Pa ti sad možeš da upotrebiš i sve smajlije, ali to ne menja istinu. Kreacionizam ni u kom slučaju ne može biti nauka. Da bi bio nauka valjda bi trebalo izvoditi neka istraživanja, ali toga nema. Ja za svo ovo vreme od nijednog kreacioniste još uvek nisam dobio naučni rad koji ide u prilog njihovim stavovima. Tačnije nisam uopšte dobio bilo kakav naučni rad koji su napisali. A to nije iz razloga što ih kriju već iz razloga što ne postoje.

Ako cemo o nauci i dokazima, da bi eksperiment bio apsolutno potvrdjen, on mora biti izveden u identicnim uslovima i tako dokumentovan, sto nije moguce za evoluciju (jos manje za veliki prasak, al ajde), tako da ni to ne moze da se zove dogmom nikako.

Drugo, neki dokazi jednostavno nikad nece biti prezentovani javnosti putem mas medija (zvuci kao teorija zavere, na tebi je da verujes ili ne), ali znam za lika koji je dokazao da srcani sistem brontosaurusa nije mogao da baci krv onoliko koliko bi trebalo da stigne do glave. To ima veze sa pritiskom tadasnje atmosfere i sa tim sto se taj pritisak mogao objasniti jedino velikim kolicinama vode i vodene pare koja se tada nalazila na neznamtijakojoj visini (koja je, kad je pala na zemlju, izazvala biblijski Potop). To je primer kreacionisticke teorije.

Ovaj kreacionistički “argument” je stvoren kao odgovor na pitanje odakle je došla voda neophodna za Potop. Sa tipičnim dubokim neznanjem o osnovnim naučnim činjenicama, kreacionisti su smislili ideju vodenog omota, sloja atmosfere koji je sadržao dovoljno vodene pare da potopi čitav svet. Ta ideja je onda razvijena u kreacionističkoj literaturi, i ovom sloju su date razne magične osobine – zaštita od kosmičkog zračenja, duži životni vek ljudi koji su živeli pod njim, itd. Ovde ćemo pomenuti samo nekoliko većih problema sa ovom “teorijom”.

Potop je, po opisu u Bibliji, prekrio sve planine na Zemlji. Ovo bi danas zahtevalo da visina vode bude devet kilometara veća nego danas. Neki kreacionisti, međutim, kažu da su planine danas više nego što su nekada bile. Diskusije radi, uzmimo da je planina Ararat, na kojoj se po legendi zaustavila Nojeva barka, u ono vreme bila najviša planina na Zemlji. Ararat se izdiže više od pet kilometara iznad današnjeg nivoa mora.

Prema tome, u “vodenom omotu” Zemlje moralo bi da bude dovoljno vodene pare da pokrije celu planetu vodenim slojem debljine pet kilometara. Pogledajmo sada šta ovo tačno znači za planetu ispod takvog omotača.

Standardni vazdušni pritisak na nivou mora danas iznosi približno 10 Njutna po kvadratnom centimetru (10N/cm2 ). Uzrok ovog pritiska je težina samog vazduha. Ako na obali mora iscrtamo kvadrat površine 1 cm2 , skupimo sav vazduh koji se nalazi iznad tog kvadrata od površine Zemlje do ivice atmosfere, pa izmerimo težinu tog sakupljenog vazduha, težina bi bila oko 10N (na površini Zemlje to odgovara masi od približno 1kg). Iz ovog razloga planinari imaju problem sa niskim pritiskom na vrhovima planina: pošto su se popeli iznad dobrog dela atmosfere, manje vazduha je ostalo iznad njih da ih pritiska.

Kada voda ispari i postane vodena para, ona postane ređa, ali i dalje ima istu težinu. Ako bi se u atmosferu ubacila količina vode kakva je potrebna da pokrije čitav svet omotom debelim pet kilometara, atmosferski pritisak bi bio oko 500 puta veći nego danas. Ovakvi pritisci bi bukvalno smrvili ljude, njihove zgrade i alatke.

Isparavanje svih tečnosti, pa i vode, zavisi od pritiska. Na obali mora, voda će ključati na 100oC. Na vrhu Everesta, pritisak vazduha je nizak, i na njemu voda ključa (pretvara se od tečnosti u paru) na temperaturi od 72oC. Ako se poveća pritisak, vodena para sama od sebe prelazi u tečno agregatno stanje ako se pritom ne poveća i temperatura. Da bi voda ostala u gasovitom stanju na ovim pritiscima, temperatura vodenog omotača oko Zemlje bi morala da bude 15500oC. Na ovoj temperaturi, kamenje i metali bili bi ne samo istopljeni, već bi većina njih bila pretvorena u ultravrelu paru.

Pretvaranjem pare u tečnost oslobađa se energija. Oblaci i kiša nastaju tako što talas vlažnog vazduha naleti na talas hladnog vazduha. Toplotna energija u vodenoj pari pređe na hladan vazduh i zagreje ga, ali pritom se vodena para ohladi ispod potrebne temperature da ostane u gasovitom stanju, i pređe u tečnost – otud nastaje kiša. U slučaju potopa, vodena para koja se pretvara u vodu bi svoju toplotnu energiju oslobodila na površini Zemlje. Povećanje nivoa vode na celoj Zemlji za 50cm iz vodene pare bi oslobodilo dovoljno energije da podigne temperaturu svih mora do ključanja. Gvožđe bi počelo da se topi u trenutku povećanja nivoa mora za samo sto metara. Termalna energija oslobođena prilikom kondenzacije dovoljne količine vode da potopi celu Zemlju slojem debljine pet kilometara je više nego dovoljna da istopi celu Zemljinu koru; a Noje ne bi plovio po moru, već kroz oblake ultravrele pare.

Kreacionisti kažu da bi vodeni omotač štitio Zemlju od kosmičkih zraka. U pravu su. Omotač koji bi sadržao ovoliku količinu vode bi zaustavio sve kosmičke zrake, uključujući tu i svetlost. Površina Zemlje bi bila u konstantnom mraku.

Infracrveni zraci koji nose toplotu bi, međutim, mogli da prođu, i da budu zadržani efektom staklene bašte, što bi izazvalo topliju klimu. Ako bi vodeni omotač bio dovoljno debeo da prekrije celu Zemlju sa samo 30cm vode, klima bi bila zaista tropska: temperatura bi bila veća od 100oC.

Neki kreacionisti su pokušali da naprave “moderniju verziju” ovog argumenta, tvrdeći da je voda možda bila u orbiti Zemlje, u vidu komada i čestica leda, koji su se kod Potopa obrušili na Zemlju, isparili u atmosferi, i izazvali potop. Zakon konzervacije energije, međutim, ne da se tako lako zaobići: gravitaciona potencijalna energija bi bila pretvorena u toplotnu, dižući temperaturu na površini Zemlje na hiljade stepeni.

Od svih takozvanih argumenata za mladu Zemlju, ovaj argument je verovatno koštao kreacioniste najviše sramote.

Zanimljivo pitanje : Gde su se vode povukle nakon Potopa?

To je primer kreacionisticke teorije

Takodje, masa stvari se pojavljuje kroz istoriju koja nikako nije u skladu sa opste prihvacenim shvatanjem. Nasli su, npr, fosil na kome stoje otisak coveka i dinosaurusa jedan do drugog u istom vremenskom razdoblju, a to je po svim uvrezenim dogmama geneze nemoguce.

Ten Reasons Evolution is Wrong

http://www.evanwiggs.com/articles/reasons.html

Jel to bežanje od istine samo zato što se ne slaže sa vašim pogledima na svet?

E ovo je jedan od smešnijih argumenata i podmetačina na kojoj su neki vodeći "kreacionisti" zaradili ogroman novac prodajući laicima knjige i diskove na tu temu. Kad im je laž otkrivena priznali su i sami da je podmetačin, ali tek kad su ispraznili lagere. Smiley Čak se i zvanični kreacionisti više ne pozivaju na ovaj argument i predlažu da se ne koristi više jer je podmetačina.. Evo pa pogledaj: http://www.answersingenesis.org/get-answers/topic/arguments-we-dont-use

Ovo su klasične podmetačine kreacionista,