boleli od reumatskih bolesti i njihovi lekari pozivaju vas da u utorak, 9. oktobra od 13 sati na Ušću (šetalište i restoran)  uzmete aktivno učešće u obeležavanju Svetskog dana borbe protiv artritisa koji se ove godine u svetu organizuje pod sloganom: «Male stvari su važne... « i ima za cilj da podseti javnost da obolelima od artritisa često i mala pažnja i pomoć može značajno poboljšati život.


Reumatske bolesti nalaze se na prvom mestu po učestalosti među stanovništvom i obuhvataju veliki broj različitih oboljenja koja se po svom nastanku mogu podeliti u dve osnovne grupe: zapaljenska i degenerativna

Zapaljenska reumatska oboljenja javljaju se često kod mlađe populacije, čak i kod dece. Često su to progresivna hronična oboljenja celog organizma koja pored zglobova zahvataju i sve druge organe u telu. U ovu grupu  spadaju reumatoidni artritis, juvenilni reumatoidni artritis, psorijaza i psorijazni artritis, različiti tipovi spondiloartropatija i veći broj sistemskih bolesti vezivnog tkiva (sistemski eritemski lupus, dermatomiozitis, sistemska skleroza i dr.).

Učestalost oboljevanja sve je veći u poslednjim dekadama tako da se procenjuje da, na primer, samo od reumatoidnog artritisa boluje čak jedan odsto stanovništva Srbije. S obzirom da ove bolesti često pogađaju mlađu populaciju stanovništva finansijski izdaci vezani za samo lečenje bolesti i njihovih komplikacija, a posebno vezanih za odsustvovanje sa posla i često neophodne skupe ortopedske intervencije, su izrazito veliki.

Kvalitet života obolelih značajno je smanjen što se prvenstveno odnosi na otežane uslove školovanja, zapošljavanja, stalne posete lekaru, ograničenu dostupnost lekova i veliki broj drugih svakodnevnih potreba koje oboleli od ovih bolesti ne mogu adekvatno rešavati. Iz ovog razloga formirana su udruženja obolelih u celom svetu kako bi se poboljšao stepen informisanosti obolelih o bolestima od kojih boluju, o načinu života, prevencije, dijagnostike i lečenja. Kroz aktivnosti ovih udruženja omogućava se i rešavanje svakodnevnih problema zdravstvenog i socijalnog zbrinjavanja obolelih tj. poboljšava se kvalitet života i omogućava ravnopravno uključivanje obolelih u društvenu zajednicu.

Prva dekada 21 veka u stručno-medicinskoj javnosti nazavana je Dekadom kostiju i zglobova jer je, imajući u vidu obim i značaj ovih oboljenja, najveći broj istaživanja u svetu posvećen dijagnostici i lečenju ovih bolesti. Povodom obeležavanja 12. oktobra, svetskog dana borbe protiv artritisa, u skladu sa aktivnostima koje se organizuju u celoj Evropi, po prvi put se i kod nas obeležava svetski dan borbe protiv artritisa u organizaciji Udruženja reumatologa Srbije, Udruženja roditelja i dece sa reumatskim bolestima i Udruženja obolelih od reumatskih bolesti.

PROGRAM:

13.00 – 13.15 - Uvodna reč - Reumatske bolesti danas kod nas i u svetu - Prof. dr Nemanja Damjanov

13.20 – 13.30 -  Značaj osnivanja i aktivnosti udruženja obolelih -Volga Ilić – predsednik Udruženja roditelja i dece sa reumatskim bolestima

13.30 – 13.40 - «Male stvari su važne... « - u stihovima dece obolele od artritisa

13.45 – 14.45 - Trka za zdrave zglobove Udruženja roditelja i dece sa reumatskim bolestima

13.45 – 14.00 - Promotivni film o reumatoidnom artritisu

14.00 – 14.45 - Skupština Udruženja obolelih od reumatskih bolesti

14.45 – 16.00 - Zajednički ručak i druženje

Reumatoidni artritis


Reumatoidni artritis predstavlja hronično, progresivno, zapaljenjsko reumatsko oboljenje čiji uzrok još uvek nije dovoljno poznat. Ova bolest zahvata mezenhimno tkivo čitavog organizma, tako da se klasifikuje u sistemska oboljenja vezivnog tkiva. Glavna karakteristika ove bolesti je smanjenje celularnog imuniteta, povećanje broja B limfocita, hipergamaglobulinemija.

Učestalost

Reumatoidni artritis je najčešće oboljenje iz grupe zapaljenjskih reumatoidnih bolesti. Učestalost ove bolesti u populaciji je oko 0,5%. Kod većine pacijenata bolest se razvija između četvrte i šeste decenije života. U generativnom periodu ova bolest dva do tri puta češće pogađa žene, međutim sa starošću se ovaj odnos smanjuje.

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka reumatoidnog artritisa je još uvek nepoznat, iako je učinjen znatan napredak u razumevanju geneze ove bolesti. Pretpostavlja se da su okidači bolesti mikroorganizmi (bakterije, virusi). Takođe, jedan od uzroka nastanka bolesti su i autoimuni poremećaji u samom organizmu. U nastanku reumatoidnog artritisa značajnu ulogu ima i genetski faktor.

Klinička slika

Pre pojave simptoma same bolesti javljaju se nespecifični znaci poput prisustva slabosti, brzog zamaranja, gubitka apetita, gubitka telesne težine, rezdražljivosti, depresije, pojačanog znojenja, hladne i vlažne ruke i noge. U ranom stadijumu bolesti prisutni su povremeni bolovi u mišićima, naročito ramenog pojasa, ukočenost zglobova šaka i ručnih zglobova bez vidljivih promena. Posle izvesnog vremena uočava se vretenasti otok nekog malog perifernog zgloba šake i stopala. Otok je bolno osetljiv. Jutarnja ukočenost, bol, otok i ograničena pokretljivost postepeno se pojačavaju. U daljem toku bolesti nataju otoci i na drugim zglobovima praćeni deformacijama. Ova bolest osim zglobova zahvata i druga tkiva i organe, a manifestuje se pojavom reumatoidnih čvorića, malokrvnošću, ranicama na koži. Lekari su definisali nekoliko kriterijuma karakterističnih za poslednje tri nedelje bolesti, a to su:

    * jutarnja ukočenost
    * bol i osetljivost pri pokretima
    * otok zgloba
    * potkožni čvorići
    * ubrzana sedimentacija
    * pozitivan reumatoidni faktor
    * uveitis

Dijagnoza

Diajgnoza se lako postavlja kada se determinišu karakteristični kriterijumi iz poslednje tri nedelje bolesti. Vreme trajanja zglognih simptoma i znakova iznosi 6 nedelja. Laboratorijskim analizama se potvrđuje prisustvo anemije, povećanja broja belih krvnih zrnaca, smanjenje broja trombocita, ubrzana sedimentacija. U serumu se nalazi reumatoidni faktor. Postoji i porast IgM, IgG i IgA. Rendgenski nalaz zavisi od stadijuma bolesti.

Lečenje

Bolest je hronična i zahteva dugo lečenje, ali zbog nepoznate etiologije nema adekvatnog medikamenta kojim bi se postiglo izlečenje. Terapija se pre svega zasniva na otklanjanju simptoma i smanjenja zapaljenjskog procesa u organizmu. Opšte mere obuhvataju odmor i imobilizaciju najviše zahvaćenih zglobova. Od medikamenata najčešće se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi, a u pojedinim fazama se kratkotrajno primenjuju i kortikosteroidi. U savremenom konceptu lečenja sve veću primenu imaju soli zlata, koje omogućavaju dugotrajnu profilaksu pogoršanja bolesti. Plan lečenja sprovodi se u saglasnosti sa stavovima referentnih reumatoloških ustanova.

Ishrana za obolele od reumatoidnog artritisa


Bolest ublažava i tri do pet porcija svežeg voća i povrća jarkih boja dnevno.


 OBOLELI od reumatoidnog artritisa uglavnom treba u potpunosti da promene način ishrane, jer to kod čak 30 odsto pacijenata može značajno da ublaži simptome bolesti - kaže prof. dr Jelena Vojinović, klinički imunolog i pedijatar reumatolog Kliničkog centra Niš.

Uobičajeni način ishrane čoveka današnjeg vremena, još od detinjstva, kada se navike u ishrani formiraju, ali i sazreva imuni odgovor, sadrži elemente koji mogu da pokrenu hroničnu upalnu reakciju u digestivnom traktu koja utiče na pokretanje hroničnog zapaljenskog odgovora u organizmu.

 - Ovakvu ulogu igra, na primer, gluten - protein koji se nalazi u žitaricama (pšenica, ovas, ječam, raž) ili lakt-globulin, koji se nalazi u kravljem mleku. Dokazano je i da uneti šećeri u svom metaboličkom putu razgradnje oslobađaju energetske supstance koje takođe stimulišu upalnu reakciju. Masti koje se unose savremenom ishranom uglavnom sadrže takozvane omega-6 masne kiseline umesto omega-3 masnih kiselina, a deficit vitamina E i selena onemogućava prirodnu zaštitu od toksičnih oksidativnih radikala koji nastaju u procesu upale - navodi naša sagovornica i preporučuje obolelima da se drže sledećih pravila:

*izbegavajte testa i žitarice bogate glutenom i umesto toga jedite što više pirinča (smeđeg) i kukuruza

*svakodnevno pripremite sebi 3-5 porcija svežeg voća i povrća što jarkijih boja

*mesni obroci crvenog mesa u potpunosti treba da se zamene ribom (losos, tuna, sardina)
* umesto suncokretovog, treba koristiti isključivo maslinovo ulje (tri kafene kašičice ovog ulja imaju efekat sličan tableti “brufena”)

*dnevno treba uzimati 1000 ij vitamina D

*orasi i koštunjavo voće od izuzetne su važnosti kao izvor vitamina E i selena

* izmenjen način ishrane treba da bude praćen povećanom fizičkom aktivnošću

Doktorka Vojinović posebno naglašava da oboleli od reumatoidnog artritisa ne treba da kupuju različite parafarmaceutske “čudotvorne” lekove koji navodno stimulišu imunitet s obzirom na to da je to u slučaju njihove bolesti kontraproduktivno.

- Korekcija ishrane je dovoljna preventiva, a ublažava i simptome koji su se već razvili - kaže naša sagovornica.

ZABRANjENO
Oboleli od reumatoidnog artritisa morali bi da izbegavaju sledeće namirnice i brzu hranu: picu
burek
peciva
hamburger
razne slatkiše
grickalice
kravlje mleko

Izvor: Novosti