Građanima je važno da li je inflacija, na primer, devet ili 12 odsto, ali mnogo je značajnija činjenica da privreda i investitori gube poverenje u vladu čije se projekcije o godišnjem rastu cena već nekoliko godina pokazuju netačnim, pa zbog toga oni uvek u cene ugrađuju veću inflaciju od vladinog plana i tako ga već na startu ruše - kaže ekonomista Saša Đogović

BEOGRAD - Prognoze o visini inflacije na kraju godine koja će smanjiti kupovnu moć građana nisu jedinstvene i dok guverner Radovan Jelašić smatra da će se u drugom polugodištu smanjiti i da će se 2008. završiti sa 9,4 odsto, Stojan Stamenković, saradnik Ekonomskog instituta tvrdi da će inflacija biti preko 12 procenata. Planirana je 6,5 odsto, a ekonomisti kažu da je manji problem kada se plan promaši za koji procenat, ali da se ne probije psihološka barijera i izađe iz zone jednocifrene. Građani tvrde da su im plate mnogo tanje nego što zvanična statistika beleži rast cena i inflacije. Očigledno da svako ima svoju potrošačku „korpu“ i ne priznaje statistiku koja sve uprosečava, pa slika na papiru bude „lepša“.

Cene na malo robe i usluga, prema podacima Zavoda za statistiku, u avgustu 2008. u proseku su bile više za 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec. Cene robe bile su niže za 0,3 odsto, a cene usluga povećane za 1,5 odsto. Tog meseca cene su u odnosu na decembar 2007, povećane za 6,5 odsto.

Troškovi života u avgustu u odnosu na prethodni mesec, u proseku su viši za 0,1 odsto, a u odnosu na decembar prošle godine troškovi života su povećani za 5,9 procenata.

NEMA OPRAVDANJA

Vladana Hamović, pomoćnik direktora u Institutu za ekonomiku poljoprivrede kaže da na inflaciju dominantan uticaj imaju cene hrane - čak 40 odsto. Po njenim rečima hrana je i u Srbiji i u svetu skupa i dalje će poskupljivati zbog elementarnih nepogoda, veće potrošnje nekih proizvoda koji se koriste kao sirovine za proizvodnju goriva i drugih razloga. „Neki poljoprivredni stručnjaci kažu da će u Srbiji ova godina biti rodna, što znači da su se stekli uslovi da osnovnim životnim namirnicama cene, ako već ne padaju, bar ne rastu. Ne mogu se proizvođači uvek pozivati na skupu naftu, čija se cena takođe smiruje“, kaže Hamovićeva.

ZA GURMANE

Za probirljive gurmane platna kartica mora biti „teška“ kada uđu u radnju jer ako jedu salatu od radiča, kilogram treba da plate 214 dinara, ćureće grudi su 1.101, zlatiborska slanina 1.400, dimljeni kare od 1.058 do 1.900, a specijalitet, goveđa zlatiborska pršuta između 2.100 i 2.322 dinara. Kilogram egzotičnog voća mango je 344, avokada 394, a brazilskog oraha 707 dinara.

Cene poljoprivrednih proizvoda prošlog meseca bile su niže za 8,7 odsto. Stamenković kaže da je ove godine u julu i avgustu izostalo veće sezonsko pojeftinjenje poljoprivrednih proizvoda, pa je bazna inflacija koja se utvrđuje na osnovu cena na tržištu i u nju ne ulaze one koje reguliše država, ostala visoka. Razlog su visoke temperature i jaka suša koja je otežala proizvodnju voća i povrća.

Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta kaže da je građanima svakako važno da li je inflacija, na primer, devet ili 12 odsto, ali mnogo je značajnija činjenica da privreda i investitori gube poverenje u vladu čije se projekcije o godišnjem rastu cena već nekoliko godina pokazuju netačnim, pa zbog toga oni uvek u cene ugrađuju veću inflaciju od vladinog plana i tako ga već na startu ruše. „Privreda slabo funkcioniše, a obećano je povećanje penzija koje će se finansirati iz budžeta, pa će deficit biti još veći, ali i tražnja i inflacija“, kaže Đogović.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, tvrdi da se političari ponašaju kao pijani tinejdžeri kada rade projekcije o inflaciji, a nakon toga se podignu plate, penzije, odobravaju subvencije, što u značajnoj meri generiše inflaciju. „S druge strane Narodna banka nije maksimalno upotrebila oružje koje ima u svojim rukama u borbi protiv inflacije, a to je referentna kamatna stopa. Kada se ona podigne dovoljno visoko inflacija se usporava, ali poskupljuju i krediti i jača dinar što nije dobro za izvoz. Zato se uvek vaga za šta se opredeliti, da li za nižu inflaciju ili jeftinije bankarske pozajmice“, kaže Stevanović i dodaje da bi sezonskog pojeftinjenja bilo i za vreme suše da postoji sistem za navodnjavanje, veća proizvodnja i konkurencija. „Suša ne bi trebalo da bude elementarna nepogoda da se ulagalo u sisteme za navodnjavanje. Istina, ove godine je inflacija u celoj Evropi viša, čak dvocifrena, ali je u malom broju zemalja poslednjih godina uporno dvocifrena, osim u Ukrajini i Srbiji“, kaže Stevanović.





Izvor: Glas Javnosti

                 Т р у ћ  .  т р у ћ  - .......

Baš bi napravio u Srbiji istraživanje koliko od svega dobiju poljoprivrednici, otkupljivači i trgovci....... seljak koji najviše posla napravi dobije mižeriju....dok drugima marže....rastu