Da li smo postali “od majmuna” (popularno tumačenje Darvinove teorije) ili nas je sve stvorilo neko više biće, našem Umu nepojmljivo? Ovo je pitanje koje već dugi niz godina izaziva kontroverzne reakcije i burne rasprave dveju suprotstavljenih struja - evolucionista i onih koji veruju u Stvaranje.



Da li su ove dve koncepcije zaista isključive? Ako Bibliju shvatimo doslovno – jesu. Ako je shvatimo metaforički onda postoji prostor za razmatranje nekih drugačijih teorija – možda onih u kojima bi se na neutralnom terenu našli i jedni i drugi.

Sve je počelo od Darvina. Do trenutka kada je on sredinom 19. veka u "Postanku vrsta" izneo koncepciju promenljivosti vrsta i označio prirodnu selekciju kao osnovni mehanizam evolucije, u biologiji je vladala esencijalističko - kreacionistička koncepcija koja je zastupala teoriju zasebnog nastanka i nepromenljivosti vrsta, bazirana u velikoj meri na takozvanom argumentu na osnovu dizajna (Pejli "Prirodna teologija").

Od Darvina do danas tokom dugog niza godina, naučnici različitih profila, bavili su se problemima evolucije i ustanovili odredjene pravilnosti i mehanizme.

Šta je evolucija? Teško je dati definiciju koja bi obuhvatala sve aspekte jednog ovako složenog procesa ali jedna od mogućih definicija bi evoluciju objašnjavala kao "proces naprednih promena u genetičkom sistemu, u prvom redu zasnovanih na interakcijama populacija i sredine".

A šta podrazumevamo pod kreacionizmom?

Ovaj termin koristi se za označavanje vere u Boga Tvorca što je osnovno polazište velikog broja različitih konfesija. Kada se govori o evoluciji i religiji (hrišćanskoj pre svega), rašireno je mišljenje da su u pitanju dva dijametralno suprotna pogleda na svet. Medjutim - evolucija i kreacionizam nisu i ne moraju biti u suprotnosti i prihvatanje evolucije ne mora apriori podrazumevati i ateizam.

Vera u Boga je privatna stvar, stvar ličnog opredeljenja i osećanja.  Teorija evolucije pre svega predstavlja naučni princip. Ona govori o tome na koji je način živi svet nastao ali nam ne moze dati odgovor zašto je on nastao, kao i zašto je odabrao baš takav put nastanka.

Čak i katolička crkva prihvatila je da je evolucija "više od hipoteze". Papa Jovan Pavle II je 1996 godine izjavio da je "impresivna činjenica da je ova teorija bila progresivno prihvatana od strane različitih istraživač posle otkrića u različitim oblastima nauke... ta konvergencija predstavlja značajni argument u korist ove teorije...", dok je papa Pije XII jos 1950 godine rekao da "ako ljudsko telo i vodi poreklo od pradavne žive materije, duša čoveka je Božije delo". Evolucija ne negira postojanje Boga, jer nema razloga da Bog ne bude ta sila koja je evoluciju vodila u odredjenom pravcu a "ako Bog nije stvorio svet za sedam dana, to ne mora da znači da ga uopšte nije stvorio".


Najveća prepreka prihvatanju teorije evolucije predstavlja preterano doslovno tumačenje Svetog Pisma, pre svega od strane protestantske zajednice koja od svog nastanka smatra da Biblija predstavlja doslovno zapisanu Božiju reč i da u njoj nema nikakve simbolike.

U okrilju ovakvog verovanja se i razvija  i takozvani naučni kreacionizam koji podvlači razliku izmedju dva modela i pristupa evolucionističkog i kreacionističkog, potencirajući nemogućnost njihovog usaglašavanja.

Glavne aktivnosti kreacionista usmerene su pre svega na potenciranje činjenice kako je evolucija samo jedna od teorija a ne nikako i naučna istina, a često i na davanje negativne ideološko političke konotacije teoriji evolucije "Evolucija je izvor ateizma, komunizma, nacizma, bihejviorizma, rasizma, anarhizma, i svake vrste antihrišćanskog sistema verovanja i ponašanja" (Henri Moris "The Remarcable Planeth Earth"). Naučni kreacionizam kao pseuodonauka predstavlja negiranje i izvrtanje do sada dokazanih znanja ne samo biologije već i drugih nauka, koji za cilj ima predstavljanje religijske dogme kao validne naučne teorije korišćenjem naučne metodologije.

Nizak nivo edukacije kada je evolucija u pitanju, čak i kod fakultetski obrazovanih stručnjaka drugih profila, olakšava plasiranje takvih činjenica kreacionistima. Primera radi, koncepcija evolucije se medju laicima najčešće poistovećuje sa izrekom da je "čovek postao od majmuna". Sa druge strane takva pretpostavka se u teoriji evolucije nigde ne iznosi - u pitanju je naučno zasnovana tvrdnja da su čovek i majmun imali zajedničkog pretka (Dryopithecinae) pre oko 20 miliona godina.

Argumentacija naučnih kreacionista se svodi na nekoliko činjenica baziranih pre svega na potpuno pogrešnom tumačenju teorije evolucije, kao i nedovoljnom poznavanju kako bioloških tako i drugih prirodnih nauka.

Darvin je pokazao Red u Prirodnoj selekciji zavistan od uslova u kojima odredjena vrsta zivi,
Mislim,sam zivot korektuje ako je nesto lose to je prosto mrtav kraj i odbaceno je od prirode
a ako je nesto dobro i funkcionise to se dalje usavrsava parenjem.
Darvin nikada nije objasnio sam pocetak reda i strukture koja proizlazi iz proste celije ciji su svi nano delovi podjednako isti ,Dva naucnika Jedan Ruski hemicar i Jedan Engleski matematicar koji je prvi na svetu primenio matematicke formule na biologiju i bioloski svet su to objasnili 1940-tih.Oni se nikada nisu znali,
Desetak godina kasnije Treci naucnik koji je radio za IBM je sve to objedinio 1950-tih .

Наводно "Свето писмо или дарвин", али то је само званична интерпретација.

ovo jos traje? 
e,vala,svaka vam cast,neumoljivi ste... 

Hm da, lijepo bi bilo da je vise bice - Bog nepojmljivo.
Tj da su vjernici iskreni prema sebi i da priznaju da o Bogu jako malo mogu
znati (ako eto postoji).

Al s obzirom da je nepojmljivo previse je stvari definisano.

To je problem.

Razvijen je citav sistem vjerovanja ne znam tacno na cemu.
Mislim ako ne mozemo da pojmimo, otkud toliko dogmi, toliko detalja.

Mitovi, legende, folkor.. (sto je zapravo Biblija) koji je tu samo usputno, se pretvorio u nedodirljivu istinu.

Cista ideja, da postoji neko vise, savrseno bice je izuzetna.
Ne bih bio iskljuciv da kazem da definitivno ne postoji.

Svaka razrada koja se ne moze provjeriti nosi rizik od greske.


===

Za razliku od toga do konstruisanja i nadogradnje evolucije doslo se posmatranjem, poredjenjem, razvojem genetike, hemije, arheologije, biologije...

Dakle imamo vise razlicitih nezavisnih nauka koje se po tom pitanju preklapaju.

Ne mozete ocekivati da je njima neki udruzeni cilj da "obore Boga". (ili ikome)

Oni se tim pitanjem i ne bave.

E sad sto se rezultati evolucije kose sa onim nadogradjenim djelom religije, to je druga prica.

To sto pricas je Abiogeneza, teorija evolucije objasnjava zivot posle nastanka, i razlicitost vrsta. A zasto je nastao to nije pitanje nauke.

 Nije ti nikakva fora što kopiraš tekst sa inteneta http://www.amfiteatar.org/content/view/199/78/lang,en/ (izvor)
 
 Ako ćemo na ovaj način da diskutujemo onda ja na to ne pristajem , jer prvo što mi je upalo u oči je da tekst nema gramatičkih grešaka, znači ovo nisu tvoje misli (bez obzira što se ti sa njima slažeš).

 Ali budi tako dobar pa ubuduće kad hoćeš nešto da napišeš, lepo to uradi svojim rečima. Mislim da je to fer prema članovima foruma.
 
 Ovo je bezobrazno da budem sasvim iskren !!!

P.S.

 I kad si ovo nalepio , zašto nisi iskopirao ceo tekst........

P.P.S.

 U svakom slučaju link je dobar, pa će oni koje zanima pročitati ceo tekst.

Pa normalno je da ja ovakav tekst nisam iskucao iz glave, očigledno je da je kopiran... Važno je šta sa njim želim reći a naravno da ne prisvajam autorska prava, nisam kopirao ceo tekst jer je ostatak već više puta bio na ovoj temi ...

Odsada ću uvek ostavljati link do izvora.

Ova teme je već odavno postala bljutava, i evo sa tvog linka šta je napisano kao zaključak.

Možda ona (teorija evolucije) nikada neće moći da pruži finalni odgovor na to da li iza svega stoji neka sila koja je evoluciju u odredjenom pravcu pokrenula….ali će dati i dala je mnoge odgovore o načinu na koji funkcioniše svet oko nas.

Sa druge strane možda je i Nobelovac Frans Krik bio u pravu u svojoj teoriji o sporama koje su donele život iz svemira… A ako ste dovoljno otvorenih shvatanja, možda u obzir uzmete i poneku teoriju fon Danikena o kolonizatorima sa nekih drugih planeta….. Definitivni odgovor na ovo pitanje nećemo verovatno još dugo dobiti.

 Sve u svemu kako god okreneš nemožeš ljude koji veruju u nešto nazivati zatucanima, jer ti ne znaš u šta oni veruju, i kako poimaju nastanak sveta.
 
 Ako si ti napr. gluv i nemožeš da čuješ muziku, ne znači da ona ne postoji. Neko će ovde reći ovde ,pa da to su samo mehanički talasi, i time samo pokazati da nisu razumeli o čemu govorim.

Ovaj tekst je iskopiran sa sajta novina "Pravoslavlje" koje izdaje SPC. U ovom tekstu se vidi da naša crkva ne pristaje na nikakav kompromis sa Darvinizmom i da je za nju jedino tačno Kreacionističko učenje.

Citat:

" Еволуцију не би никад могли да измисле људи који верују у Бога којег славе и којем служе православни хришћани.“ о. Серафим (Роуз)


Уврежено је веровање код већине Европљана и Северноамериканаца да је питање еволуције окончано, да је наука „победила“, те да превазиђена црквена учења једноставно припадају прошлим временима.

Узнемиравајућа је чињеница да и многи православни хришћани имају исти став према овом питању. Као изговор за овај својеврсни парадокс могу се чути разна објашњења, али код већине углавном преовладава осећај ниже вредности пошто се у проблем умешао неприкосновени ауторитет науке: код људи се појављује бојазан да не буду некако „мимо света“, „мимо научних открића“, „неупознати са достигнућима технологије“, речју - да би их јасно изречена вера у Бога Творца сврстала међу заостале и необавештене.

Једна друга група људи сматра да се Православна црква - чије учење о Божјем стварању света и човека из ничега, за шест дана, представља камен темељац њеног постојања - никад није заиста позабавила питањем еволуције. „Интелектуална елита“ западног света, коју, нажалост, слепо прате и наши „интелектуалци“, подразумева да Црква није поседовала знања која данас наука поседује. Наука је „доказала“ теорију еволуције, и то по свим савременим научним методама и стандардима. Учење Цркве је према томе „анахроно“, „некритично“, „превазиђено“..., једном речју - „ненаучно“.1

У свету, у коме свако има право на своју истину, појавили су се и заступници неке врсте компромиса, тј. они који кажу да у Дарвиновој теорији еволуције не постоји ништа што није у складу са православном вером. Њихове спекулације врло често иду до анегдотичности и не заслужују озбиљније разматрање. Они који сматрају да се ова два опречна погледа на свет могу помирити (остаје нејасно зашто и коме би такво помирење било истински корисно), или који држе да је питање неважно, требало би да покушају да приђу проблему са једне друге стране и да узму у вид и следеће чињенице:

н Учење црквених Отаца супротно је учењу дарвиниста

- Многи црквени Оци су се бавили питањем настанка света и човека, а најпре Св. Василије Велики, Св. Јован Златоуст, Св, Јован Дамаскин, Св. Јефрем Сирин у својим тумачењима Књиге Постања. Они јасно одбацују учења античке грчке философије која су нудила неке раније верзије теорије о еволуцији.2 На којој су дакле основи рани Оци ипак могли говорити против учења сличних овом савременом, ако је концепт теорије еволуције резултат „савремених научних открића“? Можда би се могла изнети примедба да у тим давним временима наука није била напредна као данас и да, једноставно, није могла теорију тако „убедљиво доказати“. Или би се могло рећи да су црквени Оци измислили сва та тумачења (и да су самим тим непоуздани сведоци), или да су на алегоричан, поетски начин покушали да изразе нешто што ни сами нису разумели, односно да немају више шта да понуде нама, савременим људима. Значи ли то онда да ми не верујемо да је основа на којој лежи целокупно предање у ствари Откривење Божје, те да се само на тој основи Истина спознаје и преноси људском роду? Тек у животима и делима црквених Отаца ми проналазимо „ум Цркве“ који је „ум Христов“ - живо, неакадемско разумевање Божјег Откривења. Они су наша спона између данашњице и древних списа који садрже Божје Откривење. Без ове споне препуштени смо самима себи, а резултат су небројена тумачења и секте.

О овом проблему је исцрпно писао блаженопочивши о. Серафим Роуз у књизи Генесис, Цреатион анд Ееарлy Ман, (Постање, стварање и рани човек). Један мањи део ове изванредне књиге је доступан у српском преводу под насловом Православни поглед на еволуцију, Светигора, 2000.3

н Еволуција је научна теорија, не научна чињеница

- Када су секуларни начници понудили објашњење настанка света под називом теорија еволуције, показало се да су понудили интелектуални концепт неопходан да се по-пуни философска празнина која настаје ако се само остане на тврдњи да не постоји Бог. Они су понудили алтернативу у виду „научног“ система који „расветљава“ питање постанка света без Творца. Више од једног века се упињу да теорију поткрепе доказима, да је коначно и докажу. Они који ову теорију прихватају са религиозним жаром, превиђају мноштво недоказивих и недоказаних елемената који у њој постоје. „Па ни ви“ - рећи ће они - „не можете да докажете да постоји Бог“. Сама природа ове већ класичне примедбе по себи указује да се овде ипак ради о сукобу различитих ВЕРОВАЊА, а не о убедљивој победи науке која за то може захвалити јасноћи и ваљаности својих доказа.

н Теорија еволуције је неусагласива са Предањем Православне Цркве

- Сврха Христовог оваплоћења, живота међу људима, крсне смрти и васкрсења је да нас искупи од последица пада. То већ подразумева да је стање у коме се налази човечанство лошије него што је било пре пада, а никако боље, што би по теорији еволуције било логично. Идеја социјалног дарвинизма - да се наша друштва у свету поправљају и да се крећемо према коренито савршенијем стању људске расе - супротна је Откривењу и сведочењу Отаца да ће свет пред сам крај дочекати владавину антихриста, а не остварени земаљски рај. Многим материјалистима ће се владавина антихриста учинити као остварење раја на земљи, што ће и бити последња и највећа обмана. Временски период којим оперише еволуциона теорија („милиони“, „стотине милиона“, па и „билиони“ година, већ по себи захтева страховити напор имагинације чак и код оних који се противе Оцима) из основа је супротна сведочанствима Светог Писма и учењу Светих Отаца. Они којима се чини да ова два учења имају било чега заједничког, или нису читали дела Светих Отаца, или нису проучили Дарвинову теорију еволуције.

Православни хришћани који не знају шта да мисле по питању еволуције морају макар прихватити чињеницу да је оно од изузетне важности, нарочито ако не би желели да се покаже да су одступили од Предања само зато јер са њим нису били довољно добро упознати. Онима који ово питање схватају олако такође је потребно да се боље упознају са делима Светих Отаца, да не будемо слични човеку који сазида кућу на песку... (Матеј 7, 24-27).

Фарисеји наШег доба

Довољно је да се осврнемо у врло блиску прошлост и да се сетимо случаја „Дарвин против Љиљане Чолић“ да би бар приближно схватили сву тежину проблема о којем се овде говори. Можда је извесним српским академицима који су се тако јасно и гласно ставили на страну Дарвина захтевајући оставку, сада већ, нажалост, бивше министарке просвете, непозната чињеница да за њих још увек суверена владавина теорије еволуције већ дуже време наилази на све већи отпор унутар саме научне заједнице. Научници из разних области - биолози, физичари, генетичари, геолози итд. - објављују резултате свог истраживачког рада и држе јавна предавања која озбиљно доводе у питање основне премисе на којима почива теорија еволуције.

Борба коју воде је слична свакој борби против једне дубоко усађене идеологије и она би требало да буде иста у сваком државном систему, како год се он звао. Циљ је да се у основним и средњим школама афирмишу резултати њиховог рада макар у оноликој мери у којој се афирмише дарвинизам. Ученици би, дакле, могли да чују и једну другачију причу и то од људи који се ни по чему не би могли назвати „религиозним фанатицима“. Наравно да њихово учење наилази на отпор од стране устоличених дарвиниста, али су први кораци већ учињени и оно што је пре само десетак година изгледало као пролазна мода већ је у неким државама прихваћено, а у многима је предмет озбиљних расправа у министарствима за просвету.


Зар је лакше „изазвати дарвинизам“ у државама које од Дарвина могу само да профитирају4 него у Србији? Зар да у одбрану Дарвина иступе Срби који су, као народ, по истом том Дарвину (Порекло човека), још увек на нижем еволуционом степену развоја.5 У „еволуционо најразвијеније“ иначе спадају (каква случајност) управо они народи који су до скоро држали колоније6 широм света. Не своди ли се код нас и овај проблем из области науке на ипак само не-научну (не-домишљену) одбрану једне идеологије? Није ли у Србији научни дарвинизам још једна од маски оне, нажалост, добро упознате и тешко изумируће идеологије која под изговором „одбране науке од повратка у средњи век“7 само продужава свој мандат и агонију овог народа?

Један научник који искрено верује у тачност теорије еволуције не би требало да страхује да стане пред лице свог „противника“ и упусти се у борбу аргументима које има. У овом контексту би тај „противник“ био један колега научник који под микроскопским стаклом види печат Творца, моћ, силу, мудрост и лепоту Његове творевине. Био би то један од заговорника такозваног „интеллигент десигн“-а (интелигентног дизајна), односно „креационизма“, који сматра да сам степен сложености биолошких структура води само једном објашњењу, а то је да постоји „интелигентни Дизајнер“, односно Творац. Разлика између ових научника се може приметити врло брзо већ у самом приступу истим појавама. Креациониста се диви ономе што види и у свакој природној манифестацији налази потврду да свему створеном претходи Логос (замисао, концепт, идеја, план, промисао, итд.). Код еволуционисте је све призвод слепе, без-идејне, без-смислене случајности. Изведен до своје крајности, дарвинизам промовише „слепу случајност“ као узрок свему. О сврси се ту не може ни почети говорити.

Јаловост дарвинистичког система, као и целокупног кратковидог Марксовог дијалектичког материјализма, можда се најпре огледа у самој чињеници да није у стању да „удахне живот“ ни једној својој тези и да је експериментално докаже у лабораторији. Морамо, дакле, на поверење да примимо тврдњу да је било потребно много билиона година покушаја и промашаја да би се дошло до човека.

Међутим, не смемо на поверење да прихватимо да је Богу за то била потребна једна мисао. Интересантно је то да је ова научна недоказивост од које болује дарвинизам управо њихов главни аргумент против креациониста. По којем је научном критеријуму дарвинизам ваљанија теорија од креационизма? Када, како и ко је доказао да је живот настао случајно, као резултат дуготрајног врења каше самостварања?

Проблем није једноставан и опасно је потцењивати га, јер не постоји област живота у који није продро. Свака генерација, од првог човека до данас, суочена је са, у суштини, истим искушењима; мешају се само оруђа и оружја. Свака генерација има исти задатак као она претходна. Од тога у шта верујемо зависи како ћемо живети и како ћемо дочекати смртни час. Наш задатак је да се за нашу веру боримо начином о којем нам говоре црквени Оци и да, с Божјом помоћу, препознамо лаж, ма које маске на себе стављала и ма којим стручним именом се називала. Хришћани не би требало да верују да су људској раси за тај задатак на располагање дати билиони година, већ да је ограничено време које нам је Бог даровао сасвим довољно само ако почнемо одмах.

Теодора Гита Симић "

Ako uporedimo sada ovu crkvenu tekstinu sa bilo kojim evolucionističkim naučnim tekstom videćemo da se evolucionistički tekstovi odlikuju naučnim izlaganjem, dakle nedvosmisleno, direkno, argumentovano, pisano tako da čitaoc tačno zna na šta se misli. A pogledajmo ovaj crkveni tekst, konfuzno, mutno, komplikovano, skaču sa kraja izlaganja na kraj, koriste se demagogijom, kao dokaze za svoje tvrdnje navode citate verskih otaca, kao da su ti sveti oci pa bili prisutni kada je Bog stvarao svet, pa su sveznajući i vrhovni autoritet koji se ne dovodi u pitanje itd.
 

Znam i u šta veruju i kako veruju a i kako poimaju nastanak sveta.