Teroristi napali ranč izraelskog premijera Arijela Šarona

Palestinka krila bombu ispod bebe

Aziza Džavabra se čudila kako je eksplozivna naprava dospela ispod njenog sina kad ju je, navodno, nosila u jakni
JERUSALIM - Izraelski vojnici uhapsili su u oblasti Hebrona na Zapadnoj obali 16 Palestinaca, uključujući 13 pripadnika terorističke organizacije Hamas, prenosi Frans pres. Asošijeted pres javio je da je u subotu izraelska armija u raciji u blizini Nablusa uhapsila 15 Palestinaca i pronašla ručnu bombu sakrivenu u ćebencetu ispod jednomesečne bebe.

Vojnici su uhapsili Azizu Džavabru jer im je bila sumnjiva zbog načina na koji je držala jednomesečnu bebu, da bi se ispostavilo da krije bombu ispod mališana. Aziza se čudila kako je bomba dospela ispod njenog sina kad ju je, navodno, nosila u jakni, a vojnici su uhapsili njenog muža i još četiri osobe.

- Videti ženu da koristi svoju bebu da sakrije bombu uopšte nije tipično - rekao je portparol izraelske vojske Arik Čen i dodao da je u njenoj kući pronađeno 10 kilograma eksploziva sakrivenog u koferu.

U međuvremenu je palestinska teroristička organizacija Narodni komiteti otpora (NKO) saopštila da je raketa, koja je pronađena prošle sedmice na ranču izraelskog premijera Arijela Šarona u pustinji Negev, bila njemu namenjena, zapretivši da će nastaviti s pokušajima da ga ubije i s napadima na Izrael.

- Rakete šalju jasnu poruku da niko u Izraelu nije bezbedan, pa ni Šaron... Mi kažemo Šaronu da nije imun na udare palestinskog otpora - izjavio je portparol NKO Mohamed Abdel Al. Raketa nije eksplodirala, a ispaljena je navodno tri sedmice ranije iz pojasa Gaze i nije prva koja je pala na Šaronov ranč.

Inače su Izrael i SAD odbacili predlog palestinskog lidera Mahmuda Abasa da se počne s tajnim pregovorima o pitanjima konačnog mirovnog sporazuma, rekli su izvori bliski izraelskoj vladi. Vašington je stavio do znanja Abasu kako tajni pregovori ne bi doveli do preokreta u mirovnom procesu i apelovale da se on lepo usredsredi na borbu protiv terora.



Izvor: Glas Javnosti \ Pripremila V. Popović

Pritvor za Šveđanina i Turčina

SARAJEVO - Sud BiH odredio je pritvor od 30 dana švedskom i turskom državljaninu koji su pre četiri dana uhapšeni zbog sumnje da su planirali terorističke akcije u BiH, a državljanin BiH koji je uhapšen u istoj akciji pušten je na slobodu, piše juče Dnevni avaz, pozivajući se iz izvore iz vrha Tužilaštva BiH. Švedski list Sidsvenskan, prema pisanju sarajevskog dnevnika, navodi da je uhapšeni Šveđanin poreklom iz SCG i da je u petak odbio da se sastane sa predstavnicima Ambasade Švedske u Sarajevu, zahtevajući da ga zastupa švedski advokat.

Trojici uhapšenih određeni su advokati iz BiH po službenoj dužnosti. Policija Federacije BiH uhapsila je 20. oktobra po jednog državljanina Švedske, Turske i BiH zbog sumnje da su počinili krivično delo pripremanja terorističkih akcija. Prema navodima Dnevnog avaza, uhapšena trojka pripremala je samoubilački napad na jednu od ambasada zemalja članica EU u BiH.



Izvor: Glas Javnosti \ Beta

Sejed Morteza Mir Hejdari, ambasador Irana u SCG, o A-programu i pritiscima na svoju zemlju

Iran nije izvoznik nego žrtva terorizma

Nije smak sveta ako naš slučaj bude predat Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija
Pozivamo EU da oštru osudu nuklearnog programa zameni strpljenjem i pregovorima radi postizanja sporazuma
Amerikanci tvrde da Iran, zbog toga što poseduje velike rezerve nafte, nema pravo da koristi nuklearnu tehnologiju, a istovremeno primenjuju sankcije protiv svih onih zemalja koje s nama sarađuju u naftnim projektima. To je kontradiktornost koja nam stvara probleme u sprovođenju značajnih projekata, poput izgradnje velikih gasovoda. Zar iranski narod treba da poklekne pred ovim pritiscima? - pita se u razgovoru za Glas ambasador Islamske Republike Iran Sejed Morteza Mir Hejdari.

Američki predsednik Džordž Buš je pre izvesnog vremena izjavio da ne isključuje nijedno sredstvo prinude ako Iran ne suspenduje nuklearne aktivnosti. Koliko je, u ovom trenutku, realna opasnost od napada SAD na Iran?
- Vojni napad Amerike nije na dnevnom redu. I ostale zemlje su odbacile takvu soluciju. O tome, u ovom trenutku, ne razmišljamo. Osim toga, Amerika još nije uspela da se oslobodi tragova i posledica rata u Avganistanu i Iraku. O događajima treba odlučiti kad se budu desili. Možda će neko dobiti infarkt za nekoliko godina, ali to ne znači da sad treba da sedi kod kuće i da čeka da se to desi.

Ako bi do napada ipak došlo, da li bi i kako Vaša zemlja uzvratila?
- Ne priželjkujemo opasnost i nećemo za to davati povoda, ali ćemo uraditi ono što bi svaka druga zemlja učinila.

Kakve bi bile posledice toga?
- Regulisaćemo posledice kao i druge zemlje, onako kako smo regulisali posledice osmogodišnjeg rata sa Irakom.

 
  I šajkača ima persijski koren

Zašto su ovi prostori važni za Iran?
- Beograd predstavlja kapiju Balkana. Imamo tradicionalne odnose s Beogradom, još od pre 50 i više godina. Za vreme stare Jugoslavije, naš obim spoljnotrgovinske razmene bio je oko 700 miliona dolara. Kad god organizujemo neka dešavanja, kao što su, recimo, "Dani Irana" ili kursevi persijskog jezika, narod ovde to veoma dobro prihvata. Tradicija u odnosima i međusobne sličnosti nalažu nam da poboljšavamo odnose - kaže ambasador i podseća da u srpskom jeziku postoji više od 3.000 reči preuzetih iz persijskog. Osim glagola "znati" ili "stajati", malo ko zna da i reč "šajkača" vodi poreklo od persijskog - u plemenu Kajšaka označava pokrivač za glavu.
   
 
 
 
I druge zemlje imaju nuklearni program, ali Vašington zatvara oči pred tom činjenicom. Da li je reč o licemerju Zapada i postoje li i neki ne tako vidljivi razlozi SAD za ovakvo ponašanje prema Iranu?
- Islamska Republika Iran oštro protestuje zbog diskriminatorskog odnosa i postojanja dvostrukih standarda u vezi s nuklearnim aktivnostima zemalja. Iran primenu nuklearnog aparthejda tretira kao faktor poremećene ravnoteže i stabilnosti međunarodnog bezbednosnog poretka.

- Smatramo da je ovaj proces veoma ozbiljna pretnja za budućnost čovečanstva. U svakom slučaju, ovakva srednjovekovna uverenja nisu prilagođena današnjem svetu. Ne prihvatamo politiku Amerike, zasnovanu na podeli na dobre i loše momke. Takođe, smatramo da protivljenje Amerike miroljubivim nuklearnim aktivnostima nema nikakvog pravnog obrazloženja. Stav SAD o tome potpuno je politički.

Iran nije obelodanio činjenice o svojim nuklearnim aktivnostima. Imajući uz to u vidu i činjenicu da na Zapadu Iran tretiraju kao najvećeg izvoznika terorizma, kako očekujete da vam međunarodna zajednica poveruje da je nuklearni program isključivo miroljubive prirode?
- Ne slažem se da je Iran izvoznik terorizma. Naprotiv, mi smo jedna od najvećih žrtava terorizma u svetu. Amerika i Zapad u vezi s ovom pojavom takođe primenjuju dvostruke standarde. Za terorizam u našoj religiji i u jeziku ne postoji sinonim. Ubistvo čoveka s verskog i kulturnog aspekta u Iranu je gnusno. Ako neko bez razloga nekog ubije, tretira se kao da je ubio celu naciju.

- Kad je reč o drugom delu pitanja, koji dokaz je bolji od 1.200 dana inspekcije koju je sprovela Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA)? Koji je dokaz bolji od njihovih kamera postavljenih u svim nuklearnim postrojenjima u Iranu? Ima li boljeg dokaza od toga da obavljaju inspekciju kad god to požele? Koji je bolji dokaz od poslednjeg izveštaja El Baradeja, direktora IAEA, od aprila 2005? Predlog našeg predsednika predstavljen Generalnoj skupštini UN o učešću privatnog i državnog sektora u iranskim A-projektima najveći je dokaz miroljubivih ciljeva.

Ali, mnogi potežu argument da je čudno da Iran toliko novca troši na nuklearni program koji se koristi isključivo u civilne svrhe.
- Nafta i fosilna goriva su na izmaku. Izvori energije ne pripadaju samo nama, već smo dužni da ih čuvamo i za buduća pokolenja. Na osnovu najnovije statistike, stopa industrijskog rasta u Iranu je 6,3 odsto i u njemu živi 73 miliona stanovnika. To zahteva da Iran razmišlja i o drugim izvorima energije.

 
  Biće nafte

U slučaju da mu budu uvedene sankcije, hoće li Iran zaista obustaviti izvoz nafte?
- Tu informaciju objavio je novinar s malo pameti. Takva solucija je odbačena. Naš predsednik takav intervju uopšte nije dao ili, u najmanju ruku, o tome i nisu razgovorali. Naš stav je: "Manje priče, više rada".
   
 
 
 
 
 
  Pesme o atomskoj energiji

Čini se da je nuklearni program postao deo nacionalnog ponosa Irana, a pesme koje o tome govore veoma su popularne među Irancima.
- Zaista je tako. To je pravo nacije koje niko ne sme da nam uskrati. Kako da ubedimo naš narod da treba da odustanemo od programa ako neke zemlje i do 80 odsto energije obezbeđuju nuklearnim sredstvima. Zar da sami sebe lišimo tog prava? Jedan smo od potpisnika Sporazuma o miroljubivom korišćenju A-energije i njegovu primenu smatramo svojim nepobitnim pravom.
   
 
 
 
 
- U delovima Irana u kojima geografske prilike to dozvoljavaju, koristimo druge izvore energije, poput vetra. Demokratija pripada svim ljudima, a ne samo određenoj grupaciji. Koja je to demokratija da oni koji žive u seoskim oblastima Irana nemaju pravo da koriste energiju? Dužni smo da svom stanovništvu obezbedimo struju. Ona se ne koristi samo u domaćinstvima već i u medicini, genetici, poljoprivredi i drugim oblastima. Žao mi je što se uvek gleda prazna polovina čaše, a nikada ona polovina koja je puna.

Očekujete li da će Savet bezbednosti UN pitanje Irana uskoro staviti na dnevni red?
- Islamska Republika je dosad imala potpunu saradnju sa IAEA i smatramo da je ta agencija jedina odgovorna instanca za stvaranje ravnoteže u primeni nuklearne tehnologije. Svako neodgovorno, jednosmerno i nezakonito mešanje u njen rad smatra se vrlo opasnom pretnjom za buduće postojanje Agencije. S druge strane, predati slučaj Irana Savetu bezbednosti UN nije smak sveta. Takve pretnje neće promeniti principijelne stavove Irana u vezi s miroljubivim korišćenjem nuklearne energije i neće pomoći u rešavanju te problematike.

Šta očekujete od pregovora sa Evropskom unijom?
- Pozdravljamo svaki razgovor sa evropskim zemljama i koristićemo svaku mogućnost za razjašnjavanje naše pozicije. Pregovaračke zemlje ne treba da očekuju da odstupimo od svog jasnog prava. Isto tako, ne mogu da pokušaju da našem narodu nešto nametnu, ali smo najavili spremnost za pregovore s Evropom bez ikakvih preduslova.

- Očekujemo od Evrope da prihvati naše zakonsko pravo. Iran pozdravlja i prihvata razgovor s različitim zemljama sveta u cilju olakšavanja aktivnosti Agencije i pozivamo Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju da oštru osudu nuklearnog programa zamene strpljenjem i pregovorima radi postizanja sporazuma.

Iran je optužen i da oružjem snabdeva pobunjenike na jugu Iraka.
- Naš stav o Iraku vrlo je jasan: podržavamo stvaranje stabilne vlade, potpune bezbednosti i demokratije, na osnovu prava naroda. Čak i oni koji ovakve optužbe javno izriču, iza zatvorenih vrata nam se zahvaljuju na angažovanju. Nemaju drugi izbor osim da svoje slabosti pokriju optuživanjem drugih. Oni su okupatori i odgovorni su za narod koji tamo gine. Hoće da za sebe nađu ortaka u grehu.

- A irački narod dobro zna ko govori istinu. Naravno, jasno je da nemamo mogućnost propagande kakvu oni imaju. Predsednik, premijer i ministar inostranih poslova Iraka odbacili su ove optužbe. Ne trudimo se previše da odbacimo ove tvrdnje i dokažemo svoj ispravan angažman. Sledićemo svoj glavni cilj - stvaranje bezbednosti i demokratije u Iraku. Uloga propagande veoma je značajna, ali pre ili kasnije, narod će shvatiti ko je bio u pravu.



Izvor: Glas Javnosti \ Jelena Mitić

Siroti mali Iran, svi ga diraju... Pitam se zasto. U ovu pricu mozda moze da poveruje Natasa Kandic ili Sonja Biserko. A u svetskim okvirima dobro se zna sta se zaista radi u Iranu, a to su i Srbi osetili na sopstvenoj kozi devedesetih... i to ne samo u finansijkoj pomoci muslimanima u Bosni, vec i po pitanju sverca oruzja iz Irana za Bosnu et cetera...
Sto se tice atomskog naoruzanja, Amerika jeste licemer. I nije ok da samo USA imaju atomke, jer se tako stvara monopol nad najmocnijim i najrazornijim oruzjem na svetu, koje, uprkos sovjoj neverovatnoj razornoj moci sluzi prevashodno kao instrument zastrasivanja i odvracanja.
I, da se ispravim... Nije ok da samo USA ima atomke, fer bi bilo da ih nema niko.

Mnoge zemlje su istovremeno i zrtva i izvoznik terorizma: Amerika, Rusija, Britanija, Nemacka...

Prema tome uopste nije neverovatno da to bude i Iran.

Hamas najavio nove otmice

GAZA - Palestinska teroristička organizacija Hamas najavila je da će pojačati otmice Izraelaca ukoliko Izrael ne oslobodi palestinske zatvorenike.

- Izrael u zatvorima drži 9.000 zatvorenika i ako oni ne budu oslobođeni kidnapovanja će biti pojačana - izjavio je Mahmud Zahar, lider Hamasa u pojasu Gaze, a prenosi izraelski dnevnik Haarec. Izrael je od februarskog samita izraelskog premijera Arijela Šarona i palestinskog lidera Mahmuda Abasa oslobodio 900 zatvorenika i ne namerava da oslobodi osvedočene teroriste. Zahar je još upozorio da Hamas po isteku ove godine više neće poštovati prekid vatre s Izraelom ukoliko Palestinska uprava (PU) ne održi obećanje i ne objavi izbore planirane za januar 2006.

Izraelski borbeni helikopter ispalio je juče ujutro najmanje jednu raketu na otvoreno polje na severu pojasa Gaze, dva sata pošto su palestinski teroristi ponovo raketama gađali grad Sderot u pustinji Negev, na jugu Izraela. Izraelske kopnene snage otvorile su artiljerijsku vatru i na pojas Gaze, a ratni avioni su nekoliko puta probili zvučni zid iznad te palestinske teritorije.

U raketnom napadu palestinskih ekstremista na Sderot nije bilo ni žrtava ni štete, a odgovornost je preuzela teroristička organizacija Brigade mučenika al Aksa, vojno krilo vladajuće partije Fatah. Sderot je česta meta palestinskih ekstremista, s obzirom na to da je blizu pojasa Gaze, odakle se izraelska vojska povukla 12. septembra i time okončala vojnu okupaciju koja je trajala 38 godina. Najnoviju eskalaciju nasilja izazvala je odmazda terorista Islamskog džihada za smrt Luaja Saadija, vođe njihovog vojnog krila.



Izvor: Glas Javnosti

Više od 60 mrtvih bilans je subotnjih eksplozija u Nju Delhiju

Grupa Inkilabi odgovorna za napad

Zvaničnici Indije i Pakistana postigli su istorijski dogovor da sedmog novembra na liniji razdvajanja u Kašmiru otvore pet graničnih prelaza
NJU DELHI - Malo poznata kašmirska militantna grupa preuzela je odgovornost za subotnje eksplozije u Nju Delhiju, u kojima je poginulo više od 60 ljudi, a povređeno više od 180, javila je juče privatna televizijska stanica NDTV 24.

Isti izvor navodi da je grupa "Inkilabi" (Revolucionarna) pozvala lokalnu novinsku agenciju u Šrinagaru, letnjoj prestonici Kašmira, i rekla da su njeni pripadnici izveli napade u Delhiju, preteći novim napadima. Autentičnost ove tvrdnje, kao i naziv grupe još nisu potvrđeni. Eksperti bezbednosti kažu da jedino pakistanske militantne grupe Laskar-e-Taiba i Džaiš-e-Mohamed imaju takve organizacijske sposobnosti i sredstva da izvedu napade ovih razmera.

To što su se dve eksplozije dogodile na gradskim pijacama, a jedna u autobusu nije slučajno - pijace u Indiji ovih dana su pune jer se bliže dva velika verska praznika, koji se ove godine maltene poklapaju - muslimanima je Bajram, a hindusima praznik svetlosti Divali. Prema rečima predsednika lokalne vlade u Delhiju Šelije Diksit, tri eksplozije odjeknule su gotovo simultano.

U prvoj izjavi posle napada, premijer Monmohan Sing ocenio je da je reč o terorizmu.
- Ti teroristi žele da u naš miroljubivi narod unesu strah i nepoverenje. Ove eksplozije za cilj imaju da stvore uznemirenost tokom predstojećih praznika, koje obeležavaju različite verske zajednice u Indiji. Porazićemo to zlo. Nećemo mu dozvoliti da uspe. Uveren sam da je narod Indije dovoljno odlučan i jak da pobedi u ratu protiv terorizma - rekao je Sing.

U Nju Delhiju su na snazi vanredne mere, sve gradske pijace su zatvorene, a policija je u racijama u nekoliko desetina manjih hotela pritvorila više od 150 osoba. Policija traži mladića od oko 20 godina koji je odbio da kupi kartu za autobus, da bi izašao u četvrti Govindpuri i iza sebe ostavio crnu torbu. Kada je oko 40 putnika upozorilo vozača na sumnjivu torbu, vozač i kondukter su posle provere pokušali da je izbace i tada je došlo do eksplozije.

Pakistanska vlada odmah je najoštrije osudila napade u Delhiju, nazvavši ih varvarskim, kriminalnim činom. Odnosi između dveju zemalja su zbog spora oko Kašmira napeti već decenijama, ali u poslednje dve godine došlo je do značajnog "otopljavanja". Posle brojnih gestova dobre volje, Indiju i Pakistan sada je na neki način ujedinila tragedija izazvana razornim zemljotresom koji je pogodio upravo Kašmir. Zvaničnici dveju zemalja su u subotu uveče postigli istorijski dogovor da sedmog novembra na liniji razdvajanja u Kašmiru otvore pet graničnih prelaza, kako bi se pomoglo selima stradalim u zemljotresu. Otvaranje granice u većinski muslimanskom Kašmiru posebno je osetljivo pitanje za vladu u Nju Delhiju, koja se 16 godina bori s muslimanskim pobunjenicima koji žele da indijski deo Kašmira bude nezavistan ili pripojen Pakistanu.

Bi-Bi-Si prenosi da će stanovnici te oblasti samo pešice moći da prelaze liniju razdvajanja, što znači da će humanitarne organizacije i dalje imati dosta problema da dostave pomoć nekim područjima koja su stradala u zemljotresu. Strahovanja za živote beskućnika rastu s približavanjem zime, a pomoć još nije stigla u najzabačenije oblasti.



Izvor: Glas Javnosti \ Pripremila V. Popović

Mladi Iračanin razneo sebe pokušavajući da ubije šefa policije

Desetogodišnji bombaš-samoubica

Dečak od desetak godina digao je sebe u vazduh u Kirkuku, na severu Iraka, pošto je potrčao ka automobilu u kome se nalazio šef iračke policije. Meta njegovog napada bio je general Hatab Abdala Areb, koji se je ranjen u stomak, grudi i nogu i trenutno se oporavlja u bolnici.

Areb je rekao da je video kako dečak opasan eksplozivom, star između 10 i 13 godina, trči ka koloni automobila u kojoj se on nalazio.

Mali napadač je aktivirao eksploziv, ali nije uspeo da priđe dovoljno blizu da bi uspešno obavio svoj zadatak.

Ovaj slučaj nije usamljen. Američka komanda je saopštila da su pobunjenici u Tal Afaru, uporištu iračke gerile, u ponedeljak „koristili žene i decu za napade na snage bezbednosti“.

Slučaj iz Iraka gde je 10-godišnji dečak izveo samoubilački napad skrenuo je pažnju međunarodne javnosti na problem „dece vojnika“, kojih prema poslednjim istraživanjima ima oko 300.000 širom sveta.

Organizacije za prava dece ističu da je u pitanju ozbiljan problem zbog čega je apelovano na UN da se sve zvanične ili paramilitarne vojne organizacije koje regrutuju decu vojnike izvedu pred Međunarodni krivični sud.

U izveštaju Koalicije za zaustavljanje upotrebe dece vojnika (CSUCS) navodi se da su u poslednje tri godine deca vojnici učestvovala u 22 konflikta širom sveta. Ističe se da su u početnim fazama intervencije u Avganistanu i Iraku SAD angažovale 62 deteta vojnika mlađih od 17 godina.

Tokom poslednje tri godina posle završetka ratova u Avganistanu, Angoli i Sijera Leoneu demobilisano je 40.000 dece vojnika, a 25.000 ih je regrutovano u sukobima u Sudanu i Obali Slonovače. Dece vojnika danas najviše ima u DR Kongu, Kolumbiji, Indoneziji, Nepalu, Filipinima, Čečeniji, na Bliskom istoku...

„Svet u kome se deca ne regrutuju u vojne formacije je moguć, samo je neophodna snažna politička volja i hrabrost da se to sankcioniše međunarodnim zakonima“, kaže Kejsi Kelso, šef CSUCS.

U Koaliciji se nalaze i dve najpoznatije organizacije za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“ i „Amnesti internešenel“.

Kao obredi inicijacije dece u vojne formacije često se budućim borcima naređuje da ubiju zarobljenike. Deca vojnici se upotrebljavaju i kao špijuni, doušnici, kuriri... Poseban problem predstavlja regrutovanje devojčica mlađih od 18 godina koje seksualno zlostavljaju njihovi vršnjaci.

Većina dece vojnika se regrutuje iz siromašnih regiona, gde porodice uspavaju da prežive šaljući decu u vojne formacije. Tamo gde siromaštvo nije toliko rasprostranjeno novi regruti se angažuju čestim otmicama u školama ili na drugim mestima gde se deca okupljaju.

Najviše dece vojnika danas ima u Africi (oko 100.000) i Kolumbiji (oko 14.000).

Specijalni sud u Sijera Leoneu je 2003. godine podigao prve optužnice zbog angažovanja dece vojnika. Na listi optuženih nalazi se i bivši predsednik Liberije Čarls Tejlor. Na podugačkoj optužnici protiv Tejlora nalazi se i optužba za angažovanje dece mlađe od 15 godina u vojne formacije u građanskom ratu od 1991. do 2002. godine.



Izvor: Blic \ A. Petrović

Silvio Berluskoni: Bio sam na meti terorista

Predsednik italijanske vlade Silvio Berluskoni izjavio je da je bio na meti teroriste samoubice, i to na fudbalskom stadionu.


„Bio sam meta i neposredno mi je upućena pretnja jednog kamikaze na fudbalskom stadionu“, izjavio je Berluskoni desničarskom dnevniku „Libero“, a prenela agencija Rojters. Berluskoni je rekao da se „ne radi o njemu, već o Italiji“.

„Izloženi smo terorističkim napadima koji seju smrt“, rekao je italijanski premijer.

On nije precizirao kada je napad sprečen. Berluskoni je inače vlasnik fudbalskog tima Milan i ponekad gleda utakmice na milanskom stadionu „San Siro“. Rojtersov izvor u sudu izjavio je da oni nemaju nikakve informacije o zaveri protiv Berluskonija, ali je dodao da tajna služba ne mora da izvesti o svemu tužilaštvo i sud.

Berluskoni je dao intervju samo dan nakon što je izjavio da je odgovarao Džordža Buša od napada na Irak, što su njegovi politički protivnici nazvali smešnim.

On je još rekao da nikad nije želeo rat u Iraku i izrazio želju da se njegove reči čuju u arapskom svetu.



Izvor: Blic

Delovanje islamskih humanitarnih organizacija
Balkan u trouglu Al kaide

- Islamski ekstremisti čvrsto su povezali čitav region, a deo priprema za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku izveden je na Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini i Albaniji
- Kada se u Prištini pokrene pitanje prisustva radikalnih organizacija, Unmiku se prebacuje da je dozvolio da se, posredstvom islamskih organizacija, infiltriraju i elementi terorizma

Delovi bivše SFRJ, koji su se svojevremeno nalazili pod viševekovnom turskom vladavinom, postali su osamdesetih godina prošlog veka posebno zanimljivi za mnogobrojne islamske humanitarne organizacije. Za najveći broj, kako se ubrzo pokazalo, bavljenje humanitarnim radom bilo je samo pokriće za političko, kasnije i terorističko delovanje.

U fokusu njihovog interesovanja, uz Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju, našlo se i Kosovo i Metohija, kao deonica takozvane zelene transferzale. Prema dostupnim podacima, na teritoriji SAD i Kanade deluje više islamskih humanitarnih organizacija povezanih sa Kosovom i Metohijom, Albanijom, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, ali se ne navode detalji šta se krije iza tih paravana, niti se u izveštajima navodi koje su od tih organizacija još aktivne.

Međutim, kada se u albanskoj javnosti južne pokrajine pokrene pitanje prisustva radikalnih muslimanskih organizacija, analitičari odgovornost prebacuju na Misiju UN koja je, kako tvrde, dozvolila da se "posredstvom islamskih humanitarnih organizacija infiltriraju i elementi islamskog terorizma". Ovo je, u autorskom tekstu, nedavno tvrdio i prištinski novinar Arbnor Beriša. On je preneo izjavu predstavnika Unmika da su nemoćni, jer nemaju tajnu službu koja bi sprečila infiltriranje međunarodnih terorističkih elemenata.

Ovakav stav, međunarodni analitičari tumače kao prećutno primirje, jer je Unmik, kao i Kfor, veoma ranjiv, pre svega zbog umanjenog brojčanog sastava, strukture jedinica koje uglavnom čine rezervisti i raširenosti kontigenata i baza u prostoru. Ozbiljniji pristup predstavnika Misije UN ovom pitanju primećen je tek sredinom ove godine, posle serije bombaških napada na policijske stanice Unmika u Prištini i još nekim kosmetskim gradovima.

Interesovanje zapadnih zemalja, naročito Amerike, za aktivnosti ovih organizacija na Kosovu i Metohiji, Albaniji i delom u Bosni i Hercegovini poraslo je posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, 11. septembra 2001. godine, tokom istrage o počiniocima. Američke službe bezbednosti došle su tada do podataka o povezanosti takozvanih islamskih humanitarnih organizacija sa grupama i organizacijama na Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini i Albaniji.

Jedno od tih saznanja je da su islamski ekstremisti tesno povezali čitav region, a da je deo priprema za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku izveden upravo u tom trouglu. Nije isključena ni mogućnost da je 19 učesnika tog napada moglo biti u vezi sa bilo kojom tzv. humanitarnim organizacijama u ovom regionu.

Aktivna ćelija

Crna Gora nezanimljiva

O delovanju islamskih humanitarnih organizacija na području Crne Gore ima veoma malo podataka. Jedino se na zvaničnom sajtu Ministarstva pravde Crne Gore nalazi podatak da je u registar nevladinih organizacija od 9. aprila 2001. godine upisana Global Relief Foundation, sa sedištem u Ulcinju i na čijem se čelu nalazi Sadik Pelinković.

Pripadnici Kfora uhapsili su 15. decembra 2001. na Kosovu i Metohiji tri radnika humanitarnih organizacija, od kojih dvojicu Iračana. Unmik je saopštio da su uhapšeni u Prištini i Đakovici "podržavali, organizovali i planirali terorističke napade u SAD i Evropi". I tadašnji generalni sekretar NATO Džordž Robertson potvrdio je, krajem 2001, "da je na Kosovu otkrivena aktivna ćelija terorističke mreže Al kaide".
Nezavisni politički analitičari ukazuju na višegodišnje prisustvo islamskih ekstremista na tlu Kosova i Metohije. Kao osnivač tog ogranka pominje se Abdulah Duhajman, rukovodilac humanitarne organizacije "Biro za islamski poziv", koja je delovala u Bosni i Hercegovini i bila direktno finasirana iz Saudijske Arabije. Duhajman se danas nalazi u alžirskom zatvoru i identifikovan je kao jedan od bliskih ljudi Osame bin Ladena. Istraga je pokazala da je on osnivač kampa za obuku "Abu Bekir Sidik" u Jablanici kod Tešnja (BiH).

Među onima koji su završili obuku u ovom kampu je Ekrem Avdija iz Kosovske Mitrovice, poznat prvo kao Abusheib (za vreme boravka u BiH), a posle povratka iz kampa "Host" u Avganistanu uzeo je ime Abus Akej. Po povratku na Kosovo i Metohiju, osnovao je jedinicu mudžahedina pod istim nazivom kao i kamp kod Tešnja, "Abu Bekir Sidik", u kojoj je povremeno bilo i do 120 boraca arapskog porekla, mahom iz Saudijske Arabije, Iraka, Jemena i Irana.

Pripadnici MUP-a Srbije uhvatili su 18. avgusta 1988. godine, prilikom ilegalnog prelaska jugoslovensko-albanske granice, grupu mudžahedina među kojima su bili i Avdija, Špend Kopriva i Nedžmedin Lauš. Oni su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne, ali su na osnovu Zakona o amnestiji 2001. oslobođeni. Po povratku na Kosovo i Metohiju razgranali su ekstremnu islamsku ćeliju. Avdija je reaktivirao navodno humanitarnu organizaciju "Kosovski islamski biro" čije je sedište u južnom delu Kosovske Mitrovice, u naselju Tamnik. Ova organizacija je, inače, osnovana 1998. godine uz pomoć Duhajmana i novcem iz Saudijske Arabije. Biro i danas funkcioniše, služeći kao paravan za prenos para za potrebe šire organizacije, ideološko pridobijanje i regrutovanje mladih Albanaca. Ispostave ovog islamskog biroa osnovane su širom Kosova i Metohije, ali se najvažnije odluke donose u na sastancima u južno - mitrovačkom lokalima "Besa" i hotelu "Palas".

Bliske veze

Ponovo je okupljena i grupa "Abu Bekir Sidik" koju, prema saznanjima od novembra 2004. godine, čine 30 članova, među kojima su Špend Kopriva, Muhamed Avdija, Sami Hoti, Alija Hoti, Besim Ismailji, Ertan Bitići, Ahmet Hodža, Ljuljzim Imeri, Nedžmedin Lauš, Arif Krasnići... Ova organizacija tesno je povezana sa terorističko-kriminalnom grupom Rahmana Rame. Utvrđena je i njihova bliska veza sa "Aktivnom islamskom omladinom", takođe zvanično humanitarnom organizacijom sa sedištem u BiH. Ove grupe dovode se u vezu sa miniranjem pruge Raška - Kosovska Mitrovica i bombaškim napadom na policijski punkt Mehov krš, 2003. godine, koja je izvedena u saradnji sa pripadnicima "Aktivne islamske omladine" iz Novog Pazara.

Albanija

U izveštaju Kongresa SAD 2002. Albanija se pominje kao jedna od 34 država u kojima Al kaida ima svoje aktivne ćelije. U njoj su se teroristi dugo zadržavali. Agim Geza, zvaničnik Tužilaštva Albanije, naveo je da je od 1992. godine Džasin Al-Ljadi, osoba koju FBI direktno dovodi u vezu sa Osamom Bin Ladenom, u Albaniji osnovao osam različitih firmi i organizacija. Od 1992. do 2002, Al-Ljadi i više od 30 drugih investitora iz Saudijske Arabije investirali su milionske sume u različite projekte za koje se uglavnom ne saopštavaju podaci.
Na zvaničnoj Unmikovoj internet prezentaciji objavljena je vest da je janura 2002. Džasinu Al-Ljadiju i njegovoj Munjafajl Foundation po zahtevu CIA i FBI zamrznuto čak 13 računa u albanskim bankama.

Pripadnici "Abu Bekir Sidika" su 1. decembra 2003. godine u severnom delu Kosovske Mitrovice postavili bombu velike razorne moći. Ona je postavljena u blizini trafo-stanice, udaljene samo pedesetak metara od studentskih domova i igrališta Tehničke škole. Bomba je na vreme uočena, pa su je pripadnici specijalne jedinice Unmik policije brzo demontirali. U obaveštenim krugovima bliskim kosovskim institucijama tvrdi se da je šestoro članova ove grupe, predvođeni Nedžmedinom Laušijem, zvanim Musa, počinilo napad na srpsku decu u Goraždevcu, 13. avgusta 2003. godine.

"Abu Bekir Sidik" blisko sarađuje i sa međunarodnim organizacijama, među kojima i sa humanitarnom organizacijom IGASA, čijim ispostavama u Skoplju i Zagrebu rukovode alžirski državljani Džamel Larmani, inače vojni instruktor, poznatiji pod imenima Abu Musab i Abu Muhamed. Humanitarna organizacija "Islamic Relief" iz Saudijske Arabije, još jedna je od organizacija sa kojom ABS razvio tesnu saradnju, tvrdi se u Prištini i Mitrovici. Inače, "Islamic Relief" je u dužem vremenskom periodu regrutovala decu bez roditelja albanske nacionalnosti i slala ih na versku i vojničku obuku u više arapskih zemalja.

Odabir dece vršen je uz pomoć "Kosovskog islamskog biroa" u hotelu "Lion" u Uroševcu. U dokumentima se pominje i poprilično tajanstvena organizacija "El Džila", čiji pojedini predstavnici održavaju vezu sa ABS. Pretpostavlja se da upravo "El Džila" predstavlja glavnu vezu između pojedinih islamskih zemalja i ekstremnih grupa na Kosovu i Metohiji, jugu centralne Srbije i Makedoniji.

Ova grupa blisko je povezana i sa srodnim organizacijama u BiH. Postoje mnogobrojni podaci i o aktivnostima "humanitarnih" organizacija na tlu BiH, gde je, primera radi, u jednom izveštaju o finasijskoj kontroli sumnjivih transakcija, koja je izvedena pod pritiskom i na insistiranje SAD, 30. septembra 2004. godine saopšten podatak da je otkriveno 586 miliona konvertabilnih maraka. Odnosno 293 miliona evra sumnjivih transakcija koje bi, kako je navedeno, "mogle služiti za finasiranje terorističkih aktivnosti".
   
Nepoželjni u Americi

Vlada SAD objavila je 12. oktobra 2001. godine spisak osoba i organizacija za koje se sumnja da su povezani sa teroristima. Agenti Federalnog istražnog biroa utvrdili su da postoje direktne veze i sistem uzajamnog finasiranja tih organizacija sa centrima Al kaide širom sveta. Decembra 2001. u SAD je zabranjeno delovanje i zamrznuti bankovni računi organizacijama Global Relief Fondation (GRF), Hold Land Fondation for Relief and Development (HLF), nešto kasnije Benevolence International foundation (BIF), Munjafalj (Blessed Relief) Foundation, kao i Talibah International. Iza ovih organizacija stajali su najbliži saradnici Osame bin Ladena: Rabih Haddad, Dasin Al-Ljadi, Abdurahman Alamoudi, Khalid bin Mahvouz i Enaam Arnaout, koji su svoje saradnike zadužili za prikupljanje i distribuciju novca do delova organizacije u drugim zemljama. Zbog toga su GRF, HLF, BIF i još neke organizacije početkom 2002. stavljene na listu UN kao terorističke. Istovremeno, zatvorene su kancelarije ovih organizacija u Francuskoj, Belgiji, Pakistanu, Turskoj, ali i Bosni i Hercegovini (Sarajevo, Zenica), Albaniji (Tirana) i na Kosovu i Metohiji (Priština i Đakovica). Samo GRF je sa pet miliona dolara godišnje pomagao svoje kancelarije u ovim zemljama. U zvaničnoj registraciji GRF navedeno je da se u fokusu ove organizacije nalaze Kosovo i Čečenija.

Ljiljana Staletović

Izvor: Glas Javnosti