Počela je 2008.godine, uzela zamah 2009.godine, a traje do danas. Svetska ekonomska kriza uzima danak pohepi i sebičnosti nekih ljudi. Balon od sapunice lagodnog života u kreditima na zapadu konačno je porastao toliko da je došlo do pucanja. Krah na berzama, cene vrtoglavo odoše dođavola, ogroman broj ljudi ostade bez posla.

Kažu da je najgora bila 2009.godina jer ljudi nisu bili pripremljeni za tako nešto. Kasnije se svet osvestio od nokauta, stao na noge i polako na sve četiri baulja u nepoznatom pravcu.
Ovi naši rekoše prvo da je svetska kriza naša velika šansa. Ne dugo posle toga su naprasno promenili mišljenje, nije im prvi put.

U međuvremenu "pelcer demokratije" je počeo da klija po severu Afrike. Po sistemu "kako da mi budemo u krizi a njima da bude lepo", zapališe bure baruta i u onim zemljama koje SEKA nije zakačila. A čudim se kako u baš tim zemljama ima nafte....

Sada čačkaju Izrael, naprasno su okrenuli ćurak po pitanju Palestinske države. Stari dobri vazda prepošteni zapad hoće i njima da pomogne u ostvarivanju "ljudskih prava i slobode govora".

Šta je sledeće na redu? Ček' da vidim globus! Aha, Turska, Kina, možda Rusija, tu se kriza nije još dovoljno "zapatila" pa rešili ljudi da "nadjubre", da nikne – pa da kukurikne!

A mi, šta mi radimo? Mi smo optimisti! Zakleti i nepokolebljivi optimisti! Nalazimo se u kabini lifta a sajla pukla. Padamo sa sve većim ubrzanjem duboko u ponor ali smo optimisti, to je najvažnije. Još smo živi, još dišemo. Još nismo tresnuli o zemlju!

Vidi se svetlo na kraju tunela! Šta se vidi? Svetlo? Pesimista vidi mrak, optimista vidi svetlo na kraju tunela a mašinovođa vidi dve budale na pruzi!

Posle kiše i oluje dolazi sunce! Sunce? Ne gospodo – POSLE KIŠE DOLAZI BLATO!

I da vas obavestim ako vas mrzi da pogledate "kroz prozor" – kiša i dalje pada u zemlji Srbiji. Elementarna nepogoda! Smrklo se nebo od Zemuna kao da će ......
A kad stane kiša, onda ima da bauljamo po blatu, i to četvoronoške!

Kod nas kriya traje već 2-3 decenije. Stalno neka stabilizacije ( za vreme  SFRJ), pa sankcije i hiperinflacija i sada korupcija, tajkuni-KRIZA napušta poodavno i trajaće jooooooooooooooš  dok ne promenimo stavove u glavama i ne dovodimo idiote i udvorice na vlasti kao ni lažne patriote.

Студенти желе из земље и гласали би за ДС

Студенти београдских факултета углавном су задовољни професорима, највише поверења имају у Српску православну цркву (СПЦ) и војску, највећи број њих жели да оде из Србије, али и даље живе са родитељима, а ако би у овом тренутку били расписани парламентарни избори, највише гласова би дали Демократској странци.
То су ставови и мишљења 1.300 студената са 27 факултета Универзитета у Београду, добијени у анкети у организацији Маркетинг радионице београдског Економског факултета, о условима студирања, друштвеним, политичким и другим актуелним темама.
Око 78 одсто академаца каже да је у потпуности или углавном задовољно професорима, док 21 проценат њих наводи да предавачи уопште нису или су недовољно испунили очекивања, рекла је Тањугу координаторка пројеката Невена Вујевић.   
Истраживање је показало да студенти највише верују СПЦ (15,3 одсто), војсци (10,5 одсто), али близу 60 одсто њих нема поверења ни у једну институцију. Влада Србије, Скупштина, Председник, добили су 2.9, 1.9 односно три одсто гласова, а у судство верује тек један одсто студентске популације, рекла је Вујевић.   
Највећи проценат студената издржавају родитељи и то 77,3 одсто, седам процената њих је у сталном радном односу, 5, 3 одсто има стипендију, а повремено ради сваки десети студент, навела је Вујевић резултате истраживања. Забрињавајуће је то што и даље веома висок проценат младих жели да напусти Србију, готово три четвртине, док 27 одсто не планира да оде из земље после завршетка школовања.   
Њих 58 одсто жели да потражи посао у Београду, а 16 одсто у месту одакле су дошли. Уколико би у овом тренутку били одржани парламентарни избори, готово 40 одсто академаца не би гласало, а од оних који би изашли на биралишта близу 20 одсто би гласало за ДС. За СНС гласало би 8,7 одсто, за ДСС 6,3 процента, а остале странке не би прешле изборни цензус. ЛДП би добио 3,3 одсто гласова студената, Г17 плус 2,4, НС 1,7, СРС 1,6, СПС 0,6 одсто гласова академаца.   
Близу 20 процената испитаних студената рекло је да зна конкретан пример корупције на факултетима, 53 одсто да не зна, док је 27 одсто студената чуло гласине о неком облику корупције. Готово 15 одсто испитаних било је дискриминисано на факултетима, њих 35 одсто чуло је за неки облик дискриминације, а близу половина уопште није чула за такве случајеве.   
Већина њих, око 40 одсто, сматра да је приликом запошљавања најбитнија веза, 28 одсто мисли да је најважнија лична способност, 20 одсто да је довољна диплома, а 11 одсто наводи да је приликом налажења посла најважнија препорука.

  Или су ови подаци фингирани за предизборне потребе режима или имамо потпуно шизофрену опмладину... колико само контрадикторности у статистици...И после се чудимо што нам се дешавају разноразне Слаџане