Sad lupaš. Rekao bih ti da se javiš kad imaš da kažeš nešto pametno, ali onda se nikad nećeš javiti.

Јао професоре немој тако, видиш да учимо овде о твојем брилијантном искуственом знању, дај нам мало кредита мајкуму

racunica postoji samo tebe mrzi da trazis,a i smorio si batice vise nego onaj bitbull ricard dokins

Sez, vecu glupost nisi mogao odvaliti. Skidam kapu za ovako nesto. Po ovome ispada da smo jedna jedinka iz cele neke vrste evoluira i napreduje ... 

I opet cu vam ponoviti, kada budete ovo shvatili necete odvaljivati gluposti raznorazne:

Kada budes skapirao sta kvantna fizika govori, bice drugacije. Dosta cesto se kao dokaz necega povlaci Entropija, zanemarujuci neke stvari. U nauci je poznata i Ektropija. Sila suprotnog delovanja. Cesto se navodi da Entropija zbog svoje teznje za vracanjem unazad, ne dozvoljava razvitak napred. E to je ono sto se ne zeli priznati medju vernicima, da to nije tako. Vec izvuceno iz konteksta ili objasnjavano onako kako odgovara.
Entropija je energija zatvorenog sistema. Direktno je ne mozemo izmeriti, vec preko drugog zakona termodinamike. Medjutim vezivanje da se radi o zatvorenom sistemu i nemogucnosti napredovanja, je potpuno pogresna. Ljudsko telo je sistem, taj sistem nema uvek istu energiju.
Povlacenjem za time da se ide unazad, dolazi se do Teorije Haosa, koja nikako ne ide u prilog kreacionistima. Sami naucnici su prilikom odstupanja u merenjima odbacivali to kao greske u merenjima. Jer su se podvodoli predvidljivoscu sistema i sila u njemu. Ali doslo se do toga da i predvidljivost kretanja samih planeta, ne nosi u sebi predvidljivost vec haoticnost.
Time se doslo do toga da se Svemir ne pokorava strikntno u svakoj tacki, zakonima fizike, vec im ostavlja odredjeni stepen slobode. Da ti fizicki zakoni deluju unutar odreddjenih granica. Npr. Njutnovi zakoni ne vaze pri relativistickim brzinama.
Time nadalje, sama Teorija Haosa, pokazuje da je Svemir kreativan i evoluirajuci. Da nije toga, sve pahuljice bi bile identicne. Svo lisce na drvecu bi bilo identicno. A to se ne desava. Raznolikost je na svakom koraku.

Teorija Haosa, objasnjava kako naizgled slucajni dogadjaji imaju svoj red na dobljem nivou, ma koliko god nama izgledali haoticno.

Mandelbrot, utemeljivac Teorije Haosa, je otkrio matematicki red u cenama proizvoda. Srozao je Ekonomiste. Pokazao je kako u naizgled slucajnom odredjivanju cena Pamuka u zadnjih 100 godina, postoji matematicki red. Kasnije je to nazvao Fraktal. To je geometrijska mustra, koja se beskonacno ponavlja u razlicitim skalama.

Jednacina je jednostavna: z > z² + c, gdje je z kompleksni broj, a c je konstanta. Formula je rekurzivna, jer se izracunata vrednost za z ponovno uvodi u formulu kako bi se dobila nova vrednost. Razlicite vrijednost za c ce predstavljati razlicite fraktale i davati fraktalu njegov stepen slobode.

Fraktale nalazimu svuda u prirodi. Npr. biljke imaju Fraktalnu simetriju.

Iz te Teorije su proizisla i 4 tipa Atraktora koji opet deluju na razlicitim nivoima realiteta. Ne zaboravi da postoje i 4 osnovne sile, koje takodje deluju na razlicitim nivoima.

Time se pokazuje kako drugi zakon termodinamike, zakon entropije koji tvrdi kako će se sav red u svemiru vjerojatno raspasti u nered, stoji prividno nasuprot traktorima haosa. A ti isti Atraktori dokazuju kako mora postojati Ektropija (negativna entropija) u svemiru, koja kreira red iz haosa.

Time se ujedno, Atraktorima, totalno preokrece ideja o uzroku i posledici. Pre neku godinu, na nivou subatomskih cestica je dokazano da ne mora prvo biti uzrok. Tako da i sama Kauzalnost, koja je utemeljena da obvezno postoji uzrok, koji je vremenski pre posledice, ne stoji. U Teoriji Haosa, uzrok je Atraktor, nevidljiva sila u budućnosti, koja privlaci posledice sadasnjih i proslih dogadjaja.

Tako da ne mora niko upisivati informaciju.

Mozete se ubiti u odvaljivanju, ali Univerzum to ne interesuje. On ide dalje.



=========================================


I ostavite se napusavanja na temi.

Ne mogu da Vam objasnim koliko je glupo govoriti da je naš Univerzum (ili Sunčev sistem) napravljen isključivo po meri ljudi. Takodje, ideja da je naš Univerzum po nečemu jedinstven - ne stoji.

Kada bi smo poznavali npr. 1.000.000 različitih Univerzuma i kada bi medju njima naš Univerzum bio zaista jedini koji podržava život, mogli bi smo sa pravom reći da je u pitanju mala verovatnoća nastanka takvog Univerzuma. To i dalje ne bi bio dokaz za postojanje Boga, ali bi imali dovoljno veliki skup Univerzuma da proračun bilo kakve verovatnoće bude validan.
Isto tako govoriti da je naš Sunčev sistem po nečemu jedinstven ne može imati smisla dok ne budemo dovoljno dobro poznavali, ako ne sve, tada barem dovoljan broj drugih zvezdanih sistema.

Prvo smo mislili da je Zemlja centar svemira, zatim smo mislili da je Sunce. Zatim smo mislili da je naša galaksija jedina, a onda smo otkrili nebrojene druge galaksije. Tešili smo se idejom da su planete isključivo pravo Sunčevog sistema, a zatim su otkrivene planete oko drugih zvezda. U ovom trenutku tešimo se da je život, barem, samo ovde nastao.
Šta mislite, da li će se ovo poslednje pokazati kao tačno? (na osnovu dosadašnjeg toka istorije)

Kada se kroz koju deceniju pronadje planeta sa O2 u atmosferi (što je gotovo siguran pokazatelj života), iluzija humano-centrizma i religijskih mambo-džambo brbljanja će konačno prestati.
Tamo gde je jedna takva planeta biće ih uskoro 100, pa 1000...a onda će se pronaći i razum.
Možda se sa njima nikada nećemo sresti, možda će se naša komunikacija svesti na nekoliko poruka koje ćemo razmeniti a na koje ćemo odgovore čekati vekovima, ali ono što je sigurno da će tada svi oni koji svoje živote upravljaju prema besmislicama prašnjavih knjiga (i pokušavaju da ista pravila nametnu drugima) konačno shvatiti da je njihova religija upravo to - besmislica.

Zvuči surovo? Možda.
Ali ništa manje surove nisu bile ni religije prema svojim protivnicima.

Došao je trenutak kada nam religije više nisu potrebne (ako su ikada i bile), a još je iz medicine poznato da je ponekada bolestan ud najbolje hirurški odstraniti pre nego što zarazi ostatak tela.
Nadam se da za nas kao vrstu nije već prekasno.

Verovatnoca nikad nije bila pogodna za dokazivanje necega, jer nije egzaktna, a ni masa drugih univerzuma ne mora da znaci da Bog postoji ili ne postoji.
Kao sto rekoh, da postojanje Boga moze da se dokaze ili opovrgne, to bi davno bilo ucinjeno, a onaj koji se bavi time i dan-danas je tezak besposlicar (tek su sacuvajBoze slucajevi koji tvrde da imaju dokaze )

Планета Земља јесте створена за човјека. Прича како смо се ми само прилагодили је празна прича све док се не каже и како смо сами себе створили. А то је немогуће јер нас је Бог створио. Сам себе нико не може ни од чега да направи. О вјероватноћи настанка живота случајно је било говора. Него ја бих ту увео и фактор времена. Планета Земља је стара 4.5 милијарди година. Један период уопште није постојао живот, па се тек касније појавио. Редослијед постанка је исти и за библију. Да би настала проста ћелија потребан је читав низ комплементарно повезаних процеса који ће да гради савршено тачан алгоритам. Како би само један процес "погодио прави пут", потребне су милијарде промашаја. Комплементарна надоградња је још сложенија и како тече еволуција све је сложенија и сложенија. И тако у бескрај... Овако долазимо до броја бесплодних покушаја који не можемо ни да замислимо. Логичан закључак који мени пада напамет је да једноставно нема времена да се све то случајно (само по себи) деси. Милијарда година јесте много, схватам ја да је то огроман - несхватљив период за човјека. Али то и даље не може да оповргне чињеницу да нема ни теоретски довљно времена а се путем случајних погодака и промашаја створе овако савршене форме живота. Погледајте, колико су сложени организми у живој природи. Они су примјер савршеног Божијег дизајна. Еволуција може бити тачна само ако се гледа као процес који је Бог започео, који подржао и убрзао. Сама пак еволуција без бар 100 000 милијарди година не би ништа створила.       

Evolucija nikako ne može biti tačna, brale.  Evo još jednog primjera: molekul hemoglobina. Empirijska formula mu je C₂₉₅₂H₄₆₆₄N₈₁₂O₈₃₂S₈Fe₄! Sastoji se od 564 aminokiseline i i najmanja izmjena u molekulu bi dovela do njegove disfunkcionalnosti i nesposobnosti da vezuje kiseonik i prenosi ga do svake ćelije u tijelu u jednoj jedinoj sekundi! To ti je kao kad bi uzeo 100 milijardi kristalnih čaša i u jednoj sekundi ih prebacio u SAD, a da ne razbiješ nijednu! Znači, nije mogao da se razvija evolucijom, zato što može da radi samo ako je u današnjem, savršenom stanju. To je priča koju pričam - priča o neumanjivoj složenosti. U svakom crvenom krvnom zrncetu imamo oko 200 miliona molekula ovog proteina! Čovjek može bez kiseonika da živi najduže 3 minuta. Kako je ovo ikad moglo da se razvije bilo kakvom evolucijom? Imajte na umu kolike su vjerovatnoće spontanog formiranja proteina, čak i ako pretpostavimo da postoji nešto što te iste aminokiseline sklapa i rasklapa (takav mehanizam ne postoji u prirodi). Kako je moguće da se napravi spontano baš takav protein koji je namijenjen za to i nalazi se baš gdje treba?

По еволуциностима је то могло бити на основу неогрниченог броја промашаја и погодака. То у теорији може да прође. Али чињеница је да вријеме није неограничен ресуср (бар када је у питању настанак живота, и његов развој) што доводи овакво мишљење до апсурда. 

Nije naučno uopšte raspravljati o tome, brale. 'Naučnije' je pričati kolikom brzinom može da leti Supermen ili o hemijskom sastavu Betmenovog zaštitnog spreja.