Светско првенство у кошарци 2019. :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Hleba i Jokića u Vuhanu

Autor
Darko Plavšić

Vuhan je mnogo veći grad od Fošana. Udaljen je oko 1000 kilometara, ali to nije ništa za kineske vozove. Oko četiri sata traje put prevoznim sredstvom koje i običnog čoveka pretvara u gospodina. Mogao bih celu planetu da obiđem tim vozom, koji dostiže brzinu od preko 300km/h.

Vuhan je u centralnoj Kini, podjednako je vruće kao i na jugu, ali vazduh nije tako težak za upotrebu. Hala nam je na nekih kolimetar od hotela i događa se nezamislivo, noge postaju sredstvo transporta u Kini. Hala noću izgleda kao svemirski brod, a i unutra ima naznaka prisustva vanzemaljaca. Oni se u napadu poigravaju, a u odbrani ne dozvoljavaju protivniku da postigne koš. I evo tako sedam, osam dana. Utakmica između Srbije i Portorika bila je najdosadnija u kojoj je naša ekipa učestvovala od početka turnira. Bilo je opet atraktivnih poteza srpskih igrača, ali nekako je i njima utakmica poslužila kao trening koji nisu imali dan ranije zbog puta, a ulazi se u fazu turnira kad samo profesionalno treba odraditi posao i spremiti se za ozbiljne protivnike. Portoriko je to bio nekad, u ovom trenutku definitivno nije. Videlo se to u ranoj fazi meča, pa su se Plavi trudili da ispoštuju protivnika i publiku, ali bez preterivanja u intenzitetu igre jer za dva dana sledi Španija. I Portorikanci su se brzo uživeli u ulogu sparing partnera pa nije bilo prljavih poteza kao što su praktikovali Filipinci. Za sada, Srbija pobeđuje svoje protivnike sa 40,7 poena u proseku.

Za nas koji smo došli iz Fošana, prilično iznenađenje bila je slaba poseta na tribinama u Vuhanu. Većina srpskiih navijača koja je bila u Fošanu prenela je dobro raspoloženje i ovde, ali dvorana u Vuhanu je jednostavno prevelika da bi se napunila bez domaće podrške. Utakmica je počela pred oko tri hiljade ljudi. Međutim, na prvom tajm autu stvorila se lavina na stepenicama. Podsetilo je na teniske pauze posle trećeg gema, samo što je ovo bilo prilično neobuzdano. Valjda su ljudi besplatno pušteni da popune tribine i da prisustvuju četvrtom javnom času košarke. Po principu, dajte narodu hleba i Jokića. Ni voda se tako brzo ne bi slila na tribine, kao ovi navijači koje je obezbeđenje bezuspešno pokušavalo da zadrži u granicama dostojanstvenog ponašanja. Kinezi apsolutno uživaju u atraktivnoj igri Srbije. Mnogi od njih došli su da vide čarobnjaka iz Denvera, ali ima i onih koji jako dobro znaju za umeće i ostalih srpskih majstora. Inače, Jokić za sada šutira 92 odsto iz igre na prvenstvu. Kako je lucidno konstatovao kolega iz Amerike: „Ja nemam takav procenat pogođenog kreveta pred spavanje“. Ovoga puta je glavni u reketu bio Boban Marjanović, drugi po redu ljubimac publike, koji je demonstrirao na koje sve načine jedan centar može da poentira. Bjelica je protiv Italije dodavao, a protiv Portorika šutirao. Podjednako dobro radi i jedno i drugo. Selektor Đorđević je najavio da će malo rasteretiti Bogdanovića posle naporne utakmice protiv Italije i tako je i bilo. Igrao je nešto preko 20 minuta, podelio pet asistencija, promašio više trojki nego što nas je navikao na turniru, pa se Đorđević našalio da mu je nedostajalo njegovih preko 1000 šuteva na treningu. Ljudi što rade u hali u Vuhanu nisu ni svesni da ih posle sutrašnjeg srpskog treninga očekuje menjanje mrežica na koševima. A i Španci neka se pripreme.

Jedino što može da zabrine pred nastavak turnira jeste potencijalni problem sa Nikolom Milutinovim. Selektor ga je pomenuo na konferenciji pred Portoriko, kako bi trebalo bolje da igra, onda je snažni centar ušao na parket prvi put sredinom treće četvrtine. Svi ostali su već uveliko imali svoje minute. Milutinov je promašio dva slobodna bacanja i ubrzo zatražio izmenu. Poslednju četvrtinu je skoro celu proveo na parketu, uz jednu atraktivnu rampu, ali je po završetku utakmice vidno nezadovoljan prvi odjurio u svlačionicu. U pripremom periodu i na početku Mundobasketa je delovalo da je Milutinov prvi centar reprezentacije. Đorđević je posle utakmice konstatovao kako je sve u redu i da Nikola nije zatražio izmenu jer je bio ljut na bilo koga. Utoliko bolje.

Španci i Italijani su u svojoj utakmici podsetili kako je to izgledalo nekad. Tvrdo, borbeno, gde je svaki koš kao gol. I taman kad je delovalo da Italijani polovinom poslednje četvrtine mogu da dođu do ključne prednosti, prestali su da ubacuju loptu u koš. Naravno, Španci su značajno uticali na to. Ekipa Serđa Skariola uopšte nije impresionirala u dosadašnjem delu turnira. Štaviše. Šušta su suprotnost selekciji Srbije čija je igra često bila egzibiciona. Nisu Španci imali mnogo teže protivnike nego Plavi, ali su uglavnom pobeđivali uz mnogo muke. Napad je najviše problematičan. Lopta često ide sporo, nisu ni šuterski jaki kao nekad, a Italijani koji su najslabiji na poziciji centra, svojom agresivnošću su učinili da Mark Gasol uglavnom jedva uošte primi loptu pod košem. Španci se na ovom turniru pre svega uzdaju u svoju odbranu kojom su se čupali u poslednjim četvrtinama protiv Irana i Italije. Vrlo su visoki, atletski jaki, slično kao Srbija, ali sa manje napadačkog talenta. Utisak je da Španija nema baš dovoljno rešenja u igri pet na pet na ovom turniru, ali su svakako i dalje protivnik koji legitimno napada prvo mesto u ovoj grupi.

Iako su i Srbija i Španija obezbedili prolaz u četvrtfinale, utakmica će biti veoma važna iz nekoliko razloga. Prvo mesto donosi verovatno lakšeg protivnika u četvrtfinalu, što će biti poraženi iz duela Argentina – Poljska. Koliko god Poljaci bili prijatno iznenađenje turnira, činjenica je da su malo iskoristili žreb i činjenicu da su Rusi ipak vrlo oslabljeni. Očekujem pobedu Argentine i Poljake na drugom mestu, što je povoljnija opcija. Ko bude prvi u grupi J, četvrtfinale će igrati u Šangaju, što je mnogo jednostavnije za transport od povratka na jug u Donguan. To bi opet značilo let do Gvangdžoua pa selidbu u Donguan, a to niko u srpskoj delegaciji ne želi. Sad, da li to prvo mesto garantuje izbegavanje Amerikanaca pre finala, veoma je diskutabilno jer njih očekuju neki nezgodni protivnici.

Naša reprezentacija je dugo maltretirala špansku na najvećim takmičenjima. Ubedljive pobede su se podrazumevale. Onda je došlo do promene odnosa snaga. Furija je dobila svoju najmoćniju generaciju u istoriji, koja je uvek jedva čekala priliku da ubedljivo savlada Srbiju. Kad je Aleksandar Đorđević počeo izgradnju ove ekipe, isticao je da je prvi cilj da se pobedi Španija. Uspevao je ponekad u tome i kad smo bili slabiji, uspeće i sada kad smo jači.