Samo ne znam kakve veze ovo ima sa temom? Ajde sad ti nas prosvetli.

Ja mislim da ti neznaš odgovor na moje pitanje eto to mislim , a potom  mislim da  PRETPOSTAVLJAŠ  šta je vrijeme i šta je prostor , ima tu još puno pretpostavki , e pa vidiš ako za nešto u šta nemaš direktan i očigledan dokaz kažeš verovatno ili pretpostavljmo onda je to nauka , i to je odmah istina , ako kažeš vjerujem onda nije iako u biti i jedni i drugi nemaju očiglednih dokaza , već se radi o posrednim indikatorima  , pokazateljima , ukazateljima ili kako već hoćeš.  Ali ovo je jako duga priča o rezervisanim pojmovima u modernoj propagandi , a dali ti to svijesno ili nesvijesno radiš , neznam a u koncu i nije bitno , mada bih rekao da si progutao kukuruz i da si uvjen u " modene tokove" .

Opet izbegavaš odgovor , po koji put , a samo nekoliko postova isprijed si tražio raspravu , hvalisao se nekakvim ispitima na posledipolomskim studijama i tako to , e pa vidiš ja sam mašinbravar i neznam šta su Vrijeme i Prostor , daj nešto sa tih poslediplomskih studija i nama VKV majstorima .

VKV majstori neznaju engleski !  Ne pravis se mutav , ne postaj na engleskom dobro znaš da je fol u riječima.

Pa ostavio sam ti definicije u čemu je sad problem?
Ako su sporne daj da vidimo u kom delu su sporne? Daj da vidimo o kojim pretpostavkama pričaš?
(Ma da bi mogao i da nam objasniš kakve veze ovo sve ima sa teorijom evolucije?)  

p.s.
Iskreno, da bi mogao da vodiš smislenu diskusiju u nauci prvo pročitaj neku knjigu iz logike (evo jedan kratak pregled na srpskom: http://www.ef.uns.ac.rs/Download/metodologija_nir/02%20logika.pdf) pa zatim pročitaj osnove naučne metodologije. Kad pročitaš te osnove moći ćeš da diskutuješ o nauci ovako tvoji postovi nemaju nikakvog smisla.

Fol je u rečima!!!??? 
Sad još treba da ti prevodim? Uzmi rečnik pa prevedi. Moraš nekad i sam da se potrudiš.

Osnovni segmenti naučnog metoda


1.   Posmatranje i uočavanje fenomena - Za početak, trebalo bi u svetu koji nas okružuje uočiti nešto što ne izgleda baš sasvim obično, što se ne da tako lako opisati ili objasniti, nešto što nas čini znatiželjnim i što nas tera na istraživanje. Dakle, zapišimo prvo šta nam je to privuklo pažnju i šta nas to zbunjuje.

2.   Postavljanje pravih pitanja i traženje bilo kakvih odgovora - To što nas nešto intrigira i zbunjuje nam još uvek ne otvara mogućnost za njegovo istraživanje. Za tako nešto je neophodno da sami sa sobom raščistimo sledeća pitanja: 1) šta je tačno to što želimo da objasnimo, 2) koji sve faktori utiču na naš fenomen, 3) šta nam je polazna pretpostavka o načinu na koji ti faktori na njega utiču, 4) kako izvojiti uticaj samo jednog od tih faktora, odnosno kako da se tom idealu što više približimo. Osim toga, potrebno da potražimo odgovore još dva bitna pitanja: 5) da li je još nekoga zbunila ista stvar i 6) da li je neko već rešio problem. U ovoj fazi bi trebalo što više "istraživati" u biblioteci i bez ustezanja postavljati pitanja onima koji o tome (za sada) više znaju.

3.   Postavljanje hipoteze - Hipoteza je pitanje koje je postavljeno u formi takvoj da je na njega moguće odgovoriti eksperimentom. U suštini, to je naše pretpostavljeno rešenje problema. Naše je da na osnovu predznanja i zdravog razuma pretpostavimo šta bi trebalo dobiti kao rezultat. Naše istraživanje će biti uspešno u oba slučaja: i ako potvrdimo, i ako opovrgnemo hipotezu; neuspešno će biti ako na kraju i dalje ostaje nedoumica da li hipoteza važi ili ne. Složenim problemima je nemoguće doskočiti proveravanjem jedne hipoteze. Često je za rešavanje jednog problema potreban ceo niz hipoteza koje proveravamo odgovarajućim nizom eksperimenata. Postavljanje pravih hipoteza je često stvar intuicije i iskustva. Pokušajte više puta.

4.   Ispitivanje različitih metoda za testiranje hipoteze - Sigurno je da svaku hipotezu možemo testirati na više načina. Na nama je da odaberemo najpouzdanije među onima koje smo u stanju da primenimo. Ne zaboravite na napravite probu, tj. kontrolni eksperiment. Ponekad je neobično teško napraviti probu, ali bez toga se zaista na može. Kako nema metoda koji bi nam sa sigurnošću testirali hipotezu, ne bi bilo loše da imate dva ili više metoda i da uporedite rezultate koje oni daju. Neobično važna karakteristika bilo kog eksperimentalnog metoda je pretpostavljeni nivo greške. Ukoliko nemamo procenu greške, onda su nam svi metodi podjednako verodostojni i istraživanje tako gubi smisao.

5.   Eksperiment - Izuzetno je važno da postavka eksperimenta omogućava da se eksperiment ponovi i da se tako dobijeni podaci provere. Rezultat eksperimenta su "sirovi podaci" koje bi trebalo obraditi da bi zaključili je li polazna hipoteza potvrđena ili opovrgnuta. Često nismo u stanju da procenimo da li su podaci dovoljno pouzdani da bi uz pomoć njih testirali hipotezu. Stoga je potrebno da strogo kontrolišemo uslove eksperimenta da bi kasnije bili u stanju da ponovimo eksperiment u istim ili malo izmenjenim uslovima.

6.   Obrada i interpretacija rezultata - U ovom segmentu naučnog metoda uz pomoć pretpostavljenih modela i odgovarajućeg matematičko-logičkog aparata od "sirovih" dobijamo konačne rezultate. Ovi podaci se najčešće prezentuju tabelama i graficima. U opštem slučaju ne postoji recept za varijantu obrade rezultata koja bi nam omogućila da iz eksperimenta "izvučemo" maksimum informacija, tako da i u ovom delu istraživanja često moramo da se oslonimo na intuiciju i iskustvo. U nekim slučajevima, obrada rezultata je toliko složena da je sama po sebi istraživački rad.

7.   Izvođenje zaključaka - Korektna interpretacija rezultata bi osim same potvrde ili opovrgavanja hipoteze trebalo i da kvantifikuje neke od polaznih pretpostavki, npr. o nezavisnosti varijabli, o uticaju šuma, tj. spoljašnjih uslova koje ne možemo da kontrolišemo, o pouzdanosti eksperimentalnog metoda, o adekvatnosti teorijskog modela itd.

Hvala na preporici za knjige  , ja tebi takođe preporučijem knjigu koje se zove Bonton ( bilo koji autor) , u njoj stoji da je javno samohvalisanje vrlo ružna socialna pojava , a naćićeš još puno drugih korisnih stvari .  Ali da ne skrećem sa teme  , mi vodimo raspravu na srpskom jeziku , kad se govori o tako suštinskim pojmovima kao što su vrijeme i prostor apsolutno je bitan jezik , ti namjerno dezavuišeš ovo zato jer dobro znaš da nauka ove pojmove definiše vrlo labavo tj aproksimativno tj narodski rečeno VJERUJE da je nešto tako .

Ja mogu da prevedem ovo svakako ali ćeš onda reči da sam namjerno loše preveo , zato te opet pozivam da ti daš prevod , jer ti niko ovdje Kuran nije citirao na arapskom niti Bibliju na aramejskom , verovatno da vjenici ipak malo više čitaju bonton.

Ali evo da krenemo , prva riječ je otprilike prevodiva kao bezgraničan-boundless , ovo nije pojam koji je matematički definisan , i druga riječ relative je sama po sebe označava  "nedefinisanost " , kao bi ovu riječ preveo na srpski ?

Ovo ti je definicija osnovnog pojma u nauci ?


@nof , i kad sve ove korake primjenimo u praksi , umemo komadić majmunske vilice i na osnovu nje rekonstruišemo čitavo tijelo , limfni sistem , imunološki sistem , endokrine žlezde .... i ispadne karika koja nedostaje.

Ti pokušavaš da vodiš diskusiju na temu koje su početne pretpostavke od kojih nauka polazi, a koje ne mogu da se definišu pomoću višeg rodnog pojma (genus proximum). Ali vidi se da ti nedostaje znanja jer praviš greške. Zato sam ti i ostavio onaj link gde upravo imaš ta objašnjenja.


Ne. Ovo je još jedan primer koliko ti ne razumeš naučnu metodologiju, a pokušavaš o tome da diskutuješ. Sa druge strane apsolutno ne pročitaš ono što ti se navede kao neophodno da bi o nečemu mogao da diskutuješ što te diskvalufikuje kao ozbiljnog sagovornika.

Ovaj forum je samo vrsta zabave da se ubije slobodno vreme o stvarima o kojima smo svi na neki nacin strastveni i koje volimo .
Jeste lepo objaviti link sa novo-otkrivenim stvarima i teorijama na taj nacin nadopunjujemo jedan drugog
ali zeleo bih da postavim pitanje ili radije iznesem svoje misljenje.
Recimo da je Univerzum pun zivota Jer je u njemu previse materjala za gradjenje Zivota i jer je ogroman.
Posto znamo da sve ima neminovan kraj pa cak i ovaj univerzum, u cemu bi bila svrha postojanja bilo kakvog zivota?
Ukoliko je tacka singularnosti kraj Univerzuma koji znamo i njoj su vreme i prostor jedno,
Da li je iz nje nova inflacija Univerzuma samo konstantno ponavljan proces koji tezi perfektnom rezultatu
Jer ako smo mi covecanstvo najbolje sto je ovaj Univerzum proizveo tesko nama.
Mislim koliko superiorno bi moralo da bude to bice da izbegne sudbinu koja ce da zadesi ovaj univerzum,
Ako nema svrhe ocigledno ogranicenom postojanju zivota u ovom svemiru zbog njegovog ociglednog kraja,
Onda postoji samo jedna opcija a to je prelazak ,prosvecenje na visi energetski nivo postojanja.

Ja sam pametan , ja znam  , ja sam položio posle diplomske , bla , bla , bla,   Bonton pa posle sve ostalo.

Konačno da čujem nešto što me veoma , veoma zanima , i očemu znam jaaaaako malo  , hmm realno pitam se dali iko išta zna ?  Mene lično ovdje blokira jedna riječ , granica .  Ako ovaj Universum ima granicu , šta je iza nje ?  Ako je nema , bespredmetno je raspravljati o bilo kakvim krajevima , vremeskim ili prostornim ( mada neki kažu da vrijeme i ne postoji već i da je ono "prostor") ?

I drugo granica uma , razuma  , dali je ona prepreka da saGledamo postojanje ili nepostojanje ove prostorne granice ?