ova kuca ce da vas stiti od svih svetskih terorisat!

 U Nemačkoj se predalo dvoje članova grupe „Revolucionarne ćelije“
U Evropi bez militantne levice

Dvoje pripadnika radikalne levičarske organizacije „Revolucionarne ćelije“ predalo se vlastima u Nemačkoj, potvrdile su vlasti u Berlinu pisanje lokalnih medija. U pitanju su muškarac i žena stari 58 godina, čiji identitet nije naveden.

Ovo je samo jedan u nizu događaja koji će označiti kraj nekada jakih militantnih levičarskih organizacija, koje su svoj vrhunac u Evropi imale tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. To su „Crvene brigade“ iz Italije, „17. novembar“ iz Grčke i „Bader-Majnhof“ iz Nemačke.

Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova Savezne države Severna Rajna-Vestfalija, organizacija „Revolucionarne ćelije“ je pre raspuštanja, nakon rušenja Berlinskog zida, izvela ukupno 295 napada. Pozivajući se na izvore iz tužilaštva u Karlsrueu, magazin „Špigl“ prenosi da će osumnjičeni biti izvedeni pred sud, ali da neće biti zatvoreni. Dve najpoznatije akcije koje su pripadnici ove organizacije izveli su otmica talaca na konferenciji zemalja članica OPEK-a u Beču 1975. i otmica aviona kompanije „Er Frans“ iz 1976. Ova otmica je razrešena u spektakularnoj akciji izraelskih specijalaca na aerodromu u Ugandi. Jedini poginuli izraelski vojnik u akciji bio je Joni Netanjahu, stariji brat kasnijeg izraelskog premijera Benjamina.

Tokom sedamdesetih godina, u Nemačkoj je primat imala jedna druga radikalna levičarska grupa, „Frakcija Crvene armije“ (RAF), poznatija i kao „Bader-Majnhof“. Poslednjih nedelja, u Nemačkoj se vodi debata da li bi trebalo pomilovati dvoje pripadnika ove organizacije Brigite Monhaupt i Kristijana Klara, koji su 1985. osuđeni na doživotnu robiju zbog učešća u ubistvu industrijalca Hansa-Martina Šlajera.

Posle 20 godina provedenih iza brave, tužilaštvo je podnelo zahtev za pomilovanje, a konačnu odluku će polovinom ovog meseca doneti predsednik Nemačke Horst Keler.

„Ovi ljudi nisu zaslužili milost. Do danas nisu pokazali nijedan znak kajanja i nisu se izvinili za svoje zločine. Ubice ne bi trebalo puštati na slobodu“, rekla je za „Bild“ Valtrude Šlajer, supruga ubijenog industrijalca.

Pripadnici „Bader-Majnhofa“ su Šlajera oteli 1977. i držali su ga u zarobljeništvu nekoliko nedelja tražeći puštanje na slobodu svojih drugova. Slika Šlajera ispred crteža zvezde i puške tada je bila simbol borbe protiv radikalne levice u Nemačkoj.

„Ove zatvorenike bi trebalo tretirati kao obične kriminalce. Odslužili su minimalnu kaznu zatvora i sada je na nadležnima da odluče da li da ih oslobode“, rekao je Hans-Johan Vogel, ministar pravde Nemačke sedamdesetih godina.

A. P.

    „Bader-Majnhof“ (Nemačka)

    Organizacija „Frakcija Crvene armije“ (RAF) „Bader-Majnhof“ formirana je 1970. godine kao „urbana gerilska levičarska grupa“. Formirali su je Urlike Majnhof i Andreas Bader, koji su posle hapšenja izvršili samoubistvo. Odgovorna je za ukupno 34 ubistva, a najaktivnija je bila u jesen 1977. godine, što je dovelo do nacionalne krize poznatije kao „Nemačka jesen“. Grupa je zvanično prestala da postoji 1998. godine.

    Ova organizacija osnovana je 1970. i glavni cilj joj je bio izlazak Italije iz NATO. Najpoznatiju akciju „Crvene brigade“ su izvele 1978. kada je otet premijer Aldo Moro, koji je ubijen posle tri meseca. Grupa nikada zvanično nije rasformirana, a italijanske vlasti veruju da je aktivno još svega nekoliko pripadnika. Poslednju akciju su izvele u februaru 2004. kada je ubijen Masimo d’Antona, savetnik bivšeg premijera Masima d’Aleme. Istim pištoljem je 2002. ubijen Marko Bjađi, savetnik tadašnjeg premijera Berluskonija.

    „17. novembar“ (Grčka)

    Radikalna levičarska organizacija osnovana je 1973. i glavni cilj joj je bila borba protiv vladajuće partije i uticaja SAD u zemlji. Izvela je ukupno 103 napada i ubila 23 osobe. Grčka policija je dve godine pre Olimpijskih igara u Atini uspela da uhvati jednog od članova organizacije koji je otkrio identitet ostalih, što je dovelo do masovnog hapšenja i, praktično, rasformiranja grupe. Početkom ove godine, izvršen je raketni napad na zgradu američke ambasade u Atini, a odgovornost je preuzela grupa „Revolucionarna borba“. U pitanju nova levičarska organizacija po ugledu na „17. novembar“.


Izvor: Blic

Osveta ETA zbog hapšenja članova

Na železničkoj stanici u Lućani, nedaleko od baskijskog grada Bilbaoa, juče ujutru eksplodirala je bomba kućne izrade. U eksploziji nije bilo žrtava, ali su na zgradi stanice popucali prozori i vrata.

Gradonačelnik Tonću Rodriges saopštio je da je par minuta posle prve došlo do još jedne eksplozije, kao i da su vatrogasci puna tri sata gasili vatru. Iza napada najverovatnije stoji baskijska separatistička organizacija ETA.

„U ovom trenutku očekujemo preciznije informacije od eksperata za eksploziv“, izjavio je za Rojters neimenovani predstavnik baskijske policije. Do eksplozije u baskijskoj železničkoj stanici došlo je par sati posle hapšenja 18 osoba osumnjičenih za pripadnost terorističkim organizacijama povezanim sa organizacijom ETA.

ETA je proglasila jednostrano primirje koje se okončalo posle podmetnute eksplozije u garaži madridskog Aerodroma „Barahas“, 30. decembra, kada su poginule dve osobe. U četiri decenije dugoj borbi za nezavisnu Baskiju, koja bi obuhvatila severne delove Španije i jug Francuske, ETA je u Španiji ubila više od 800 ljudi.

Izvor: Blic

Dve osobe lakše povređene kod Londona
Druga eksplozija pisma-bombe

Dve osobe su povređene u poslovnom centru u Vokingemu, jugozapadno od Londona, u eksploziji, kako se sumnja, pisma-bombe, saopštila je britanska policija.

„Hitne službe angažovane su zbog slabe eksplozije u jednoj kompaniji u Oklends biznis centru, Vokingem“, navodi se u saopštenju policije. Policija je pozvana nešto posle devet sati juče ujutru. Njeni pripadnici evakuisali su zgradu i blokirali je. Kako piše u policijskom saopštenju, ocenjuje se verovatnim da je povrede izazvao jedan poštanski uzorak.

Portparol hitne službe rekao je da su zbrinuta dva muškarca stara oko 30 godina sa povredama po rukama i gornjem delu tela. Njihove povrede nisu ozbiljne i ne zahtevaju bolnički tretman.

Izvori na koje se poziva agencija „Rojters“ rekli su da je meta napada bila firma „Venits“. Policija navodi da je još rano da se kaže da li je ta eksplozija u vezi sa eksplozijom pisma-bombe od ponedeljka u Londonu. U londonskoj četvrti Kapita, u kompaniji koja se bavi izdavanjem kazni za saobraćajne gužve u gradu, jedna žena povređena je u eksploziji. TV stanica „Bi-Bi-Si“ (BBC) prenela je da specijalni timovi policije ispituju još tri sumnjiva paketa, od kojih je jedan prijavljen u Birmingemu.

U istragu se uključila i specijalna anti-teroristička jedinica Skotland jarda. Kako prenose britanski mediji eksplozivne naprave su bile smeštene u malim paketima i na sebi su imale povratnu adresu. U pitanju je adresa Berija Horna, poznatog borca za zaštitu prava životinja koji je preminuo 2001.

A. P.

Izvor: Blic

Опет Старац са планине или добра стара ИРА 

Treća eksplozija za tri dana u Velikoj Britaniji
Pisma-bombe seju paniku

Jedna žena je zadobila lakše povrede u eksploziji pisma-bombe u velškom gradiću Svonsiju. Ovo je treći napad ove vrste koji se dogovio u Velikoj Britaniji za poslednja tri dana.

Kako prenosi TV stanica Bi-Bi-Si (BBC), povređena, čiji identitet nije naveden, radila je u agenciji za izdavanje vozačkih dozvola. U prvom napadu, koji se dogodio u ponedeljak u poslovnom centru Londona, nedaleko od glavnog štaba Skotland jarda, povređena je jedna osoba. Dan kasnije, dve osobe su lakše povređene u ekpsloziji pisma-bombe u kancelariji preduzeća u Vokingamu (u zapadnom delu Londona), koje se bavi dostavom saobraćajnih kazni.

Ministar unutrašnjih poslova Britanije je izražavajući zabrinutost saopštio da se ispituje da li su ova tri napada međusobno povezana:

„Prirodno, ovi incidenti su zabrinjavajući. Sada je najvažnije da dozvolimo policiji i istražnim organima da utvrde istinu bez spekulacija“, rekao je on. Dnevnik „Dejli mejl“ je pozivajući se na policijske izvore preneo da pisma-bombe najverovatnije šalje neki „militantni vozač“. S obzirom na to da su u sva tri napada na meti bile kompanije koje se bave izdavanjem vozačkih dozvola, mediji spekulišu da je najverovatnije u pitanju neko ko je razočaran zbog sve češćeg postavljanja kamera na putevima u Britaniji.

A. P.

Izvor: Blic

U Iraku više od 50 mrtvih i 120 povređenih
Napadi na pijaci u Bagdadu

Najmanje 56 osoba je poginulo, a 128 je povređeno u dve eksplozije koje su se juče dogodile u istočnom delu Bagdada.

Napadi pobunjenika izvršeni su sa dva automobila napunjenih eksplozivom, ispred pijace koja je bila prepuna ljudi. Inače, u Bagdadu je u toku velika ofanziva američkih i iračkih snaga u pokušaju da se zaustavi rat između šiita i sunita u toj zemlji. Zbog toga su komandanti američkih snaga u Bagdadu zatražili su još 7.500 vojnika, borbene helikoptere i inženjeriju, kako bi uspostavili bezbednost u iračkoj prestonici, gde živi oko pet miliona ljudi. Konačan broj vojnika koji će biti poslati u pomoć generalu Džozefu Filu, koji komanduje operacijama u Bagdadu, odrediće Pentagon. U Iraku se trenutno nalazi oko 140.000 američkih vojnika, od čega je 35.000 u Bagdadu.

Na meti američkih vojnika nalazi se i radikalni šiitski sveštenik Moktada al Sadr, koji se prema obaveštajnim podacima Pentagona krije u susednom Iranu. Međutim, iransko ministarstvo spoljnih poslova demantovalo je to, navodeći da SAD vode „psihološki rat“ protiv Islamske republike.

„Ne, on nije u Iranu“, rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Mohamed Ali Hoseini.

„U stvari, izveštaj je bez osnova i to je jedna vrsta psihološkog rata SAD protiv Irana“.

Izvor: Blic

Treći čovek Al Kaide priznao krivicu za napade 11. septembra
Al Kaida spremala napade na London i Los Anđeles

Šeik Halid Mohamed, treći čovek Al Kaide koga SAD već četiri godine drže zatvorenog u bazi Gvantanamo na Kubi, posvedočio je da je najveća teroristička grupa na svetu planirala drugu seriju napada na SAD posle 11. septembra, a na meti su bili Los Anđeles, Čikago, Sijetl, Empajer stejt bilding u Njujorku, nuklearne centrale u SAD, ali i Big Ben i Aerodrom "Hitrou" u Londonu, jedan od najvećih u Evropi.

Mohamed je, prema transkriptima saslušanja koje je objavio Pentagon, priznao da je Al Kaida izvršila ili planirala ukupno 31 akciju, priznavši i krivicu za svoje učešće u planiranju i izvršenju napada 11. septembra na Njujork i Vašington. Među planiranim akcijama Al Kaide su, prema njegovim rečima, bili i pokušaj ubistva pape Jovana Pavla Drugog prilikom njegove posete Filipinima i atentat na bivše američke predsednike Bila Klintona i Džimija Kartera.

Šeik Mohamed je priznao i da Al Kaida stoji iza pokušaja rušenja putničkog aviona na liniji Pariz-Majami, za koji je bio zadužen Ričard Rid, uz pomoć eksploziva skrivenog u obući. Priznao je krivicu i za bombaške napade na Baliju oktobra 2002. godine u kojima su poginule 202 osobe, napad na Svetski trgovinski centar 1993. godine.

Šeik Halid Mohamed je treći u hijerarhiji Al Kaide, posle Bin Ladena i njegovog zamenika Al Zavahirija. Pentagon je saopštio da će se saslušanje Mohameda i još dvojice zarobljenika nastaviti tokom aprila. Mohamed je rekao i da je lično ubio Danijela Perla, novinara, koji je obezglavljen u Pakistanu.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava ponovo su kritikovale zvanični Vašington koji u "pravnom vakuumu" već godinama drži oko 400 osumnjičenih terorista, bez prava na advokata i suđenje.

A. Petrović

    Smrtna kazna za Karbulija

    Sud u Jordanu osudio je na smrt operativca Al Kaide Zijada Karbulija zbog umešanosti u ubistvo jednog jordanskog državljanina. Karbuli je opisan kao lokalni lider Al Kaide u iračkom gradu Rutbi, blizu granice sa Jordanom, a suđeno mu je za terorističke napade u kojima je bilo žrtava, članstvo u ilegalnoj grupi, nezakonito posedovanje automatskog oružja i planiranje terorističkih napada.


Izvor: Blic

Australijanac ratnik Al Kaide
Ž.V., 26. mart 2007

Australijanac Dejvid Hiks(31) prvi je Gvantanamo- zatvorenik kojem se sudi u Americi. Na započetom suđenju on se tereti da je bio na vojnoj obuci Al Kaide i da je ratovao skupa sa Talibanima za vreme NATO-invazije u Avganistanu 2001.godine.
Hiksov advokat kaže da njegov klijent nema baš veliko poverenje u sud i da razmišlja da se izjasni krivim u nadi da će dobiti blažu kaznu.
Hiks je deportovan u Gvantanamo pre pet godina, a planirani proces protiv njega 2004.godine nije održan, jer je Vrhovni sud SAD ocenio da je tek konstituisani vojni tribunal za Gvantanamo-zatvorenike protivustavan. U međuvremenu su otklonjene sve pravne prepreke i oformljen taj specijalni vojni sud.
Suđenje Hiksu izaziva veliku pozornost javnosti u Australiji, i više organizacija koje se bave ljudskim pravima, zahtevaju da australijskog premijera da zaštiti Hiksa od sumnjivog sudskog procesa.

Izvor: Novosti

Australijanac osudjen za podršku Al Kaidi
Petak, 30. mart 2007. 21:54



Američki vojni sud u bazi Guantanamo na Kubi osudio je u petak na sedam godina robije pripadnika medjunarodne terorističke organizacije Al Kaida Australijanca Dejvida Hiksa, zbog materijalne podrške terorizmu.

Sudija je prihvatio Hiksovo priznanje krivice kao deo nagodbe koja limitira njegovu kaznu zatvora na sedam godina, mada je moguće da jedan njen deo bude suspendovan. Hiks je već proveo pet godina u zatvoru u američkoj vojnoj bazi Guantanamo na Kubi.

To je prva presuda jednom medju stotinama osumnjičenih koji se već godinama nalaze u tom kontroverznom vojnom logoru, prenela je britanska novinska agencija Rojters.

Bivši lovac na kengure, 31-godišnji žitelj australijskog grada Adelaide je takodje prva osoba kojoj je sudjeno pred "izmenjenim" vojnih sudovima koji su stvoreni odlukom Kongresa SAD.

Prethodno je Vrhovni sud odbio vrstu vojnih sudova koje je predsednik Džordž Buš ovlastio da vode procese protiv stranaca zatvorenih pod sumnjom za saradnju sa teroristima, zato što oni nisu bili u skladu sa Ustavom SAD.

Hiks je jedno vreme boravio u kampovima za obuku Al Kaide i borio se kao njihov pripadnik protiv američkih snaga u Avganistanu krajem 2001. gde je i uhapšen u decembru te godine. On je bio u prvoj grupi uhapšenih koji su prebačeni bazu Guantanamo mesec dana kasnije.

Pre odlaska u Avganistan, Hiks je izvesno vreme proveo u kampovima za obuku Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) na severu Albanije.

Hiksov branilac, major Majkl Mori je tvrdio da je Australijanac avanturista koji je po svaku cenu želeo da učestvuje u nekom ratu, za šta nikada nije dobio priliku.

Izvor:Mondo