном лицу (директор предузећа). Међутим, предуслов да судија за прекршаје уопште узме у разматрање случај министра Дулића и његове фирме јесте да Агенција за борбу против корупције поднесе прекршајну пријаву. А судећи према саопштењу директорке ове институције Зоране Марковић, то се највероватније неће догодити.


ПРИЛОЗИ

Решење о преносу права (страна 1) (страна 2)

Листа реализованих послова Dg Comp. Računari са буџетским корисницима предата Агенцији за борбу против корупције
(страна 1) (страна 2)

Извод из Закона о привредним друштвима

Потврда о примљеној регистрационој пријави у АПР-у

 

 
Ознаке:

дулић, приватна фирма, министар, сукоб интереса

http://www.pistaljka.rs/home/read/65

Srdjan Saper je prekrsio zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, clan 8, kako jos uvek predsedava-upravlja svojom kompanijom:


http://www.transparentnost.org.rs/dokumenti/2104-d04.html


http://www.mccannpr.co.rs/code/navigate.php?Id=294

Takodje posluje sa vise desetina drzavnih institucija (od skora i samom Vladom, kao i nekoliko opstina) i javnih preduzeca ostvarujuci direktnu materijalnu korist iz budzeta republike Srbije i lokalnih samouprava:

САЈТ МИНИСТАРСТВА СКУП КАО НОВИ АУДИ



Kоалиција за надзор јавних финансија дошла је у посед уговара закљученог између Министарства животне средине и просторног планирања и Привредног друштва Logik Internet d.o.o, број 404-02-21/6/10-01 od 22.04.2010. године, чији је предмет израда веб портала акције “Очистимо Србију” – www.ocistimosrbiju.rs За ову услугу Министарство животне средине и просторног планирања платило је поменутом предузећу износ од 2.561.013,00 динара, што је, према званичном курсу Народне банке Србије у тренутку закључења уговора износило 25.765 евра.

Позивамо министра Дулића да грађанима Србије јавно објасни зашто је за услугу чија је максимална тржишна вредност (која подразумева коришћење легалног софтвера) 1.000 евра, одобрио плаћање најмање двадесет пет пута већег износа. Такође га питамо да ли би овај износ за такву услугу платио и да је наручилац посла његова фирма DG COMP.

У потпуности сигурни да је и овом приликом реч о бахатом и криминалном расипању новца грађана Србије, позивамо надлежно тужилаштво да против Оливера Дулића, у складу са Кривичним закоником Републике Србије, хитно покрене поступак због злоупотребе службеног положаја.
Коалиција за надзор јавних финансија сматра да се само ефикасним деловањем правосуђа могу спречити корупција и организовани криминал у самом врху власти. У противном, толерисање ових тешких социо – патолошких појава од стране надлежних институција трајно ће разорити материјалне и моралне перспективе српског друштва а земљу претворити последњи бастион организованог државног криминала у Европи.

Уговор о пружању услуга израде веб портала "Очистимо Србију":

http://www.nadzor.org.rs/pdf/Ugovor%20web%20portal%20Ocistimo%20Srbiju.pdf

Дубинско чишћење србије                                                                                

Коалиција за надзор јавних финансија обавештава грађане Србије да је Министарство животе средине и просторног планирања, на име услуге промоције акције "Очистимо Србију" током одржавања тениског турнира "Serbia Open" 2009. и 2010. године, предузећу "NEWS - WALL" из Београда платило износ од 47.081.610,00 динара, што је у тренутку исплате, према званичном курсу Народне банке Србије, износило 475.798,00 евра (247.821,00 евро за 2009. и 227.977,00 евра за 2010. годину).


Оливер Дулић

Овај невероватан износ плаћен је за израду и постављање платна са слоганом акције, које је било изложено током деветодневног трајања турнира у претходне две године (од 02 – 10. маја 2009. и од 01 – 09. маја 2010. године). Уговор је склопљен након преговарачког поступка без објављивања јавног позива са фирмом која се налази у власништву Небојше Мишића, а чија је директорка у време склапања уговора била Александрa Дрецун.

Очекујући јавно објашњење и јасне одговоре, министру Дулићу постављамо следећа питања:

1.     Који су позитивни ефекти промоције акције "Очистимо Србију" током одржавања тениског турнира "Serbia Open" 2009. и 2010. године, који могу оправдати издатак из државне касе од 475.798 евра и која је друштвена потреба овом промоцијом задовољена?

2.    Како је могуће да је уговор између Министарства животе средине и просторног планирања и предузећа "NEWS - WALL" склопљен 27. маја 2010. године, а да је турнир на којем је промовисана акција одржан од 01 – 09. маја 2010. године?

3.    Због чега, док се стотине хиљада грађана налазе испод границе сиромаштва, а држава у години кризе додатно задужује и распродаје националне ресурсе, на трагично неодговоран начин расипа новац пореских обвезника?

Због недвосмислених сазнања до којих смо дошли пратећи рад Министарства животне средине и просторног планирања, позивамо надлежне институције да хитно истраже овај случај и предузму одговарајуће мере. Коалиција за надзор јавних финансија сматра да само брза и професионална реакција институција може довести до кажњавања одговорних.

Уговор о пружању услуга промоције акције "Очистимо Србију" 2010

Записник о преговарању 2010

Обавештење о закљученом уговору 2009

http://www.nadzor.org.rs/dubinsko_ciscenje_srbije.htm