Povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv zaraze HIV
Sida je bolest, a ne sramota

Kad mi je lekar saopštio da sam HIV pozitivna, ućutala sam. Rekao mi je da se ne plašim. Odgovorila sam mu da se ne radi o tome, već da moram da smestim tu činjenicu u glavu, da shvatim kako da nastavim dalje. Prvo što sam ga pitala bilo je šta da radim da se stanje ne pogorša i kako da ne ugrozim ostale oko sebe. Kako ću dalje? - deo ispovesti Mire L. (59), penzionerke iz Beograda, koja već šest godine živi sa virusom HIV-a.

Studentima okupljenim na tribini „Diskriminacija nije prevencija“, održanoj u Novom Sadu, ispričala je da nikada nije ni pomišljala da bi to moglo da joj se desi. A desilo se. Kaže da je uvek mislila da ni suprug ni ona nisu ugroženi jer ne spadaju u rizične grupe kao što su hemofiličari, homoseksualci i narkomani. Ali, HIV nije rezervisan ni za koga posebno i svi su ugroženi.

Mira je jedna od 2.088 osoba inficiranih HIV-om, koliko je u Srbiji od 1984. do 20. novembra 2006. godine zvanično registrovano. Od ukupnog broja, 1.339 već je obolelo od side, dok je 918 osoba umrlo. Najviše je registrovanih u Beogradu, i to 80 odsto. Međutim, kao i u svakoj metropoli, rizično ponašanje među ljudima je više zastupljeno, ali i najveći broj testiranja obavi se upravo u glavnom gradu.

Kad je Mira saznala da je inficirana HIV-om, saopštila je to samo najbližima, a po savetu lekara, prijateljima i poznanicima nije, jer ne može da ih ugrozi.

- Sa HIV-om se živi, od toga se ne umire, samo virus treba prilagoditi i živeti s njim. On se ne može izbaciti iz organizma, ali se od njega može napraviti „prijatelj“ s kojim morate živeti. Veći je problem to što naše društvo nije dovoljno informisano i ljudi sa tom bolešću moraju da se skrivaju, i sramota ih je. Nije sramota nekog ko ima karcinomom, ali jeste ako ste HIV pozitivni. Još uvek mi u nekim zdravstvenim institucijama daju izveštaje sa dva prsta, diskriminišu se deca čiji su roditelji pozitivni, a decu izbacuju iz škole. Protiv toga se treba boriti. Niko nikog nema pravo da osuđuje, s bolešću se treba nositi i bolesnom čoveku pomoći! - kaže Mira.

Tokom 2006. godine, zaključno sa novembrom, registrovana je 71 osoba sa HIV infekcijom, 40 osoba je obolelo od side, a 21 osoba je umrla.

Od 71 novootkrivene osobe inficirane HIV-om, 12 ih je sa teritorije Vojvodine, a 33 iz Beograda. Registrovano je 54 muškarca i 17 žena. Većina novootkrivenih osoba zaraženih HIV-om, koje su prijavljene tokom 2006. godine, uzrasta je od 20 do 49 godina, pri čemu je svaka treća osoba uzrasta od 20 do 29 godina. Što se tiče načina prenošenja, 45 novoregistrovanih se inficiralo seksualnim odnosom bez korišćenja zaštiti, a od tog broja - 28 seksualnim kontaktom među muškarcima. U istom periodu registrovano je osam osoba inficiranih HIV-om među intravenskim korisnicima droge, dok za 18 osoba nije prijavljen način prenosa HIV-a.

I dvadesetogodišnji Boban, takođe iz Beograda, od 16. godine živi sa virusom HIV-a. I on kaže da sa tim može živeti, ali da je bitno odreagovati na vreme, pridržavati se saveta lekara i voditi zdrav život.

- Saopštio sam ocu, bratu i prijateljima u koje sam imao poverenja. Bilo je teško, naročito prve godine. Međutim, kad se čovek informiše, shvati da nije sve tako crno, i sve je lakše. Znam da bi mnoge stvari u mom životu bile puno drugačije da se to nije desilo, ali ja i dalje radim, idem na koncerte, živim. Oni koji znaju za moju bolest, često me pitaju kako uspevam, ali to sam ja i znam da ne treba da odustanem od svega, već treba da idem dalje - priča Boban.

Sava Stefanović - Sonja Todorović

Izvor: Blic

ok jeste bolest a ne sramota ali je logicno da kad se nadjes pored nekog ko boluje od hiv-a logicno je da se uplasis i da se brines da se ne zarazis .Znam da ne mozes tek tako da se zarazis ali ponovo u glavi imas neko ogranicenje.i stalno mislis o tome

Dan borbe protiv side

1. decembar 2006. | 07:35 -> 10:47 | Izvor: B92, Beta

Beograd, Pirot -- Prvi decembar se u svetu obeležava kao Dan borbe protiv HIV-a i side. U Srbiji nekoliko akcija.

JAZAS će u Beogradu, na Trgu Republike, upoznati građane s konceptom Dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja na HIV. Ta Asocijacija za borbu protiv side je uz moto "Snaga je u prevenciji" ove godine obeležila 15 godina postojanja.

Do sada je u Srbiji zabeleženo više od 2.000 slučajeva obolelih od HIV-a i side. Prema zvaničnim podacima, ove godine je prijavljen 71 novi slučaj osoba inficiranih HIV-om, 40 obolelih od te bolesti, a 21 osoba je umrla.

Izvršna direktorka JAZAS-a Viktorija Cucić kaže za B92 da broj inficiranih raste, a da broj obolelih, zahvaljujući dobrim terapijama, koje omogućavaju da se s HIV-om duže živi bez pojave bolesti, ne raste. "Raste broj inficiranih, ali ne tako brzo kao u nekim zemljama istočne Evrope ili zemljama Afrike".

"Naše akcije traju cele godine, ne samo 1. decembra i mnogo je toga urađeno. I imamo to zadovoljstvo da se nešto ipak događa. Nivo znanja o HIV-u raste, ali pretvaranje tog ponašanja u oblik ponašanja koji čuva zdravlje nije proporcionalan znanju", kaže ona.

"Pokušavamo da popularišemo testiranje krvi, da dovedemo ljude na testiranje, dostupnost testiranja je široka, a imamo mobilnu jedinicu u kojoj su savetnici", kaže Viktorija Cucić.

Tribina u gimnaziji

Parlament đaka Pirotske gimnazije organizovao je tribinu "Za ljubav bez straha" povodom Svetskog dana borbe protiv side.

Epidemiolog Zlatimir Todorović je izjavio da je od registrovanja prvog slučaja, 1989, u Pirotskom okrugu registrovano 11 slučajeva, da je devet obolelih, a da je osam osoba umrlo.

Specijalistkinja socijalne medicine iz pirotskog Zavoda za javno zdravlje Elizabeta Aleksić ukazala je na značaj zdravog načina života i izbegavanja rizičnog ponašanja. "Virus side se ne dobija, već se uzima", rekla je ona i pozvala gimnazijalce da bez straha i predrasuda posete Savetovalište za mlade, koje od prošle godine radi u Pirotu.

Izvor: B92

 Širom planete obeležen Svetski dan borbe protiv side

Sida je u konkurenciji za prvog svetskog ubicu



Sida, koju mnogi opisuju kao kugu 21. veka, najviše pogađa decu. Danas u svetu živi više od 15 miliona dece koja su zbog ove bolesti ostala bez jednog ili oba roditelja. Njihov broj će se do 2010. povećati na 25 miliona. U svetu se svakog minuta virusom zarazi jedno dete mlađe od 15 godina. Epidemija godišnje ubije pola miliona dece, što znači da svakog minuta umre jedno dete.

Juče je širom planete obeležen Svetski dan borbe protiv side, od koje trenutno boluje nešto manje od 40 miliona stanovnika planete. Sida je trenutno četvrti uzročnik smrti u svetu, ali će za 15 godina, ukoliko se bude širila ovim tempom, izbiti na prvo mesto. Poslednja studija Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da će do 2030. najmanje 117 miliona osoba preminuti od side, ukoliko ne budu preduzete nikakve mere za suzbijanje pandemije. U studiji SZO koju su uradili Kolin Meters i Dejan Lončar navodi se da bi, ukoliko budu preduzete određene mere, moglo da se spase 28 miliona života. Ispitujući podatke iz više od sto zemalja, Meters i Lončar su proučavali vezu između stope smrtnosti i prihoda po stanovniku, obrazovanja i pušenja.

„Ono što će se desiti u budućnosti zavisi od toga šta međunarodna zajednica danas uradi. Naše prognoze su pesimističke i zasnovane su na pretpostavki da se situacija neće promeniti“, rekla je doktorka Meters.

Odlazeći generalni sekretar UN Kofi Anan je povodom Svetskog dana borbe protiv side apelovao na svetske lidere, ali i na čitavo čovečanstvo da preuzmu veću odgovornost u borbi protiv te bolesti koja je za 25 godina odnela više od 25 miliona života.

Četvrt veka od prvog slučaja zaraze, sida se i dalje širi, sa 11.000 novih slučajeva inficiranja dnevno i više od tri miliona smrtnih slučajeva godišnje.

„Svet je dugo odbijao da se suoči sa realnošću. Ali, stavovi su se pre deset godina promenili i svet je počeo da učestvuje u borbi protiv side s ozbiljnošću koju zaslužuje“, rekao je Anan.

SZO je saopštila da svega 1,6 miliona ili 24 odsto obolelih prima terapiju koja im produžava život.

Oglasila se i Međunarodna organizacija za rad koja je saopštila da je sida tokom 2005. usmrtila više od 3,5 miliona radno sposobnih ljudi, zbog čega je u nekim zemljama Afrike već primećen nedostatak radne snage.

U nedostatku leka i vakcine, na kojima naučnici rade već decenijama, prevencija je glavni način sprečavanja širenja bolesti.

A. Petrović

    U Srbiji u 2006. inficirana 71 osoba

    Nacionalna komisija za HIV i sidu, u saradnji sa Crvenim krstom, vladinim i nevladinim organizacijama juče je na Trgu Republike deljenjem propagandnog materijala obeležila Svetski dan borbe protiv side. U organizaciji Studentske poliklinike juče je na Trgu Republike rađeno besplatno testiranje na HIV. U Srbiji je ove godine 71 osoba inficirana HIV-om, među kojima je i jedno dete; 40 je obolelo od side, a 21 osoba je umrla - podaci su Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“ i Nacionalne kancelarije za sidu. Od side je do sada u Srbiji obolelo 1.339 osoba, dok je 918 osoba umrlo.


Izvor: Blic

Srbi ne vole kondome
SEX KAO RUSKI RULET

Samo 16 odsto anketiranih izjavilo da redovno koristi prezervativ

Mnogi olako zaborave da je kondom jedina zaŠtita od HIV-a i drugih seksualno prenosivih bolesti

BEOGRAD - Procenat osoba koje disciplinovano koriste kondom u svakom nesigurnom seksualnom kontaktu je zanemarljivo mali. Daleko veći broj seksualno aktivnih bar je ponekad podleglo suludoj ideji da je nepoznati partner zdrav na osnovu njegovog iskaza ili izgleda! Rezultati Pressovog istraživanja na uzorku od 50 osoba različitog pola, životne dobi i socijalnog statusa pokazali su poražavajuće rezultate. Ogromna većina teorijski podržava upotrebu kondoma, ali je u praksi imala jednu ili više seksi akcija koje bi se mogle nazvati ruskim ruletom. Našim muškarcima zaštitna gumica smeta, steže ih, nervira, žulja, smanjuje im uživanje i, kako god okreneš, uvek se nađe neki izgovor za seks bez zaštite, a žene često „legnu“ na tu priču.
- Pre ću da se setim kada sam koristila kondom nego kada nisam - odgovor je mlade uspešne poslovne žene koja je promenila nekoliko partnera u poslednjih godinu dana. Iako svesna rizika, kao i ostali ispitani, jednostavno je podlegla razmišljanju - neće valjda meni baš nešto da se desi.
Osam od 50 ispitanih (16 odsto anketiranih) redovno koristi kondom, njih četvoro su davno digli ruke od bilo kakve zaštite, a svi ostali „šaraju“ i imali su više rizičnih kontakata. Nažalost, mnogi i u 21. veku zaboravljaju da su kondomi za sada jedini oblik zaštite od virusa kakav je HIV i ostalih seksualno prenosivih bolesti, ali  i da su odlična kontracepcija.
Danas je dostupan veliki broj različitih vrsta kondoma. Ono što se generalno podrazumeva pod kondomom je muški prezervativ koji odgovara polnom organu muškarca i zatvoren je na jednom kraju. Postoji i ženski kondom ili vaginalna torbica.
Kondomi su najčešće napravljeni ili od lateksa ili od poliuretana. Kondomi od lateksa su najefikasniji u zaštiti od virusa kao što je HIV i danas su najdostupniji. Poliuretanski su tanji od njih i nekim ljudima povećevaju osetljivost i pružaju bolji komfor. Takođe, od pomoći su malom broju ljudi koji je alergičan na lateks. Njihova mana je u tome što imaju malo veće šanse da puknu i često su skuplji od kondoma od lateksa. Zaštitne gumice danas se proizvode u različitim oblicima, bojama i aromama. Postoje i nazubljeni kondomi, sa spoljne strane teksturisani malim naborima ili izbočinama, što može da poveća zadovoljstvo tokom odnosa.
Prezervativi koji su elektronski testirani to moraju imati naznačeno na kutiji ili na samoj kesici.
- Visoke temperature mogu delovati na materijale od kojih je kondom napravljen. Za sada ne postoje sigurni dokazi da su takvi kondomi neupotrebljivi, ali svakako treba paziti da se oni kupuju u apotekama i sigurnim trgovinama - kaže Jelena Mitrović, farmaceut.
Mitrovićeva dodaje da je najbolje ne koristiti kondom koji je stajao u džepu, novčaniku ili kolima jer će se na taj način izbeći rizik da je možda oštećen. Takođe, treba obratiti pažnju i na upotrebu.
- Treba voditi računa o tome da se kondom ne ošteti otvaranjem kesice zubima, noktima ili previše žustrim postupanjem. Posebno proveriti da li su kesica i kondom u dobrom stanju, kao i rok trajanja - navodi ona.
Ono u čemu smo sigurno napredovali je emancipacija žena, koje se danas ne libe da pazare kondome. Nekad su to mahom činili muškarci, a prodavci potvrđuju da danas nema pravila i da su žene veoma česti kupci kondoma.
Ako se zna da je, prema podacima JAZAS-a, samo od početka ove godine prijavljeno 2.039 novih slučajeva zaraženih HIV-om, potrebno je imati na umu da kodom nema alternativu i da svoje zdravlje i život ne treba prepuštati konstataciji „ma nisam valjda baš toliki maler“.
GORDANA TADIĆ

Ma, rekla je da je zdrava!

Pressovi sagovornici koji su učestvovali u anketi o upotrebi kondoma imaju između 19 i 44 godine, srednjeg su ili su na lestvici višeg socijalnog statusa i većina ih je visokoobrazovana. Manji broj još studira ili je sa srednjom stručnom spremom. Evo nekih njihovih odgovora na pitanje: šta vas je sprečilo da upotrebite kondom kao zaštitu:
* Nadam se da nisam takve sreće
da baš ja fasujem infekciju!
*Pa ona izgleda tako negovano i
doterano, sigurno je zdrava.
*Pitao sam je da li je zdrava i rekla
je da sigurno jeste, što sam i ja
za sebe potvrdio.
*Neće grom u koprive!
*Ma, ako me hoće maler, on može bilo gde da me snađe, svejedno je.
*Ništa ne osetim s kondomom, pa ga redovno skinem i ubedim partnerku
da sam zdrav ko dren!
*Kondom, šta to beše, ko će da
se smara s tim?

Izvor: Press

sjajno, sjajno

Kako se ovi novinari frljaju ovim brojkama, ništa mi nije jasno? Oni naravno svi prepisuju jedni od drugih,ali ja sam i na sajtu JAZASA videla ovu informaciju o 2000 i nešto registrovanih sveukupno od pojave bolesti, i odmah zatim,ove dodatne brojeve koji to opovrgavaju Koja im je ovo matematika? Zna li iko koliko je zaista ljudi u pitanju?

jel hoce neko da mi objasni sve moguce nacina prenosa hiva,hvala

sex bez kondoma (+oralni i analni)
koriscenjem iste igle (i droga a i kod doktora mada se sada na to obraca paznja pa nema potrebe da te to plasi)
cerumenom (npr. preko slusalica)
sa majke na dete
pri tetoviranju ako se ne koristi nova igla i mastilo
pri ljubljenju (ako postoji neka ranica u ustima postoji mogucnost ali preko pljuvacke se ne prenosi)

ljude sa HIV-om treba saosećati a ne odbacivati.